Односи БиХ и ЕУ

 

Један од основних стратешких циљева Босне и Херцеговине јест постизање пуноправног чланства у Европској унији. Интеграција у Европску унију за Босну и Херцеговину значи заузимање одговарајућег мјеста у европској породици демократских земаља. БиХ и њени грађани дијеле циљеве, вриједности и принципе ЕУ и опредијељени су да развијају друштво на систему вриједности и достигнућа европских демократија. Уједно су одлучни у намјери да буду саставни дио модерних европских политичких, економских и сигурносних структура.

У јуну 1998. године, успостављањем ЕУ/БиХ Консултативне радне групе (CTF), која обезбјеђује техничку и стручну помоћ у подручју администрације, регулаторног оквира и политике, начињен је први званичан корак БиХ ка чланству у ЕУ. У јуну исте године ЕУ и БиХ су и званично потписале „Декларацију о посебним односима између ЕУ и БиХ.“ Регионални помак у смислу интеграција наступио је 1999. године, јасном посвећеношћу ЕУ чланства Западног Балкана. С тим у вези, у јуну 2000. године, државе чланице ЕУ су одлучиле додијелити статус потенцијалних кандидата свим земљама Процеса стабилизације и придруживања (ПСП), укључујући и Босну и Херцеговину. Свој ЕУ пут Босна и Херцеговина је и формално одредила успоставом дипломатских односа са ЕУ и потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању 2008. године. Овим је успостављен оквир за имплементацију правних, административних, институционалних и економских реформи као услов приближавања ЕУ. 15. фебруара 2016. године БиХ је подношењем формалног захтјева за чланство у Европској унији предсједништву Вијећа ЕУ предузела први корак ка добијању статуса државе кандидаткиње. Након тога је Вијеће затражило од Европске комисије да припреми авис (мишљење о способности и спремности БиХ за чланство у ЕУ), а које се израђује на темељу аналитичког инструмента политике проширења ЕУ, тзв. Упитника. Упитник са 3.897 питања, чији је циљ преглед политиц̌ког, правног, економског и административног система државе, уручен је БиХ у децембру 2016. године. 28. фебруара 2018. године БиХ је предала одговоре на 3.242 питања из Упитника Европске комисије, а 4. марта 2019. предала одговоре на додатних 655 питања.

29. маја 2019. године Европска комисија је објавила Мишљење о захтјеву БиХ за чланство у Европској унији и Аналитички извјештај који доноси свеобухватну мапу пута за реформе у БиХ у области демократије, владавине права, фундаменталних права и јавне администрације. Европска комисија сматра да би се преговори за приступање Босне и Херцеговине Европској унији требали отворити када земља постигне потребан степен усклађености с критеријима за чланство.

 

БиХ у процесу стабилизације и придруживања

 

БиХ је поднијела захтјев за чланство у ЕУ у фебруару 2016. године. Тај чин је био условљен напретком државе у провођењу економско-социјалних, политичких реформи и реформи владавине права и права мањина садржаних у реформским агендама и пратећим акционим плановима. БиХ је морала да подузме низ сложених корака у контексту преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању. Овај Споразум између ЕУ и њених држава чланица са једне и БиХ са друге стране ступио је на снагу 01. јуна 2015. године.

Како би се осигурала исправна имплементација ССП-а, успостављена су сљедећа тијела:

• Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање – форум заступника из Парламентарне скупштине БиХ и Европског парламента;

• Вијеће за стабилизацију и придруживање – чине га чланови Вијећа ЕУ и чланови Европске комисије заједно са представницима Вијећа Министара БиХ, а одговорно је за надзор над имплементацијом ССП-а;

• Одбор за стабилизацију и придруживање – тијело на техничком нивоу које помаже Вијећу за стабилизацију и придруживање у извршењу својих дужности;

• Одбор за стабилизацију и придруживање може основати пододборе у сврху одговарајуће имплементације обавеза.

 

Кључни догађаји у односима БиХ и ЕУ

 

• 29. мај 2019.: Европска комисија објавила Мишљење о захтјеву Босне и Херцеговине за чланство у Европској унији

• Фебруар 2018.:
Власти Босне и Херцеговине уручиле предсједнику Јунцкеру и комесару Хахну одговоре на Упитник.
Европска комисију усвојила своју стратегију за „Кредибилну перспективу проширења и појачан ангажман са Западним Балканом“

• 9. децембар 2016.: Уручен Упитник Европске комисије Босни и Херцеговини

• 20. септембар 2016.: Вијеће ЕУ позива Европску комисију да поднесе своје мишљење о захтјеву Босне и Херцеговине за чланство у Европској унији

• 15. фебруар 2016.: Босна и Херцеговина поднијела захтјев за чланство у Европској унији

• јуни 2015.: Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) између ЕУ и БиХ ступио на снагу

• 15. децембар 2010.: Безвизни режим уведен за све грађане БиХ носиоце биометријских пасоша

• 31. јули 2008.: БиХ и Европска комисија потписале Финансијски споразум о државном програму за Инструмент претприступне помоћи (IPA) за 2007. годину

• јули 2008.: Пријелазни споразум о трговини и трговинским питањима ступа на снагу

• 16. јули 2008.: Европска комисија и БиХ потписале Споразум о стабилизацији и придруживању и Пријелазни споразум о трговини и трговинским питањима

• 05. јули 2008.: Европска комисија представила Мапу пута којом се постављају референтне вриједности за укидање визног режима

• 26. мај 2008.: Покренут дијалог о укидању визног режима

• 20. фебруар 2008.: Босна и Херцеговина потписала Оквирни споразум о ИПА фондовима

• 18. фебруар 2008.: Вијеће усвојило ново Европско партнерство

• јануар 2008.: Споразуми о визним олакшицама и реадмисији ступају на снагу

• децембар 2007.: Након процјене комесара за проширење Олли Рехна да између политичких вођа у БиХ постоји довољна мјера усаглашености по питању реформи, у Сарајеву је парафиран Споразум о стабилизацији и придруживању са Босном и Херцеговином

• децембар 2006.: Технички преговори о ССП-у између ЕУ и БиХ успјешно окончани, али Споразум не може бити парафиран и формално закључен усљед недостатка напретка у кључним реформама.

• новембар 2005.: Преговори о ССП-у између ЕУ и БиХ су службено покренути

• октобар 2005.: Европска комисија процјењује да је БиХ остварила задовољавајући напредак у провођењу реформи из Студије изводивости и препоручује отпочињање преговора о ССП-у

• јуни 2004.: ЕУ усваја прво Европско партнерство за БиХ (измјењено 2006.)

• новембар 2003.: Европска комисија израђује Студију изводивости којом процјењује капацитет БиХ да проведе евентуални будући ССП. Студија закључује да се са преговорима треба почети када БиХ оствари напредак по питању шеснаест кључних приоритета

• јуни 2003.: Самит у Солуну; ПСП је потврђен као политика ЕУ према западном Балкану. Потврђена је ЕУ перспектива за земље тог подручја

• 2001.: Прва година новог ЦАРДС програма, посебно дизајнираног за потребе земаља у Процесу стабилизације и придруживања (ПСП)

•новембар 2000.: Самит у Загребу; ЕУ и земље западног Балкана (укључујући БиХ) службено усвајају ПСП

• јуни 2000.: Европско вијеће изјављује да су све земље Стабилизације и придруживања “потенцијални кандидати” за чланство у ЕУ

• мај 1999.: ЕУ предлаже нови Процес стабилизације и придруживања (ПСП) за пет земаља Југоисточне Европе, укључујући БиХ

• јуни 1998.: Успоставља се Консултативна радна група ЕУ-БиХ

• 1997.: Регионални приступ: ЕУ успоставља политичке и економске услове за развијање билатералних односа


Који су кораци у процесу приступања ЕУ и гдје се у њему Босна и Херцеговина тренутно налази?

 

  1. Прелиминарна фаза земља која тежи приступању Европској унији успоставља уговорни однос са ЕУ. То значи да се споразум о стабилизацији и придруживању у случају БИХ ССП – потписује између такозване земље потенцијалног кандидата за чланство и Европске уније. Тај споразум мора ратифицирати земља која је потенцијални кандидат за чланство и све земље чланице ЕУ, а потом он ступа на снагу. Босна и Херцеговина је овај услов већ испунила.
  2. Вјеродостојан захтјев се подноси ЕУ ( у пракси то значи чланици која предсједава ЕУ у оквиру шестомјесечног предсједавања на принципу ротације).- 15. фебруар 2016.: Босна и Херцеговина поднијела захтјев за чланство у Европској унији.
  3. Главна институција ЕУ за покретање иницијатива, Европска комисија врши почетну процјену захтјева и доставља своје мишљење Вијећу Европске уније, које представља тијело ЕУ у оквиру којег дјелују представници влада земаља чланица. Вијеће Европске уније одлучује да ли ће држави која је поднијела захтјев додјелити статус земље кандидата.-29. мај 2019.: Европска комисија објавила Мишљење о захтјеву Босне и Херцеговине за чланство у Европској унији.
  4. Уколико то учини, слиједећи корак представља отварање преговора о приступању. Тек када се то учини а не по аутоматизму- Европска комисија врши детаљну провјеру правног система земље кандидата у оквиру поступка који је познат као“сцреенинг“ (аналитички преглед усклађености законодавства). У извјештају о прегледу се наводи шта земља кандидат за чланство треба измјенити како би се ускладила с правима и обавезама који су обавезујући за све земље чланице ЕУ (што је такође познато и као појам који води поријекло из француског језика“аcqis“- правна течевина).
  5. За приступне преговоре такозвани ЕУ acqis је подијељен у 35 поглавља, свако покрива одређену конкретну област политике/стратешку област, као што су пољопривреда, животна средина, правосуђе и темељна права или слободно кретање људи, роба, услуга, капитала итд. Земља кандидат и ЕУ се усаглашавају око тога шта треба промјенити и на који начин. Циљ процеса преговарања је да земљама кандидатима помогне како би се припремиле за испуњавање обавеза чланства у ЕУ за шта је обично потребно неколико година.
  6. Након што се сви критерији испуне и свако поглавље затвори постигнути договори се формулирају у уговор о приступању. Након што текст уговора добије подршку Европске комисије и Вијећа Европске уније, тијело ЕУ које се бира на директним изборима, европски парламент би требао дати своју сагласност на уговор који потом морају потписати земља кандидат и све земље чланице ЕУ. Након тога земља кандидат постаје земља приступница.
  7. Након што се уговор потпише, морају га ратифицирати земља приступница и појединачно свака земља чланица у складу са својим уставним одредбама (нпр. гласањем у парламенту, на референдуму).
  8. Земља приступница потом постаје земља чланица ЕУ даном који је наведен у уговору о приступању.

 

Систем координације

Координација процеса европских интеграција подразумијева активности које се проводе с циљем осигурања што већег степена усклађености и кохерентности у раду институција на свим нивоима власти у Босни и Херцеговини везаних за извршење уговорних обавеза из Споразума о стабилизацији и придруживању између Европских заједница и њихових држава чланица и Босне и Херцеговине, као и других обавеза из процеса европских интеграција.

Системом координације уређује се и начин остваривања комуникације између институција у Босни и Херцеговини, с циљем осигурања и изношења усаглашеног става у име Босне и Херцеговине у комуникацији са институцијама Европске уније.

Координација процеса европских интеграција у Босни и Херцеговини заснива се на принципима поштивања постојеће унутрашње правне и политичке структуре у Босни и Херцеговини и заштите уставима дефинираних надлежности свих нивоа власти и њихових институција у појединим областима обухваћеним процесом европских интеграција, осигурања видљивости, те одговорности свих нивоа власти за благовремено и дјелотворно испуњавање обавеза из процеса европских интеграција из њихове надлежности.

Координација процеса европских интеграција у Босни и Херцеговини остварује се на хоризонталном (координација унутар једног нивоа организације власти) и вертикалном нивоу (координација између различитих нивоа организације власти). Структуре и модалитете остварења хоризонталне координације сваки ниво власти уређује самостално, у складу са својим уставним поретком и управно - правним специфичностима, капацитетима и потребама. С циљем дјелотворног провођења вертикалне координације процеса европских интеграција у Босни и Херцеговини, успостављају се сљедећа заједничка тијела: а) Колегиј за европске интеграције б) министарске конференције ц) Комисија за европске интеграције д) радне групе за европске интеграције.

С циљем надзора над провођењем Споразума о стабилизацији и придруживању и осигурањем функционалне повезаности између тијела унутрашњег система координације процеса европских интеграција у Босни и Херцеговини те дјеловања и заступања усаглашеног "једног гласа" у име Босне и Херцеговине, у саставу заједничких тијела између Босне и Херцеговине и Европске уније у име Босне и Херцеговине дјелују: а) Стална делегација Босне и Херцеговине у оквиру Вијећа за стабилизацију и придруживање; б) Стална делегација Босне и Херцеговине у оквиру Одбора за стабилизацију и придруживање; ц) Стална делегација Босне и Херцеговине у оквиру пододборā за стабилизацију и придруживање; д) сталне делегације Босне и Херцеговине у оквиру других заједничких тијела између Босне и Херцеговине и Европске уније која се успостављају у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању.

Колегиј за европске интеграције је највише политичко тијело у систему координације процеса европских интеграција у Босни и Херцеговини, које осигурава усаглашеност ставова о кључним, стратешким и политичким питањима у области европских интеграција те, у крајњој инстанци, отклања евенуталне застоје у испуњавању обавеза из процеса интеграције Босне и Херцеговине у Европску унију. Чланови Колегија за европске интеграције су: а) предсједавајући Вијећа министара Босне и Херцеговине б) замјеници предсједавајућег Вијећа министара Босне и Херцеговине ц) предсједник Владе Федерације Босне и Херцеговине д) два члана Владе Федерације Босне и Херцеговине.

Министарске конференције су тијела у систему координације процеса европских интеграција у Босни и Херцеговини чијим дјеловањем се осигурава свеобухватан и уједначен приступ надлежних институција са свих нивоа власти у појединим секторским областима обухваћеним процесом европских интеграција. Министарске конференције састоје се од ресорно надлежних министара из Вијећа министара Босне и Херцеговине, влада ентитета, влада кантона и представника Владе Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине, у складу с њиховим уставним надлежностима за материју која се разматра или за област за коју је министарска конференција формирана.

Комисија за европске интеграције је тијело задужено за опћу, техничку, оперативну и методолошку координацију с циљем осигурања што вишег степена свеобухватности у раду надлежних институција на свим нивоима власти у Босни и Херцеговини у области европских интеграција. У остваривању свог дјелокруга Комисија посебно: а) прати испуњавање обавеза из Споразума о стабилизацији и придруживању, као и других обавеза из процеса европских интеграција; б) сарађује с члановима Сталне делегације Босне и Херцеговине у оквиру Одбора за стабилизацију и придруживање у контексту њихове припреме и учешћа чланова Сталне делегације на састанцима Одбора, те осигурања јединствених ставова које су чланови Сталне делегације Босне и Херцеговине на састанцима Одбора обавезни заступати; ц) на опћем нивоу, координира и усмјерава рад радних група за европске интеграције; д) расправља о свим отвореним питањима и утврђује смјернице рада у процесу европских интеграција на оперативно-техничком и методолошком нивоу; е) блиско сарађује с министарским конференцијама у вези са свим отвореним питањима у процесу европских интеграција. Стални чланови Комисије су: а) директор Дирекције за европске интеграције; б) по један представник влада ентитета који је у име владе ентитета задужен за послове координације процеса европских интеграција; ц) по један представник владâ кантона, који је у име владâ кантона задужен за послове координацијепроцеса европских интеграција; д) један представник Владе Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине који је у име Владе Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине задужен за послове координације процеса европских интеграција; е) именовано лице у име Дирекције за европске интеграције, у својству секретара Комисије.

Радне групе за европске интеграције представљају оперативна тијела у систему координације која дјелују у складу са смјерницама које дефинира Комисија. Радне групе успостављају се у складу с правном течевином Европске уније, те у складу с тематским поглављима и члановима Споразума о стабилизацији и придруживању. Радне групе чине представници надлежних институција са свих нивоа власти у Босни и Херцеговини, у складу с њиховим уставним надлежностима за области за које се радне групе успостављају.