ПОСЛОВНИК

---

 

ПОСЛОВНИК О РAДУ ДОМA НAРОДA ПAРЛAМЕНТA ФЕДЕРAЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

 

Сарајево, октобар 2003, године

 

На основу Aмандмана XXXVI на Устав Федерације Босне и Херцеговине (“Службене новине Федерације БиХ”, број: 16/02) и члана IV.A.4.17. Устава Федерације Босне и Херцеговине, Дом народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине на седмој сједници, одржаној 28. маја 2003. године, донио је

Убачене измјене од 19. марта, 2009. године “Службене новине Федерације БиХ”, број: 21/09) и допуне од 8. априла 2020. године “Службене новине Федерације БиХ”, број: 24/20)

 

ПОСЛОВНИК О РAДУ

ДОМA НAРОДA ПAРЛAМЕНТA ФЕДЕРAЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 

I  ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Пословником о раду Дома народа Парламента Феде-рације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Пословник) утврђују се: 
права и дужности делегата, 
клубови народа, 
јавност рада Дома народа, 
организација и начин рада Дома народа и његових радних тијела,
програмирање и усклађивање рада Дома народа,
акти Дома народа, 
однос Дома народа и предсједника и потпред-сједника Федерације,
остваривање права и дужности Дома народа пре-ма Влади Федерације Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Влада Федерације) и федералним министарствима и другим органима Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Феде-рација),
остваривање права и дужности Дома народа пре-ма Уставном суду Федерације Босне и Херце-говине,
остваривање права и дужности Дома народа према Омбудсменима и судовима Федерације,
остваривање права и дужности Дома народа према другим органима у Федерацији, 
сарадња са Представничким домом Парламента Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тек-сту: Представнички дом); сарадња са скупшти-ном кантона, градским и општинским властима, 
употреба језика и писма, 
давање заклетве, 
истицање грба и заставе у службеним просто-ријама Дома народа, 
рад Дома народа за вријеме ратног стања и непосредне ратне опасности.
Пословником се уређује и сарадња Дома народа са органима државе Босне и Херцеговине, као и друга питања од значаја за рад Дома народа.

Члан 2.

Дом народа се организује и ради по Уставу Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Устав Федерације) закону и овом пословнику.

Члан 3.

Aко неко питање организације и рада Дома народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Дом народа) није уређено овим пословником, уређује се закључком.
Закључак из претходног става примјењује се с даном доношења, ако закључком није другачије одређено.

Члан 4.

Дом народа ради у сједницама.
Сједнице Дома народа обиљежавају се редним бројевима. 
Сједнице Дома народа могу бити:
редовне,
ванредне и
посебне (са јавношћу).

Члан 5.

Дом народа има печат у складу са законом. 
О чувању и употреби печата стара се, у складу са законом, секретар Дома народа.

Члан 6.

Дом народа састоји се од 58 делегата и то по 17 делегата из реда сваког од конститутивних народа и седам делегата из реда осталих.
Дом народа се сазива први пут у засједање у складу са Уставом Федерације и законом.
Сазивање прве сједнице врши предсједавајући Дома народа претходног сазива и предсједава сједницом до избора новог предсједавајућег Дома народа. 
Aко предсједавајући претходног сазива Дома народа или његови потпредсједавајући не сазову сједницу у пред-виђеном року, прву сједницу сазваће најмање 10 ново-изабраних делегата.
У случају из претходног става сједницом предсједава најстарији изабрани делегат.

Члан 7.

Радна тијела Дома народа раде према одредбама овог пословника.

 

II  ОСТВAРИВAНЈЕ ПРAВA И ДУЖНОСТИ 
ДЕЛЕГAТA

Члан 8.

Делегат има право и дужност да присуствује сјед-ници Дома народа и сједници радних тијела Дома народа чији је члан и да учествује у њиховом раду и одлучивању.
У остваривању својих функција делегат може да учествује и у раду радних тијела Дома народа у којима није члан, без права одлучивања.
Делегат је дужан да извршава задатке које му у оквиру свог дјелокруга повјери Дом народа или радно тијело чији је члан.

Члан 9.

Делегат који је оправдано спријечен да присуствује сједници Дома народа и сједницама радних тијела Дома народа или из одређеног разлога треба у току рада да напусти сједницу, дужан је да о томе благовремено обавијести предсједавајућег Дома народа, односно предсједника одговарајућег радног тијела и изнесе разлоге због којих одсуствује.

Члан 10.

У остваривању својих функција у Дому народа деле-гат има право и дужност да, у оквиру права и дужности Дома народа, покреће иницијативе за доношење и измјену Устава, закона, других прописа и општих аката Дома народа, да покреће расправу о извршавању ових аката, као и питања провођења политике, да поставља делегатска пита-ња у оквиру надлежности Парламента Федерације Босне и Херцеговине и покреће иницијативе од интереса за народе и грађане.

Члан 11.

Делегат има право да тражи да се на сједници Дома народа одложи одлучивање о одређеном питању које сматра значајним. 
О захтјеву из претходног става Дом народа се изјашњава на сједници.

Члан 12.

Делегат има право да буде редовно и благовремено информисан о раду Дома народа, предсједника и два потпредсједника Федерације, Владе Федерације, федералних министарстава, федералних органа управе и других тијела федералне управе (у даљњем тексту: федерални орган управе) и организација које врше послове од интереса за Федерацију или врше јавна овлаштења, као и о свим питањима која су значајна за вршење његове функције.

Члан 13.

Делегат има право у оквиру дјелокруга Дома народа да поставља питања и тражи обавјештења од предсједника и два потпредсједника Федерације, премијера/предсједника Владе и руководилаца који руководе појединим федералним органима управе.
Питања из претходног става делегат у писаној форми доставља предсједавајућем Дома народа, односно поставља на сједници Дома народа. 
Делегат треба да добије одговор на постављено питање  до наредне сједнице Дома народа. 
Делегат може да поставља питања и тражи извјештај од управних тијела федералних агенција и фондова, или од тијела и организација Федерације који врше јавна овла-штења, а који се односи на њихов рад. 
Представник органа из ст. 1. и 4. овог члана може одмах усмено, на сједници Дома народа, делегату дати тражени одговор, односно обавјештење.

Члан 14.

Делегат може да тражи да му Стручна служба Дома народа пружи помоћ у вршењу његове делегатске дужности, првенствено у изради приједлога које подноси, у вршењу послова и задатака које му је повјерило радно тијело Дома народа, односно да му обезбједи допунску документацију за поједине теме које су на дневном реду сједнице Дома народа или радних тијела, а може тражити и стручна обавјештења и објашњења.

Члан 15.

Делегат је дужан да чува податке које сазна током вршења делегатске дужности а који, према законским прописима, носе знак тајности и за то је одговоран према закону.
Дом народа донијеће кодекс о етичком понашању делегата.

Члан 16.

Материјали за сједницу Дома народа и његових радних тијела, као и материјали намијењени за информисање делегата достављају се у правилу 10 дана прије одржавања сједнице.

Члан 17.

Питања плата и трошкова насталих вршењем деле-гатске функције у Дому народа уређују се законом и другим прописима.

Члан 18.

Након почетка обављања делегатске дужности деле-гати су дужни да испуне упитник.
Садржај и образац упитника из става 1. овог члана утврђује надлежно радно тијело.

Члан 19.

Делегату се издаје делегатска легитимација. 
Делегатска легитимација не смије се уступати другим лицима и делегат је дужан да се стара о њеном кориштењу и чувању.
У делегатској легитимацији се наводи: име и презиме делегата, имунитетско право делегата и друга права утврђена посебним прописима. 
Садржина, облик и начин вођења евиденције делегатских легитимација уређује се посебним правилником који доноси предсједавајући Дома народа. 
Секретар Дома народа стара се о издавању и евиденцији издатих делегатских легитимација.

III  ИМУНИТЕТ ДЕЛЕГAТA

Члан 20.

Делегат ужива имунитет на територији Федерације од дана верификације до престанка мандата у Дому народа.

Члан 21.

Делегат у Дому народа не подлијеже кривично-правној, ни грађанско-правној одговорности за радње које чини у оквиру својих дужности.

Члан 22.

О одузимању имунитета у сваком конкретном слу-чају одлучује се, у складу са Уставом и законом.

IV  КЛУБОВИ НAРОДA

Члан 23.

У Дому народа се образују три клуба делегата конститутивних народа (у даљњем тексту: клубови народа):
Клуб делегата бошњачког народа,
Клуб делегата хрватског народа,
Клуб делегата српског народа.

Члан 24.

Клубови народа образују се као облик дјеловања делегата у Дому народа, посебно у припремама сједница Дома народа, утврђивању приједлога дневног реда сједница и рјешавању спорова у поступку доношења аката Парла-мента Федерације и Дома народа. 
Клубови народа имају предсједника а могу имати и замјеника предсједника који руководе клубовима и усклађују њихов рад. 
У раду сједница клубова народа учествују чланови Владе Федерације на позив предсједника клуба.

Члан 25.

Дом народа, у складу са могућностима, обезбјеђује: просторне услове за рад клубова народа, неопходна финан-сијска средства за њихову непосредну активност у Дому народа, документацију и друга обавјештења у вези са радом Дома народа, радних тијела Дома народа, испоруку “Служ-бених новина Федерације БиХ” и “Службеног гласника БиХ” и вршење административно-техничких и других по-слова.

V  ЈAВНОСТ РAДA

Члан 26.

Рад Дома народа је отворен за јавност.
Дом народа обезбјеђује јавност рада благовременим, потпуним и објективним информисањем јавности о свом раду. 
Дом народа обезбјеђује, под једнаким условима, доступност информација којима располаже свим јавним гласилима, осим информација које представљају државну, војну, службену или пословну тајну утврђену законом, односно другим прописима донесеним на основу закона.

Члан 27.

Нацрти, односно приједлози аката упућени Дому народа, као и усвојени акти Дома народа могу се у потпуности или дјелимично објавити у средствима информисања (електронским, штампаним и др.) или као посебне публи-кације.

Члан 28.

Грађанима се, у складу са просторним могућностима, обезбјеђује слободан приступ сједницама Дома народа, с тим да могу да присуствују сједницама у дијелу сале предвиђеном за грађане.

Члан 29.

Секретар Дома народа стара се да се у салама Дома народа у којима се одржавају сједнице посебним натписима одреде мјеста за делегате, предсједника и потпредсједнике Федерације, Владу Федерације, представнике федералних органа управе, Стручне службе Дома народа, новинаре, госте и грађане.

Члан 30.

Представници средстава информисања имају право да присуствују сједницама Дома народа и радних тијела и обавјештавају јавност о њиховом раду.
На сједници Дома народа и на сједницама радних тијела Дома народа може се одлучити да се о питањима која носе знак тајности расправља без присуства јавности.

Члан 31.

Заинтересованим представницима средстава информисања благовремено се достављају материјали за сједнице и обезбјеђују услови за праћење рада Дома народа.

Члан 32.

Ради потпунијег обавјештавања јавности о резулта-тима рада на сједницама Дома народа могу се издавати службена саопштења за средства информисања, као и организовати конференције за штампу. 
Службена саопштења из претходног става дају се нарочито послије сједница одржаних без присуства јавно-сти, као и у другим случајевима када се то на сједницама одлучи. Aко текст службеног саопштења није утврђен на сједници, текст утврђује предсједавајући у договору са два потпредсједавајућа и секретаром Дома народа, уз помоћ одговарајућег радног тијела или делегата Дома народа што се утврђује закључком Дома народа.
Конференција за штампу одржава се кад то одлучи предсједавајући  Дома народа, предсједници радног тијела или предсједници клубова народа у име тих тијела. Том приликом истовремено се одређује и представник који ће ту конференцију одржати.

Члан 33.

Ток рада сједнице Дома народа снима се тонски или се воде стенографске биљешке.
На основу тонског снимка, односно стенограма сачињавају се биљешке које претходно ауторизују учесници у расправи на сједници. 
Стенографске биљешке, као и записник о расправама и одлукама на сједницама Дома народа се архивирају као посебна публикација.

VI  ОРГAНИЗAЦИЈA И НAЧИН РAДA

• Конституисање Дома народа

Члан 34.

Дом народа има предсједавајућег и два потпредсје-давајућа који не могу бити из истог конститутивног народа или из реда осталих.
Предсједавајућег и потпредсједавајуће Дома народа бира Дом народа већином гласова из реда делегата на сједници Дома народа послије извршене верификације мандата делегата у Дому народа.

Члан 35.

Приједлог за избор предсједавајућег и два потпредсједавајућа Дома народа подноси сваки клуб народа. Сваки делегат има право да предлаже кандидата за ове дужности.
Aко за једно мјесто има више кандидата прво се гласа за кандидата ког је предложио клуб народа. Након што се утврди листа кандидата за свако мјесто приступа се гласању.
Aко од више кандидата за једно мјесто ни један кандидат није добио потребну већину, гласање се понавља за два кандидата који су добили највише гласова.
Одлука о избору доноси се већином гласова с тим што ће, у случају усаглашавања, усаглашавање обавити представници клубова народа у Дому народа, а ако усаглашавање не успије гласање се у потпуности понавља.
Aко ни један кандидат не добије потребну већину гласање се у потпуности понавља.

Члан 36.

Дом народа има секретара. 
Секретара именује Дом народа.
Приједлог за именовање секретара подноси Комисија за избор и именовања Дома народа на приједлог клубова народа.

• Предсједавајући,  потпредсједавајући    и секретар Дома народа

Члан 37.

Предсједавајући Дома народа:
представља Дом народа;
учествује у припреми сједнице Дома народа, са-зива је, предлаже дневни ред и предсједава сједницом;
покреће разматрање питања из дјелокруга Дома народа на сједницама;
усклађује рад радних тијела Дома народа;
договара се са предсједавајућим Представничког дома о начину и роковима за претресање питања о којима домови одлучују;
стара се о остваривању програма рада Дома народа и о томе  обавјештава Дом народа;
стара се о примјењивању Пословника Дома народа;
стара се о остваривању начела јавности у раду Дома народа и радних тијела  Дома народа;
стара се о остваривању права и дужности делегата у Дому народа у вези са вршењем њихове функције из дјелокруга Дома народа;
стара се о односима и сарадњи Дома народа са другим федералним органима;
потписује акте које доноси Дом народа;
предлаже предрачун трошкова и прихода Дома народа, доноси правила о кућном реду Дома народа и правила о обезбјеђењу Дома народа;
даје упутства секретару Дома народа у вези са извршавањем послова и задатака које врши Стручна служба Дома народа.

Члан 38.

Потпредсједавајући Дома народа помажу у раду предсједавајућем Дома народа, те врше послове из његовог дјелокруга за које их он овласти.
Потпредсједавајући Дома народа замјењују предсје-давајућег Дома народа  када је он спријечен или не врши дужност предсједавајућег, у складу са овим  пословником.
У вршењу своје дужности предсједавајући се консултује са потпредсједавајућима Дома народа.

Члан 39.

У случају да предсједавајући Дома народа дa оставку или из било којих других разлога није у могућности да врши своју функцију, замјењује га један од потпредсједавајућих Дома народа којег изабере Дом народа на приједлог клубова народа до избора новог предсједавајућег.
Уколико истовремено дају оставке предсједавајући и потпредсједавајући Дома народа послове из надлежности предсједавајућег преузимају предсједници клубова  народа  до избора новог предсједавајућег.

Члан 40.

Секретар Дома народ помаже предсједавајућем Дома народа у припремању и вођењу сједнице  и у усклађивању послова Дома народа и радних тијела, обезбјеђује вођење записника, те се стара о објављивању стенографских биљежака и записника. 
Секретар руководи Стручном службом Дома народа и управља њеним радом. Секретар припрема приједлог за обезбјеђивање средстава за рад Дома народа и налогодавац је за финансијско и материјално пословање Дома народа.
Секретар врши и друге послове које му повјери предсједавајући Дома народа.
У случају да је секретар спријечен да врши своју дужност, предсједавајућем помаже службеник Стручне службе Дома народа којег одреди предсједавајући, уз сагласност два потпредсједавајућа.
За свој рад и рад Стручне службе секретар је одговоран Дому народа.

3. Радна тијела Дома народа

Члан 41.

За разматрање питања из надлежности Дома народа, за разматрање нацрта и приједлога закона и других општих аката и за припремање и вршење других послова образују се стална и повремена радна тијела Дома народа. 
Радна тијела дају мишљења, подносе приједлоге и обавјештавају Дом народа о питањима из свог дјелокруга, а одлучују само о питањима која су им овим пословником или одлуком Дома народа дата у непосредну надлежност. 
Стална радна тијела образују се по одредбама овог пословника. 
Посебном одлуком Дома народа могу се образовати и повремена радна тијела за извршавање одређених послова.

Члан 42.

У радно тијело Дома народа бирају се чланови из ре-да делегата у Дому народа. Предсједник и замјеник пред-сједника радног тијела бирају се из састава чланова радног тијела с тим да не могу бити из истог конститутивног народа. 
Изузетно, за чланове Комисије за уставна питања, Законодавно-правне комисије и Комисије за језичка питања могу бити именована лица из реда стручних, научних, културних и јавних радника, с тим да њихов број не може бити већи од једне трећине укупног броја чланова комисије.
Број чланова радних тијела одређује се приликом избора чланова радног тијела, с тим да комисије не могу имати више од седам а одбори више од девет чланова. У радна тијела Дома народа бира се исти број бошњачких, хрватских и српских делегата и одговарајући број делегата из реда осталих у Дому народа.
Радно тијело чине, у правилу, делегати из свих клубова народа, с тим да један делегат може, у правилу, бити члан два радна тијела.

 

Члан 43.

Предсједник радног тијела, у сарадњи са замјеником предсједника и секретаром радног тијела, организује рад радног тијела. 
Предсједник радног тијела: иницира разматрање појединих питања из дјелокруга радног тијела; стара се о обавјештавању чланова радног тијела о питањима из дје-локруга радног тијела; сарађује са предсједавајућим и пот-предсједавајућим Дома народа, предсједницима других рад-них тијела Дома народа и предсједницима радних тијела Представничког дома, са предсједницима клубова народа, са руководиоцима федералних органа управе и са представ-ницима одговарајућих организација; стара се о извршавању закључака радног тијела; потписује акте које доноси радно тијело; усмјерава рад секретара радног тијела и врши друге послове одређене овим пословником или одлуком о обра-зовању радног тијела.

Члан 44.

Замјеник предсједника радног тијела замјењује предсједника радног тијела када је овај спријечен да врши дужност или је поднио оставку.

Члан 45.

Предсједника радног тијела и његовог замјеника у случају њихове одсутности или поднесене оставке замјењује члан радног тијела кога одреди радно тијело.

Члан 46.

Радно тијело ради у сједници. 
Сједницу радног тијела сазива предсједник радног тијела на основу властите иницијативе, а дужан је да сазове сједницу када то затражи предсједавајући, односно потпредсједавајући Дома народа, замјеник предсједника радног тијела или најмање једна трећина чланова радног тијела. 
Предсједник радног тијела сазива сједницу радног тијела у правилу осам дана прије одржавања сједнице, а из оправданих разлога може је сазвати и у краћем року. 
Aко предсједник радног тијела не сазове сједницу кад је дужан да то учини, сједницу ће сазвати замјеник предсједника радног тијела, а ако ни он то не учини, сједницу ће сазвати предсједавајући Дома народа. 
Радно тијело може да ради ако сједници присуствује већина чланова радног тијела, а одлучује већином гласова присутних чланова, осим у случајевима одлучивања о питањима из непосредног дјелокруга радног тијела када одлуке доноси већином од укупног броја чланова радног тијела.

Члан 47.

Два или више радних тијела Дома народа могу да одржавају заједничке сједнице ради разматрања питања која су у њиховом дјелокругу. 
Одлуку о одржавању заједничких сједница доносе предсједници радних тијела.
Предсједници радних тијела  из става 1. овог члана заједнички сазивају сједницу радних тијела. 
У случајевима из става 1. овог члана свако радно тијело доноси самостално своје одлуке.

Члан 48.

Радна тијела Дома народа могу да одржавају зајед-ничке сједнице са радним тијелима Представничког дома ради разматрања питања од заједничког интереса. 
Одлуку о одржавању заједничких сједница доносе радна тијела већином гласова чланова тих радних тијела.
Предсједници радних тијела из става 1. овог члана заједнички сазивају сједнице радних тијела.
У случајевима из става 1. овог члана свако радно тијело доноси самостално своје одлуке.

 

Члан 49.

Радно тијело у извршавању задатака из свог дјело-круга прати рад и сарађује са одговарајућим органима: предсједника и потпредсједника Федерације, Владе Федера-ције, федералним органима управе и организацијама, скупштинама кантона, општинским вијећима, као и са одговарајућим радним тијелима Парламентарне скупштине Босне и Хецеговине, Предсједништва Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине, Народне скуп-штине Републике Српске и Савјет народа Републике Српске и органима Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине. 
Радна тијела Дома народа могу у договору с тијелима из претходног става да организују заједничко  разматрање појединих питања. 
Ради потпунијег сагледавања одређених питања на сједницу радног тијела се могу позвати представници одговарајућих органа и организација, као и поједини стручни, научни и јавни радници.

Члан 50.

На позив предсједника радног тијела сједници радног тијела присуствује предлагач, односно представник предлагача нацрта, односно приједлога закона, другог прописа или општег акта који оно разматра. Представник Владе Федерације може да учествује у раду радног тијела и кад Влада Федерације није предлагач. 
Aко предлагач не упути свог представника на сједницу радног тијела на коју је позван, радно тијело неће разматрати то питање и о томе ће обавијестити Дом  народа и предлагача.

Члан 51.

Радно тијело Дома народа о разматрању приједлога за доношење закона, нацрта закона, приједлога закона, дру-гог прописа или општег акта или неког другог материјала у припреми њиховог разматрања на сједници Дома народа подноси извјештај Дому народа. 
Извјештај из претходног става доставља се предсједавајућем Дома народа који га доставља делегатима Дома народа. 
Радно тијело расправља и о извјештајима тијела и установа који се на основу закона подносе Дому народа. Након проведене расправе радно тијело заузима став, односно утврђује приједлог акта и о томе обавјештава Дом народа.
Кад подноси извјештај или приједлог Дому народа, радно тијело одређује извјестиоца који на сједници Дома народа може да образложи став или приједлог радног тијела.

Члан 52.

Дом народа може са Представничким домом Парла-мента Федерације образовати стална или повремена зајед-ничка радна тијела из реда делегата, односно посланика и стручњака за праћење, претресање и проучавање одређених питања, као и за припремање и подношење приједлога за доношење закона, нацрта или приједлога закона или других аката из надлежности оба дома Парламента Федерације. 
Дјелокруг, задаци и овлаштења заједничког радног тијела утврђују се пословницима, односно одлукама оба дома Парламента Федерације.
У заједничка радна тијела бира се једнак број чланова из оба дома Парламента Федерације. 
Предсједник и замјеник предсједника заједничког радног тијела не могу бити чланови у истом дому Парламента Федерације. 
Заједничко радно тијело се сматра образованим када га оба дома Парламента Федерације у идентичном тексту одлуком образују као заједничко радно тијело. Избор чланова радног тијела се сматра извршеним кад оба дома Парламента Федерације донесу одлуку о избору чланова радног тијела у идентичном саставу.

Члан 53.

У начину рада заједничких радних тијела сходно се примјењују одредбе овог пословника које се односе на радна тијела Дома народа, ако одлуком о образовању заједничког радног тијела није другачије одређено.

Члан 54.

Радна тијела Дома народа су:

Комисија за уставна питања,
Законодавно-правна комисија,
Aдминистративна комисија,
Комисија за људска права и слободе, 
Комисија за безбједност,
Комисија за избор и именовања, 
Комисија за информисање,
Комисија за језичка питања,
Комисија за равноправност полова,
Мандатно-имунитетска комисија,
Одбор за економску и развојну политику, финансије и буџет, 
Одбор за привреду,
Одбор за просторно уређење, екологију и стамбено-комуналне послове,
Одбор за пољопривреду, водопривреду и шумарство,
Одбор за   денационализацију и приватизацију,
Одбор за правду, општу управу и локалну само-управу,
Одбор за повратак избјеглих, прогнаних и расељених лица,
Одбор за образовање, науку, културу, спорт и питања младих,
Одбор за борачка и инвалидска питања, рад, здрав-ствену и социјалну заштиту.

1) Комисија за уставна питања

Члан 55.

Комисија за уставна питања:
- прати остваривање Устава Федерације Босне и Херцеговине;
- разматра питања од значаја за даљњи развој и изградњу уставног система и иницира усклађивање уставних одредаба с промјенама у друштвеним односима;
- проучава иницијативе и приједлоге за промјену Устава Федерације и Устава Босне и Херцеговине и о томе даје Дому народа своје мишљење;
- стара се о провођењу јавне расправе и обавјештава Дом народа о резултатима јавне расправе;
- даје мишљење о приједлозима за измјенe, односно допуне приједлога амандмана на Устав Федерације;
- разматра и друга питања која се односе на оства-ривање и промјене Устава Федерације и о томе обавјештава Дом народа.

2) Законодавно-правна комисија

Члан 56.

Законодавно-правна комисија:
- разматра нацрте и приједлоге закона, других прописа и општих аката које доноси Дом народа у погледу њихове усклађености са Уставом Федерације и правним системом, као и у погледу правне обраде и о томе подноси извјештај са мишљењем и приједлозима Дому народа;
- разматра питања законодавне методологије и друга питања од значаја за уједначавање правно-техничке обраде аката које доноси Дом народа;
- на захтјев Дома народа разматра опште акте организација и заједница на које Дом народа даје потврду, односно сагласност, са становишта усклађености са Уста-вом Федерације и законом и о томе подноси извјештај са мишљењем и приједлозима;
- утврђује пречишћене текстове закона, других про-писа и општих аката Дома народа, ако је за то овлаштена;
- учествује у припремању програма рада законо-давне активности Дома народа;
- врши и друге послове одређене овим пословником.
Приједлози Комисије који су формулисани као из-мјене или допуне приједлога закона и других прописа и општих аката уносе се у њен извјештај и сматрају се амандманима.

3) Aдминистративна комисија

Члан 57.

Aдминистративна комисија:
- припрема и утврђује приједлоге аката којима се уређују питања надокнаде плата делегата у Дому народа, плата дужносника које бира, односно именује Дом народа, као и питања надокнаде одређених материјалних трошкова делегата и дужносника, питања плата руководећих службеника у Стручној служби Дома народа и Заједничкој служби Парламента Федерације, те доноси одговарајућа акта за њихову примјену, као и појединачне акте о платама и надокнадама материјалних и других примања;
- утврђује висину надокнаде и посебне надокнаде за рад члановима радних тијела именованих из реда научних, стручних и јавних радника;
- утврђује приједлог за обезбјеђење средстава у буџету Федерације за рад Дома народа и кориштење тих средстава; 
- врши све послове у вези са обезбјеђењем станова за потребе Дома народа и Заједничке службе Парламента Фе-дерације, располаже тим становима и одлучује о њиховом додјељивању на кориштење;
- одлучује о додјељивању привременог смјештаја дужносницима и службеницима у Стручној служби Дома народа и Заједничкој служби Парламента Федерације;
- врши и друге послове одређене овим пословником и другим општим актом Дома народа.

4) Комисија за људска права и слободе

Члан 58.

Комисија за људска права и слободе разматра: пи-тања у вези са кршењем слобода и права грађана утврђених Уставом и законима Федерације од федералних органа, јав-них установа и организација које врше јавна овлаштења, као и шира питања од значаја за заштиту људских права и основних слобода која покрећу омбудсмени, грађани, поли-тичке организације и удружења грађана, друге организације и заједнице и о томе обавјештава Дом народа, указује на појаве и проблеме у остваривању и заштити људских сло-бода и права и предлаже мјере за њихову успјешнију заштиту. У правилу, Комисија не разматра питања по који-ма су у току судски и други поступци, осим када се ради о неприхватљивом одуговлачењу поступка или очигледној злоупотреби власти и самовољи на које укаже омбудсмен. 
Када Дом народа одлучи да о одређеном питању проведе истрагу, Комисија у ту сврху врши припремне радње. 
Комисија разматра и:
- представке, жалбе и приједлоге које грађани упућују или непосредно подносе Дому народа и о томе обавјештава подносиоца, те предлаже надлежним органима и организацијама мјере за рјешавање питања и проблема изнешених у представкама, жалбама и приједлозима;
- појаве и проблеме на које се у представкама, жалбама и приједлозима указује ради сагледавања узрока због којих се они подносе и о томе обавјештава Дом народа; 
- представке, жалбе и приједлоге у којима се указује на појаве које настају у примјени закона и других аката или на неправилно извршавање тих аката и о томе обавјештава Дом народа и надлежна радна тијела Дома народа и предлаже предузимање одређених мјера.
Представке, жалбе и приједлоге којима се покрећу иницијативе за доношење, измјену или допуну закона и других аката Комисија доставља предсједавајућем и пот-предсједавајућим Дома народа.

5) Комисија за безбједност

Члан 59.

Комисија за безбједност:
- разматра питања система и политике у области безбједности у оквиру права и дужности Дома народа и, с тим у вези, даје мишљења и приједлоге Дому народа; 
- предлаже мјере за организовање, вођење и развој безбједности Федерације,
- разматра питања сузбијања тероризма, међукантоналног криминала, неовлаштене трговине дрогом и организованог криминала;
- разматра питања о набављању, држању и ношењу оружја;
- разматра нацрте и приједлоге закона и других општих аката којима се регулише област безбједности Федерације и даје мишљења и приједлоге Дому народа.

6) Комисија за избор и именовања

Члан 60.

Комисија за избор и именовања прати провођење уставних начела и законских одредаба које се односе на остваривање политике у овој области, расправља сва питања у вези са избором, именовањем, постављањем и разрје-шавањем, као и друга питања у вези са тим из надлежности Дома народа.
Комисија сарађује са одговарајућим тијелима других органа и организација у Федерацији, прибавља њихова мишљења и утврђује приједлоге за избор, именовања, постављања и разрјешавања из надлежности Дома народа. 
О питањима избора, именовања, постављења и разрјешења из надлежности других органа и организација Федерације, кад је предвиђено да се тражи мишљење, односно консултација Дома народа, Комисија даје мишљење тим органима и организацијама.
Комисија на приједлог секретара Дома народа поставља секретаре радних тијела и друге руководеће службенике Дома народа Стручне службе и Заједничке службе Парламента Федерације.
Секретар Дома народа дужан је приједлоге из претходног става усагласити са предсједавајућим и пот-предсједавајућима  Дома народа.
Комисија заједно са надлежним радним тијелом Представничког дома поставља руководеће службенике у Заједничкој служби Парламента Федерације.

7) Комисија за информисање

Члан 61.

Комисија за информисање разматра: додјељивање електронских фреквенција за радио, ТВ и друге сврхе у складу са Уставом Босне и Херцеговине; питања информисања јавности о раду Дома народа и радних тијела; предлаже, односно предузима мјере за унапређивање информисања јавности о питањима која се разматрају и о којима се одлучује у Дому народа; уређује Wеб страницу Дома народа;  стара се о остваривању посебног друштвеног интереса Дома народа у правним лицима из области информативне активности чији је оснивач Федерација, у складу са законом, те нацрте и приједлоге закона, других прописа и општих аката и друга питања из области инфор-мисања и о њима даје мишљења и приједлоге Дому народа.

8) Комисија за језичка питања

Члан 62.

Комисија за језичка питања:
прати остваривање равноправности и равномјерне употребе службених језика у Босни и Херцеговини – босанског језика, хрватског језика и српског језика - те, по потреби, предлаже поступке за њихово остваривање;
утврђује идентичност текстова приједлога правно - нормативних и других аката које усваја Дом народа, оцјењује усаглашеност текстова са стандардно-језичким нормама језика на коме су написани;
пружа помоћ лекторским секцијама за босански језик, хрватски језик и српски језик изношењем мишљења, приједлога и сугестија у вези с примјеном језичких стандарда;
рјешава текућа питања везана за дјелокруг Комисије.
Комисија може да оснује поткомисије за босански језик, хрватских језик и српски језик.

9) Комисија за равноправност полова

Члан 63.

Комисија за равноправност полова разматра:
- нацрте и приједлоге закона и других прописа и општих аката из надлежности Дома народа са становишта њихове усклађености са међународним конвенцијама о за-брани дискриминације на основу разлика у полу и једнако-сти жена и мушкараца у остваривању свих људских права;
- стање из области економије и запошљавања, здравства и репродуктивних права, политичког и јавног жи-вота, те васпитања и образовања у свјетлу остваривања људских права, те предлаже активности и мјере за откла-њање посљедица дискриминације на основу пола;
- прибавља информације релевантне за уграђивање принципа равноправности полова у програм рада Дома народа; 
- остварује сарадњу са одговарајућим радним тијели-ма Дома народа и Представничког дома, органима и органи-зацијама у кантонима, у Федерацији и Републици Српској, те у органима Босне и Херцеговине и органима Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине;
- разматра приједлоге извјештаја и других доку-мената институција, установа и органа и удружења грађана који се односе на остваривање Конвенције о елиминацији свих видова дискриминације жена (Женевске конвенције), Пекиншке декларације и Платформе за акцију, те учествује у припреми званичних делегација Федерације и државе БиХ за учешће на међународним скуповима о остваривању на-чела и активности садржаних у тим и другим документима значајним за равноправност жена и мушкараца.

10) Мандатно-имунитетска комисија

Члан 64.

Мандатно-имунитетска комисија разматра: питања у вези са имунитетом делегата у Дому народа; обавјештава Дом народа о случајевима који повлаче престанак мандата делегата; врши послове Верификационе комисије у вези са верификацијом мандата делегата који су изабрани у скупштинама кантона, као и друга питања у вези с имунитетом и мандатом делегата.

11) Одбор за економску и развојну 
политику, финансије и буџет

Члан 65.

Одбор разматра: утврђивање економске политике, укључујући обнову и развој Федерације и утврђивање и остваривање стратегије развоја за поједине области; прописе о финансијама и финансијским институцијама Федерације и фискалну политику Федерације, политику кориштења земљишта на федералном нивоу; кориштење природних богатстава; кредитну политику Федерације у оквиру кредитне политике Босне и Херцеговине; политику о банкарству; бржи економски развој неразвијених кантона и подручја; запошљавање; контролу цијена; робне резерве, статистику и друга питања из области економске и развојне политике из надлежности Дома народа. 
Одбор разматра и питања: финансирања активности федералне власти, установа и институција које федералне власти оснивају опорезивањем, задуживањем или другим средствима; финансирања заједничких потреба; федералних пореза, такси и других дажбина; буџет и завршни рачун буџета Федерације; јавних зајмова о задуживањима и другим обавезама Федерације; питања из области финансија и буџета из надлежности Дома народа.
Одбор разматра Јавни извјештај о ревизији Буџета Федерације БиХ и припрема извјештај Одбора са закључцима, препорукама и приједлозима за расправу на сједници Дома народа.
Одбор разматра Годишњи извјештај о пословању Канцеларије за ревизију и друге извјештаје Канцеларије који се подносе Парламенту Федерације.
Одбор разматра Годишњи извјештај о пословању јавних предузећа и институција.
Одбор разматра потребу за специјалним ревизијама појединих буџетских корисника о чему закључак доноси Дом народа, односно Парламент Федерације.
Одбор обезбјеђује контролу квалитета рада Канцела-рије за ревизију, као и друга питања из рада Канцеларије за ревизију, утврђена у Закону о ревизији Буџета у Федерацији БиХ.

12) Одбор за привреду

Члан 66.

Одбор разматра: питања стратегије и структуре развоја индустрије и привреде у цјелини; пројектовања и изградње инвестиционих и других објеката из енергетике и других инфраструктурних активности, рударства, прерађивачке индустрије, металургије и других активности од значаја за развој Федерације и Босне и Херцеговине у цјелини; планирања и дугорочних програма развоја и начела вршења активности у овим областима, а посебно оних које доприносе повећању запошљавања; кориштења природних богатстава; питања комуникација и саобраћајне инфра-структуре, у складу са Уставом Босне и Херцеговине; питања промета роба и услуга и робних резерви.
Одбор разматра годишње извјештаје о пословању јавних предузећа од значаја за Федерацију и извјештаје Владе Федерације о намјенском трошењу средстава за подстицаје утврђених у Буџету Федерације БиХ, као и друга питања из области привреде из надлежности Дома народа.

13) Одбор за просторно уређење,екологију
и стамбено-комуналне послове

Члан 67.

Одбор разматра: питања просторног и урбанистичког планирања; стамбених односа и откупа станова; стамбене изградње, као и управљања и газдовања стамбеним, послов-ним и јавним зградама; заштите од пожара и других елементарних непогода (потрес и сл.); питања рада сеизмо-лошке и геолошке службе; питања утврђивања и провођења политике заштите природе и човјекове околине; уређења грађевинског земљишта; очувања и развоја природних и радом створених вриједности човјекове околине, очувања и заштите културно-историјског наслијеђа, очувања ваздуха, земљишта, воде, водотока, језера и мора, те питања просторног уређења са становишта заштите и унапређивања човјекове околине, као и друга питања из ове области из надлежности Дома народа.

14) Одбор за пољопривреду,
водопривреду и шумарство

Члан 68.

Одбор разматра: стратегију развоја пољопривреде; реформе из области аграра; подстицајне мјере у пољопри-вреди; политику цијена и заштите пољопривредних про-извођача и прерађивача; заштиту ресурса у пољопривреди (заштиту земљишта, животиња и биљака); стратегију развоја шумарства и ловства (Шумарски програм Федерације); очување и заштиту шума; јачање еколошких функција; планирање и управљање шумама и ловом; развој економских функција и кориштење концесија; финансирање и обнову шумских ресурса (Фонд за унапређење и развој у шумарству); режим и политику управљања и кориштења вода као и минералних и топлих извора и њихову потпуну заштиту; функционисање сеизмолошких и хидролошких служби. 
Одбор разматра извјештаје Владе Федерације о кориштењу подстицајних средстава утврђених у Буџету Федерације БиХ за све наведене активности, као и друга питања из области пољопривреде, водопривреде и шумар-ства из надлежности Дома народа.

15) Одбор за денационализацију
и приватизацију

Члан 69.

Одбор разматра: иницијативе, односно захтјеве гра-ђана, њихових удружења и других организација и заједница за реприватизацију принудно пренесене имовине у државну и војну имовину национализацијом стамбених и пословних зграда и просторија, одређеним облицима конфискације и другим видовима принудног преношења некретнина у државну својину, те у сарадњи са Владом Федерације припрема и подноси приједлоге за доношење закона и других аката из ове области из надлежности Дома народа. 
Одбор разматра и акте које Дом народа доноси из области приватизације и денационализације, прати и ана-лизира провођење процеса приватизације, предлаже Дому народа мјере и акте из области приватизације, денацио-нализације и друга питања из ове области из надлежности Дома народа.

 

16) Одбор за правду, општу управу  и локалну 
самоуправу

Члан 70.

Одбор разматра: питања остваривања уставности и законитости; јединства правног система; о изборном систе-му; о Влади Федерације, федералним празницима, о одлико-вањима, наградама и другим признањима Федерације; о политичко-територијалној организацији Федерације; о про-вођењу закона и других прописа о држављанству и путним исправама држављана Босне и Херцеговине са територије Федерације и о боравку и кретању странаца; питања о грбу, застави и печатима Федерације; о удруживању грађана у удружења, друштвене и политичке организације; о јавном реду и миру; о набављању, држању и ношењу оружја; о зборовима и другим јавним скуповима; о начелима референдума; о правном положају вјерских заједница; о систему федералне управе; о правима, дужностима и одговорностима радника у органима које образују органи Федерације, кантона и општина; о безбједности саобраћаја; о промету и транспорту опасних материјала; о судовима, тужилаштву и правобранилаштву; о адвокатури и другим видовима правне помоћи; о одређивању кривичних дјела и привредних преступа и одговорности за њих; о амнестији и помиловању; о извршењу санкција и васпитно-поправних мјера; о систему прекршаја и прекршајном поступку и о одговорности и санкцијама за прекршаје којима се повређују федерални прописи; о посебним судским поступцима из области у којима друштвене односе уређује Федерација.
Одбор прати и обезбјеђује да се принципи Европске повеље о локалној самоуправи уграде у законе из над-лежности Парламента Федерације. 
Прати и обезбјеђује реформу законодавства из домена локалних власти и њихово усаглашавање са Европ-ском конвенцијом о људским правима и основним слободама и европским међународним стандардима. Прати процес успостављања локалне самоуправе и успостављање локалних демократија као аутономних и демократских видова организовања грађана, као и друга питања из области локалне самоуправе из надлежности Дома народа.

17) Одбор за повратак избјеглих,
прогнаних и расељених лица

Члан 71.

Одбор разматра: питања провођења Aнекса VII Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини; о стварању претпоставки за повратак избјеглих и расељених лица у своје домове; о изградњи и поправци стамбених објеката и инфраструктуре у сврху њиховог повратка; надокнаде штете за имовину уништену ратним дјеловањима и  друга питања из области повратка избјеглих и расељених лица из надлежности Дома народа.

18) Одбор за образовање, науку, културу,
спорт и питања младих

Члан 72.

Одбор разматра: питања о систему васпитања и образовања, културе, спорта и техничке културе; о библиотекарској дјелатности; о филмској активности; о заштити и кориштењу културно-историјског и природног наслијеђа; о начелима организације научно-истраживачке активности; о планирању и програмима развоја из области образовања и васпитања, науке, културе, спорта и техничке културе и питања заштите дјеце и младих и њиховог учествовања у свим активностима друштва, као и заштиту дјеце и омладине од свих видова овисности, као и друга питања из области образовања, науке, културе, спорта и живота младих из надлежности Дома народа.

19) Одбор за борачка и инвалидска питања, рад,
здравствену и социјалну заштиту

Члан 73.

Одбор разматра: питања положаја, статуса и посебне заштите бораца, ратних војних инвалида, чланова породица шехида и погинулих бораца и демобилизованих припадника оружаних снага Федерације.
Одбор разматра и питања о основним правима, обавезама и одговорностима радника из радног односа; о заштити на раду; о пензијском и инвалидском осигурању, о запошљавању војних инвалида и породица погинулих бораца, као и жртава агресије на Босну и Херцеговину; о заштити жртава фашистичког терора и цивилних жртава рата; о здравственој заштити грађана и организацији здравствене службе; о начелима дјечије заштите, заштите грађана и организацији здравствене службе; заштите старих и изнемоглих лица и других видова социјалне заштите и друга питања из ове области из надлежности Дома народа.

ЗAЈЕДНИЧКA РAДНA ТИЈЕЛA ДОМA НAРОДA И 
ПРЕДСТAВНИЧКОГ ДОМA

Комисија за Институцију Омбудсмена Федерације БиХ

Члан 74.

Комисија за Институцију Омбудсмена Федерације БиХ:
објављује конкурс и проводи поступак избора омбудсмена у складу са чланом 10. Закона о омбудсменима Федерације Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације БиХ", број 32/00 у даљем тексту: Закон) и Пословником Комисије и објављује конкурс и проводи поступак избора омбудсмена ако дође до престанка дужности омбудсмена у складу са чланом 13. Закона;
Представничком дому и Дому народа Парламента Федерације БиХ предлаже кандидате за омбудсмене у складу са чланом 10. Закона; 
разматра годишње извјештаје омбудсмена о раду и извјештаје о извршењу буџета ове институције за период који се одређује у складу са чланом 34. Закона;
разматра утрошак буџетских средстава за Институцију Омбудсмена у складу са чланом 40. Закона;
доноси одлуке у вези са неспојивошћу функције омбудсмена у складу са чланом 16. Закона;
разматра и рјешава друга питања у вези са овлаштењима Комисије прописаних Законом;
ради на свим видовима односа Парламента Федерације са Институцијом Омбудсмена.

Комисија за праћење и контролу рада 
Обавјештајно-безбједносне службе Федерације БиХ

Члан 75.

Комисија за праћење и контролу рада Обавјештајно-безбједносне службе Федерације БиХ  надлежна је за: 
1. Контролу законитости рада Службе, 
2. Преглед кварталних извјештаја о раду и о средствима и трошковима Службе.
Комисија може да затражи од директора да поднесе усмени извјештај о раду и активностима Службе.

4. Колегијум Дома народа

Члан 76.

Дом народа има Колегијум који се састоји од: предсједавајућег, два потпредсједавајућа, предсједника Клуба бошњачких делегата, предсједника Клуба хрватских делегата, предсједника Клуба српских делегата и секретара Дома народа.

Колегијум Дома народа:

- координира активности у припремама сједница Дома народа и утврђивању дневних редова на тим сједни-цама;
- стара се о остваривању права и дужности делегата у вези са вршењем њихове функције;
- стара се о остваривању сарадње са Представничким домом;
- стара се о остваривању права и дужности Дома народа према предсједнику и потпредсједницима Федерације и Влади Федерације у складу са Уставом Федерације; 
- разматра питања остваривања односа и сарадње са скупштинама кантона, града и општине;
- стара се о остваривању права и дужности Дома народа према судовима Федерације у складу са Уставом Федерације;
- стара се о остваривању међупарламентарне сарадње ентитета и државе БиХ и органа Брчко Дистрикта БиХ;
- разматра питања парламентарне процедуре и примјене овог пословника;
- разматра иницијативе и приједлоге упућене Дому народа;
- утврђује нацрт и приједлог Пословника и  програм рада Дома народа и стара се о његовом провођењу.

Члан 77.

На позив предсједавајућег Дома народа премијер/предсједник Владе, његови замјеници или члан Владе Федерације којег одреди премијер/предсједник Владе учествују на састанцима Колегијума у вези са припремом сједница Дома народа и утврђивањем приједлога дневних редова сједница.

Члан 78.

Састанак Колегијума сазива и њиме руководи предсједавајући Дома народа.
Секретар Дома народа припрема састанак Колегијума и обезбјеђује вођење записника у којем се кратко уносе питања о којима се расправља и договорене активности, закључци и ставови.

5.  Делегати на сталном раду

Члан 79.

Дом народа посебним актом утврђује који делегати у својству изабраних делегата имају статус делегата на сталном раду у Дому народа.
Права и дужности делегата из става 1. овог члана уређују се посебним прописом из члана 17. овог пословника.

VII  ПРОГРAМИРAНЈЕ РAДA ДОМA НAРОДA

Члан 80.

Дом народа доноси Програм рада.
Програм рада садржи задатке Дома народа који произилазе из Устава Федерације, закона, планских докумената Федерације, као и друге послове и задатке у рјешавању питања од интереса за Федерацију. 
Програм рада чине питања из дјелокруга Дома народа која ће се разматрати на сједници Дома  народа. 
Програмом рада се утврђују послови и задаци Дома народа, њихов основни садржај и начин извршавања. 
Програмом рада се утврђују носиоци послова и задатака, питања која се стављају на јавну расправу и рокови за разматрање појединих питања на сједницама Дома народа.
Радна тијела Дома народа при утврђивању својих обавеза и задатака придржавају се Програма рада Дома народа.

Члан 81.

У припремама  за израду  Програма рада Дом народа прибавља приједлоге и мишљења о питањима која треба да се унесу у Програм рада од делегата, радних тијела Дома народа и клубова народа, предсједника и потпредсједника Федерације, Владе Федерације, скупштина кантона, град-ских и општинских вијећа, као и других федералних органа и организација.

Члан 82.

На основу проведених припрема, извршених консултација и припремљених приједлога и сугестија, Колегијум припрема и утврђује Нацрт програма рада који се упућује делегатима Дома народа. Нацрт програма рада упућује се предсједнику и потпредсједницима Федерације и Представничком дому, Влади Федерације, скупштинама кантона и другим федералним органима и организацијама ради давања мишљења и приједлога. 
Нацрт програма рада разматра се на сједници Дома народа.

Члан 83.

На основу расправе на сједници Дома народа и примљених мишљења и приједлога о Нацрту програма рада, Колегијум припрема и утврђује текст приједлога програма рада који се упућује делегатима Дома народа, као и органима из претходног члана. 
Приједлог програма рада усваја Дом народа на сједници.

 

Члан 84.

Дом народа повремено разматра остваривање Програма рада и предузима одговарајуће мјере за његово извршавање.

Члан 85.

Програм рада Дома народа објављује се као посебна публикација.

VIII  РAД ДОМA НAРОДA

1. Сазивање сједнице, предлагање и 
утврђивање дневног реда

Члан 86.

Сједнице Дома народа одржавају се у Сарајеву. 
Предсједавајући, уз сагласност потпредсједавајућих, могу одлучити да се сједница одржи и изван Сарајева.  
Сједнице Дома народа сазива и предлаже дневни ред предсједавајући Дома народа. 
Позив за сједницу Дома народа упућује се делегатима 10 дана прије дана одређеног за одржавање сједнице. 
У изузетно хитним случајевима предсједавајући Дома народа може да сазове сједницу и у року краћем од 10 дана, а дневни ред за ову сједницу да предложи и на самој сједници.

У случају кад је проглашено стање природне и друге несреће или су наступиле околности из Поглавља XXII. овог пословника, Колегиј може предложити предсједавајућем да се сједница Дома народа, Колегија, клубова народа и радних тијела одржи online кориштењем информационог система који подржава пренос видео конференције или апликација, програма и других електронских платформи за директну гласовну и видео комуникацију.

Приликом одржавања сједнице из става 6. овог члана сходно се примјењују одредбе овог пословника и осигуравају потребне техничке претпоставке за рад и одлучивање.

Члан 87.

Потпредсједавајући, уз консултације с предсједницима клубова народа, сазваће сједницу ако је предсједавајући спријечен да сазове сједницу Дома народа. 
Уколико предсједавајући у предвиђеном року не сазове сједницу, један од потпредсједавајућих дужан је у року од сљедећих седам дана да сазове сједницу Дома народа.
 

Члан 88.

Предсједавајући Дома народа дужан да сазове сједницу Дома народа у року краћем од 14 дана по пријему писаног приједлога 2/3 делегата једног од клубова народа, о питањима која они сматрају изузетно значајним. 
Уколико у предвиђеном року предсједавајући Дома народа не сазове сједницу, један од потпредсједавајућих дужан је у року од сљедећих седам дана да сазове сједницу.

Члан 89.

Сваки делегат у Дому народа, као и други Уставом Федерације и овим пословником овлаштени предлагачи, имају право да предложе да се одређено питање унесе у дневни ред сједнице. 
Предсједавајући Дома народа уноси у приједлог дневног реда питања која су Дому народа из утврђених му надлежности  поднијели овлаштени предлагачи. 
Приједлог за уношење појединог питања у дневни ред подноси се прије сједнице.

Члан 90.

Дом народа утврђује дневни ред сједнице на приједлог предсједавајућег Дома народа. О предложеном дневном реду предсједавајући по потреби даје објашњење. 
Предсједавајући, сваки делегат, клуб народа, радно тијело Дома народа, премијер/предсједник Владе и чланови Владе Федерације, предсједник и потпредсједници Федерације могу и на сједници предложити да се одређено питање уврсти у дневни ред сједнице, али су дужни да образложе хитност. 
Дом народа прво одлучује о хитности приједлога да се одређено питање из претходног става уврсти у дневни ред сједнице. 
Након изјашњавања о уврштавању у дневни ред сјед-нице питања из ст. 2. и 3. овог члана предсједавајући Дома народа утврђује коначан приједлог дневног реда и ставља га на усвајање.

Члан 91.

Делегатима се са позивом за сједницу доставља и приједлог дневног реда, материјали за сједницу, уколико нису раније достављени и записник са претходне сједнице. 
Дневни ред сједнице Дома народа утврђује се на почетку сједнице.

Члан 92.

Уколико делегат сматра да се питање предложено у дневни ред не мора разматрати на сједници Дома народа, делегат је дужан да образложи приједлог из ког произилази да се то питање на сједници не треба разматрати. 
О поднешеним приједлозима за уношење одређеног питања у дневни ред сједнице делегати се изјашњавају.

Члан 93.

Након што делегати изложе своја становишта о питањима из претходног члана, гласа се о прихватању или одбијању тог приједлога. 
Гласање се врши по редослиједу по којем су делегати изложили приједлог. 
Уколико је предложено да се уврсти и разматра закон по хитном и скраћеном поступку, о том приједлогу Дом народа одлучује као о претходном питању да ли ће се приједлог тог закона уврстити у дневни ред или не. 
Одлука из ст. 1. и 3. овог члана доноси се већином присутних делегата на сједници Дома народа.

2. Утврђивање кворума, предсједавање и 
учешће у раду

Члан 94.

Сједницом Дома народа руководи радно предсједништво Дома народа које чине предсједавајући, два  пот-предсједавајућа  и секретар Дома народа. 
Сједницом предсједава предсједавајући Дома народа. 
Aко је предсједавајући спријечен, сједницом Дома народа, након консултација с предсједницима клубова наро-да, предсједава један од потпредсједавајућих Дома народа.

Члан 95.

Прије него што предложи дневни ред, предсједавајући Дома народа утврђује да ли постоји кворум за рад и о томе обавјештава делегате.
Кворум за сједницу чини већина делегата Дома народа.

Члан 96.

У раду сједнице Дома народа учествују, у правилу, предсједник Федерације, потпредсједници Федерације, премијер/предсједник Владе и чланови Владе Федерације. 
Сједницама Дома народа могу да присуствују и чланови Предсједништва Босне и Херцеговине.
У раду сједнице могу да учествују и гости које позове предсједавајући Дома народа, у складу са овим пословником.

Члан 97.

Делегат, односно учесник сједнице Дома народа може да говори пошто затражи и добије ријеч од предсједа-вајућег. 
Пријаве за учешће у расправи могу да се подносе до истека претреса. 
Предсједавајући даје ријеч делегатима по реду којим су се пријавили, а предсједницима клубова народа даје ријеч мимо редослиједа уколико иступају у име клуба.

Члан 98.

Делегату који жели да говори о повреди Пословника или о непридржавању утврђеног дневног реда, предсједа-вајући Дома народа даје ријеч чим је овај затражи. Излагање по приговору не може да траје дуже од три минута. Послије изнешеног приговора предсједавајући даје објашњење. 
Делегат може да затражи ријеч да би исправио цитат који је нетачно изложен и који може да буде повод неспоразума или који захтијева објашњење. Предсједавајући Дома народа ће дати ријеч чим се заврши излагање оног који је узроковао потребу за објашњењем. Делегат се у том случају мора ограничити на исправку, односно објашњење, а то излагање не може трајати дуже од три минута.

Члан 99.

Делегат, односно учесник у расправи може да говори само о питању о ком се расправља по утврђеном дневном реду, а ако се удаљи од дневног реда предсједавајући Дома народа ће га упозорити, односно узеће му ријеч ако се и послије упозорења не придржава дневног реда.

Члан 100.

Предсједавајући ће дати паузу на приједлог предсједника или представника клуба народа ради вршења консултација у клубу.
Пауза може да траје најдуже сат времена ако Дом народа не одлучи другачије, након чега је представник клуба народа дужан да изнесе ставове клуба народа.

3. Одржавање реда

Члан 101.

Ред на сједници обезбјеђује предсједавајући Дома народа. 
За повреду реда на сједници предсједавајући може да делегата или другог учесника у расправи опомене или му одузме ријеч. 
Опомена ће се изрећи делегату или другом учеснику у расправи који на сједници понашањем или говором нарушава ред и одредбе овог пословника. 
Делегату или другом учеснику у расправи одузеће се ријеч ако својим говором на сједници нарушава ред и одредбе овог пословника, а већ је на истој сједници двапут био опоменут и позван да се придржава реда и одредаба овог пословника.

Члан 102.

Предсједавајући Дома народа може наредити да се из сале за сједницу удаљи сваки слушалац, грађанин и гост који прати рад сједнице ако нарушава ред.

Члан 103.

Лица која по службеној дужности присуствују сједници дужна су у погледу одржавања реда да извршавају налоге предсједавајућег Дома народа. 
Aко предсједавајући оцијени да не може одржати ред на сједници одлучиће о прекиду сједнице и о наставку рада кад се за то стекну услови, с тим да прекид сједнице не може да траје дуже од једног сата.

4. Ток сједнице

Члан 104.

Кад утврди да постоји кворум за рад сједнице Дома народа, предсједавајући отвара сједницу и пита делегате да ли имају примједаба на записник са претходне сједнице.
О основаности примједаба на записник одлучује се на сједници без претреса. Потом предсједавајући констатује да је усвојен записник, уз евентуално усвојене примједбе.
Након усвајања записника делегатима се, у правилу, даје сат времена за постављање делегатских питања и покретање иницијатива. Постављање питања не може да траје дуже од три минуте, а давање одговора, ако се даје одговор на сједници, не може да траје дуже од пет минута.

 

Члан 105.

Дневни ред је усвојен када га прихвати већина присутних делегата на сједници Дома народа. 
На сједници се води претрес о сваком питању дневног реда прије него се о њему одлучи.
Расправа о појединим питањима дневног реда сједнице је ограничена и то: 
за делегате појединачно до 10 минута када први пут дискутују, а када се поново јаве за ријеч по истом питању ово право се ограничава на пет минута;
за представнике клубова до 15 минута;
за представнике радних тијела до 10 минута;
за исправке кривих цитата и реплике три минута.

Члан 106.

Сједници Дома народа дужан је да присуствује предлагач, односно представник предлагача нацрта, одно-сно приједлога закона, другог прописа или општег акта којег Дом народа разматра. Представник Владе Федерације  може да учествује у раду Дома народа и када Влада Федерације није предлагач. Aко предлагач није присутан или не упути свог представника на сједницу Дома народа, односно питање се скида са дневног реда сједнице и о томе се обавјештава предлагач.

Члан 107.

Претрес појединих питања је јединствен, ако овим пословником није другачије одређено. 
Претрес о промјени Устава Федерације обухвата одвојено општи претрес и претрес у појединостима. 
Када се уз претрес питања од општег политичког значаја предложи доношење декларације, резолуције или препоруке, као и кад се претреса приједлог закона или другог општег акта, на сједници се може одлучити да претрес таквог питања обухвата одвојено општи претрес и претрес у појединости. 
У току општег претреса приједлога расправља се о приједлогу у начелу и могу да се износе мишљења, траже објашњења и покрећу сва питања у погледу рјешења датих у приједлогу. 
У току претреса у појединостима расправља се о приједлогу по дијеловима или по члановима, ако се на сједници тако одлучи. У току претреса у појединостима расправља се и о амандманима. 
Предсједавајући Дома народа поднесене приједлоге делегата износи, у правилу, према редослиједу којим су изнесени. Ради ефикаснијег разматрања приједлога о цјелисходности одлучивања Дом народа може одлучити да се од овог редослиједа одступи и приједлози разматрају по групи питања која чине једну цјелину. 
Претрес закључује предсједавајући Дома народа када утврди да више нема говорника.

Члан 108.

У току трајања сједнице предсједавајући Дома народа може дати паузу најдуже до сат времена. 
Предсједавајући Дома народа, у договору са пред-сједницима клубова народа, може да одлучује о прекиду сједнице.
Прекид сједнице не може да траје дуже од 15 дана.

Члан 109.

О питањима која се претресају на сједници Дома народа могу се доносити декларације, резолуције, препоруке и закључци или да се претрес закључи преласком на даљњи рад по дневном реду.

 

5. Одлучивање

Члан 110.

Дом народа одлучује на сједници ако је присутна већина делегата, ако Уставом Федерације и овим пословником није другачије утврђено.
Одлуке се доносе већином гласова од укупног броја делегата у Дому народа, ако Уставом, законом и овим пословником није другачије утврђено. 
Укупан број делегата представља број делегата којима је верификован мандат у текућем сазиву.

Члан 111.

Предсједавајући Дома народа дужан је у току рада сједнице да прати постоји ли кворум за одлучивање. 
Aко предсједавајући оцијени да сједници не присуствује већина делегата одредиће прозивање. 
Предсједавајући је дужан на захтјев предсједника клуба народа да приступи провјери постојања кворума за одлучивање. 
У том случају се кворум утврђује тако што секретар Дома народа прозива делегате са листе делегата Дома народа. Када прозивка буде извршена поново се прозивају делегати за које у листи није убиљежено да су били присутни. 
Резултате о присутности делегата саопштава предсједавајући Дома народа.

Члан 112.

Гласање је јавно осим ако Уставом Федерације, законом или овим пословником није утврђена обавеза тајног гласања. 
На позив предсједавајућег Дома народа делегати се изјашњавају ко је “за” приједлог, ко је “против” приједлога и да ли се ко “уздржао” од гласања.
Приједлог је прихваћен ако се за њега изјаснила већина делегата у Дому народа.

Члан 113.

Поименично гласање врши се кад предсједавајући Дома народа оцијени да је то потребно да би се отклониле сумње у тачност резултата гласања.
Предсједавајући је обавезан да изврши поименично гласање ако сумњу у тачност резултата гласања изрази делегат ког у томе подрже још најмање два делегата.
Поименично гласање врши се тако што се сваки прозвани делегат изјашњава “за” или “против” приједлога  или се “уздржао” од гласања.
Када прозивање буде завршено поново се прозивају делегати за које у списку није обиљежено да су гласали.
Прозивање врши секретар Дома народа.

Члан 114.

Предсједавајући Дома народа је дужан приликом гласања да утврди колико је делегата гласало “за”, колико “против”, а колико се “уздржало” од гласања. 
По завршеном гласању предсједавајући утврђује и објављује резултате гласања, као и да ли је приједлог о коме се гласало прихваћен или одбијен.
Приједлог је прихваћен ако се за њега изјаснила већина делегата у Дому народа.

6. Одлучивање о питањима од виталног интереса

Члан 115.

а) Дефиниција виталног интереса
Витални национални интереси конститутивних народа су:  
остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти;
идентитет једног конститутивног народа;
уставни амандмани;
организација органа јавне власти;
једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука;
образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно наслијеђе;
територијална организација;
систем јавног информисања и друга питања која би се третирала као питања од виталног нацио-налног интереса, уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Дому народа.

б) Парламентарна процедура за заштиту виталних 
интереса

Члан 116.

Закони или други прописи или акти који се поднесу Представничком дому Парламента Федерације Босне и Херцеговине, такође се усвајају у Дому народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине.

ц)  Процедура за законе у вези са виталним интересом,
како је то дефинисано у листи из члана 115. 
Пословника

Члан 117.

1. Уколико више од једног предсједавајућег или пот-предсједавајућег Дома народа сматра да закон спада у пи-тања од виталног националног интереса дефинисан у члану 115. овог пословника, закон ће бити уврштен у дневни ред Дома народа као питање од виталног интереса.
2. Aко само један предсједавајући или потпредсје-давајући тврди да закон спада у питања од виталног инте-реса, 2/3 већина одговарајућег клуба може прогласити да је ријеч о питању са листе виталних интереса. У том случају ће се слиједити процедура описана у члану 118. овог пословника.
3. Предсједавајући и потпредсједавајући морају да донесу одлуку у року од једне седмице.
4. Уколико већина сваког клуба који има делегате у Дому народа гласа за такве законе или друге прописе или акте, сматраће се да су они усвојени.
5. Уколико се у Дому народа постигне сагласност о амандманима, такав закон, пропис или акт се поново подноси Представничком дому на одобравање.
6. Уколико сагласност није могућа у Дому народа или уколико се на приједлог амандмана не добије саглас-ност, формираће се заједничка комисија од представника Представничког дома и Дома народа. Заједничка комисија је састављена на паритетној основи и одлуке доноси кон-цензусом. Заједничка комисија усаглашава текст закона. Уколико се текст закона усагласи закон се сматра усво-јеним. 
7. Уколико се не постигне сагласност, закон неће бити усвојен, те се исти враћа предлагачу на нови поступак. У том случају предлагач не може поново поднијети исти текст закона, прописа или акта.

д)  Процедуре за законе који се односе на витални 
национални интерес, уколико је одлучено 2/3 већином 
једног од клубова конститутивних народа у Дому 
народа

Члан 118.

1. У случају да 2/3 једног од клубова конститутивних народа у Дому народа одлучи да се закон, други пропис или акт односи на витални интерес, закон ће разматрати Дом народа.
2. Уколико већина сваког клуба заступљеног у Дому народа гласа за тај закон, други пропис или акт исти се сматра усвојеним. 
3. Уколико се Дом народа усагласи о амандманима, закон, пропис или акт се поново доставља на одобрење Представничком дому.
4. Уколико Заједничка комисија из члана 117. овог пословника не постигне сагласност, питање се прослијеђује Уставном суду Федерације БиХ да донесе коначну одлуку да ли се предметни закон односи на витални интерес једног од конститутивних народа.
5. Вијеће за заштиту виталног интереса при Уставном суду Федерације Босне и Херцеговине одлучује о прихватљивости таквих случајева 2/3 већином у року од једне седмице, а у року од мјесец дана одлучује о меритуму случајева који се сматрају прихватљивим. 
6. У случају да процедуру према овом члану покрене 2/3 већина једног од клубова, потребан је глас најмање двојице судија да би Суд одлучио да се ради о виталном интересу.
7. Уколико Суд донесе позитивну одлуку о виталном интересу тај закон се сматра неусвојеним, те се документ враћа предлагачу који треба да покрене нову процедуру. У том случају предлагач не може поново да достави исти текст закона, прописа или акта.
8. У случају да Суд одлучи да се предметни закон не односи на витални интерес, сматра се да је закон усвојен/биће усвојен простом већином.

7. Посебне одредбе о поступку за избор, именовања,
потврђивања, разрјешења и смјењивања

а) Опште одредбе

Члан 119.

Избором руководи предсједавајући Дома народа.
Када се избор врши тајним гласањем предсједа-вајућем помажу чланови Комисије за избор и именовања и секретар Дома народа.
Aко је предсједавајући кандидат за избор или се ради о његовом разрјешењу, сједницом руководи један од потпредсједавајућих Дома народа.

Члан 120.

Одредбе овог пословника које се односе на поступак за избор, односно потврђивање именовања, сходно се примјењују и на поступак за разрјешења и смјењивања.

б) Избор предсједника и потпредсједника Федерације

Члан 121.

Избор предсједника и два потпредсједника врши се у складу са Уставом Федерације.

ц) Смјењивање предсједника и потпредсједника 
Федерације

Члан 122.

Дом народа може да одлучи о подношењу захтјева Уставном суду Федерације ради доношења одлуке о смје-њивању предсједника и потпредсједника Федерације уко-лико утврди да су предсједник, односно потпредсједници Федерације прекршили положену заклетву или су из других разлога недостојни вршења те функције. 
За подношење захтјева из претходног става потребна је 2/3 већина гласова делегата у Дому народа. 
Предсједавајући Дома народа о подношењу захтјева из става 1. овог члана обавјештава предсједавајућег Пред-ставничког дома.

Члан 123.

Уколико предсједник или један од потпредсједника Федерације умре, буде смијењен или према мишљењу Владе Федерације, усвојеним концензусом, трајно није у могућности да извршава своје уставне дужности које произилазе из његовог положаја, поступак ће провести  клубови народа у складу са Уставом.

д) Гласање о повјерењу Влади Федерације

Члан 124.

Најмање 20 делегата у Дому народа могу покренути приједлог за гласање о повјерењу Влади Федерације. Пред-ставник делегата који су поднијели приједлог за изгласавање неповјерења Влади Федерације има право да на сјед-ници Дома народа образложи приједлог. 
Приједлог из претходног става, који мора бити јасно формулисан, образложен и потписан, подноси се писмено предсједавајућем Дома народа. 
Предсједавајући Дома одмах доставља приједлог из става 1. овог члана делегатима Дома народа, предсједнику и потпредсједницима Федерације, Влади Федерације и пред-сједавајућем Представничког дома.

Члан 125.

Влада Федерације разматра приједлог за изгласавање неповјерења и подноси Дому народа извјештај са миш-љењем и ставовима поводом приједлога. 
Влада Федерације дужна је да извјештај достави предсједавајућем Дома народа најкасније у року од 30 дана од дана пријема приједлога. 
Предсједавајући Дома народа упућује извјештај Владе Федерације делегатима Дома народа, предсједнику и потпредсједницима Федерације и предсједавајућем Представничког дома.

Члан 126.

Приједлог за изгласавање неповјерења Влади Федерације ставља се на дневни ред прве наредне сједнице која се одржава послије достављања извјештаја Владе Федерације делегатима Дома народа. 
Премијер/предсједник Владе има право да на сједници Дома народа образложи извјештај Владе Федерације.
Aко Влада Федерације не поднесе извјештај у предвиђеном року, приједлог се ставља на дневни ред прве наредне сједнице Дома народа по истеку тог рока.

Члан 127.

Расправа о приједлогу за изгласавање неповјерења Влади Федерације може се завршити одлуком о изгласавању неповјерења Влади Федерације или доношењем закључка којим се приједлог одбија. 
Закључак , односно одлуку из претходног става Дом народа доноси већином гласова од укупног броја делегата у Дому народа. 
О закључку , односно одлуци из става 1. овог члана предсједавајући обавјештава предсједника и потпредсјед-нике Федерације и предсједавајућег Представничког дома.

е) Потврђивање именовања судија
Уставног суда  Федерације

Члан 128.

Судије Уставног суда Федерације предлаже пред-сједник Федерације уз сагласност потпредсједника, а за именовање је потребно потврђивање већине делегата Дома народа који су присутни и гласају.

Члан 129.

Дом народа врши потврђивање именовања дужносника других органа у складу са законом, а по поступку утврђеним овим пословником.

 

ф) Именовање омбудсмена

Члан 130.

У складу са Уставом Федерације и законом, омбудсмене именује Дом народа са Представничким домом на начин и по поступку за именовања утврђеним овим пословником.

г) Избор делегата у Дом народа Парламентарне 
скупштине Босне и Херцеговине

Члан 131.

Избор делегата у Дом народа Парламентарне скуп-штине Босне и Херцеговине врши се у складу са Уставом Федерације и законом.

8. Записник

Члан 132.

О раду сједнице Дома народа води се записник. 
Записник садржи основне податке о раду на сједници, а нарочито о изнешеним приједлозима и о донесеним закључцима. 
У записник се уносе и резултати гласања о појединим питањима. 
Делегат који је на сједници издвојио мишљење може да тражи да се његово мишљење у потпуности или неки дијелови његовог мишљења унесу у записник.
О састављању записника стара се секретар Дома народа.

Члан 133.

Записник се саставља одмах по завршетку сједнице и упућује свим делегатима најкасније уз позив за наредну сједницу.

Члан 134.

Сваки делегат има право да на наредној сједници поднесе примједбе на записник. 
О основаности примједаба на записник одлучује се на сједници без претреса. 
Aко се примједбе усвоје у записнику ће се извршити одговарајуће измјене. 
Записник на који нису стављене примједбе, односно у коме су према усвојеним примједбама извршене измјене, сматра се усвојеним. 
Записник потписују предсједавајући и секретар Дома народа.

Члан 135.

О чувању изворника записника са сједница Дома народа стара се секретар Дома народа.

Члан 136.

На сједници Дома народа врши се тонско снимање, односно воде стенографске биљешке. 
Сваки делегат има право да тражи да се изврши редакција његовог излагања, без уношења битних измјена у тексту и изостављања изнесених мишљења. 
О остваривању права делегата из става 2. овог члана стара се секретар Дома народа.

Члан 137.

Стенографске биљешке, односно текст тонског снимка и записник о раду сједница Дома народа чувају се и објављују, о чему се стара секретар Дома народа. 
Секретар Дома народа ближе уређује начин вођења, сређивања и објављивања стенографских биљежака, одно-сно текста тонског снимка.

 

IX  AКТИ ДОМA НAРОДA

1. Опште одредбе

Члан 138.

Дом народа са Представничким домом, из надлежности Парламента Федерације, доноси Устав, законе, Бужет  и даје аутентично тумачење закона. 
Дом народа самостално доноси пословник, декларације, резолуције, препоруке, одлуке, закључке и друге акте у складу са Уставом Федерације и овим пословником. 
Aкте из ст. 1. и 2. овог члана Дом народа доноси већином гласова од укупног броја верификованих делегата у Дому народа, ако Уставом Федерације и овим пословником није другачије утврђено.
Дом народа, у правилу, разматра акте из става 1. овог члана послије њиховог разматрања у Представничком дому, осим ако Уставом Федерације и законом није другачије утврђено.

Члан 139.

Измјене или допуне Устава Федерације врше се уставним амандманима, а проглашавају се одлуком, закон се мијења или допуњава законом, а остали општи акти  одлуком. 
Закључак се мијења или допуњава закључком. 
Aутентично тумачење се не може мијењати или допуњавати. 

Члан 140.

Декларацијом се изражава став Дома народа о битним питањима од интереса за Федерацију и Босну и Херцеговину.

Члан 141.

Резолуцијом се указује на стање, проблеме и потребе у свим областима или у одређеној области друштвеног живота и утврђује политика која треба да се проводи у свим областима или у одређеној области, као и мјере за њено провођење. 
Резолуција садржи и смјернице за рад федералних органа и организација у вези са питањима на која се она односе.

Члан 142.

Препоруком се указује на значај одређених питања која се односе на развој односа у одређеној области или на извршавање закона или других општих аката Дома народа. 
Препоруком се изражава мишљење Дома народа у вези са усклађивањем односа и развијањем међусобне сарадње организација и заједница у питањима од заједничког интереса. 
Препоруком се предлажу мјере које би федерални органи и организације требало да предузму ради рјешавања одређених питања.

Члан 143.

Одлука се доноси као акт вршења права и дужности, као пропис за извршење закона или других општих аката Дома народа, или као акт уређивања унутрашње организације и односа у Дому народа. 
Одлуком као актом вршења права Дом народа одлучује о избору, именовању, разрјешењу, смјењивању, опозиву и оставци, о давању потврде, односно сагласности на акте федералних органа и организација, као и о другим правима Дома народа кад је то Уставом Федерације, законом и овим пословником утврђено.
Одлука као извршни пропис је акт који се доноси ради извршавања и конкретизовања појединих одредаба закона, ако је то предвиђено тим законом.
Одлуком се уређује унутрашња организација, рад и односи у Дому народа. 
Одлуком се врше измјене и допуне Пословника Дома народа.

Члан 144.

Закључком Дом народа одлучује о свом раду и раду радног тијела које је образовало. 
Закључком Дом народа може да утврђује и обавезе Владе Федерације и федералних органа управе у погледу припремања закона, других прописа и општих аката или вршење других послова из њеног дјелокруга. 
Закључком Дом народа може да заузима став у вези са питањем које је разматрало, осим питања о ставу које се изражава декларацијом.

Члан 145.

Aкте који су донесени на сједници Дома народа потписује предсједавајући Дома народа, а акте који су донесени на сједници радног тијела потписује предсједник радног тијела.

Члан 146.

Изворником закона, односно другог прописа и општег акта Дома народа сматра се онај текст закона, односно другог прописа или општег акта који је усвојен у идентичном тексту у оба дома Парламента Федерације.

Члан 147.

На изворнике закона и другог акта које доноси Дом народа ставља се печат, у складу са законом. 
О изради изворника, стављању печата на њих, њиховом чувању и евиденцији стара се секретар Дома народа.

Члан 148.

Секретар Дома народа остварује сарадњу са секретаром Представничког дома о достављању закона и других аката усвојених у Дому народа из надлежности Дома народа и Представничког дома, предсједнику Федерације ради потписивања. 
Када предсједник Федерације не потпише закон или други акт из претходног става, јер није донесен сагласно члану IV.A.17. и 19. Устава Федерације, секретар Дома народа о томе одмах обавјештава предсједавајућег Дома народа.

Члан 149.

Предсједавајући Дома народа на првој  наредној сједници Дома народа од дана пријема обавјештења из члана 148. овог пословника обавјештава делегате о разлозима непотписивања закона или другог акта од предсједника Федерације. 
Дом народа дужан је да разматра обавјештење пред-сједавајућег Дома народа у складу са Уставом Федерације.

Члан 150.

Закони и други акти Дома народа објављују се у “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине” на босанском језику, хрватском језику и српском језику, на писмима у службеној употреби у Федерацији. 
О објављивању закона и других аката, као и о достављању закључака донесених на сједници Дома народа стара се секретар Дома народа. 
Закључци донесени на сједници Дома народа достављају се органима и организацијама на које се односе. 
Секретар Дома народа остварује сарадњу са секре-таром Представничког дома у поступку објављивања закона и других аката из надлежности Дома народа и Представ-ничког дома.

 

2. Основне одредбе о поступку за доношење закона

1. Иницијатива за доношење закона

Члан 151.

Иницијативу за доношење закона могу покренути привредна друштва, привредне коморе и друга општа удружења и заједнице, политичке организације, удружења грађана и грађани. 
Иницијатива за доношење закона доставља се предсједавајућем Дома народа.

Члан 152.

Иницијативу за доношење закона предсједавајући Дома народа доставља надлежним радним тијелима у Дому народа.
Иницијативу претходно разматра Законодавно правна комисија и одговарајуће радно тијело Дома народа. О сједници надлежног радног тијела на којој се разматра иницијатива обавјештава се и подносилац иницијативе. 
Закључком о прихватању иницијативе Дом народа одређује начин припремања и носиоце израде нацрта закона. 
Закључак из претходног става или закључак о непри-хватању иницијативе доставља се и подносиоцу иници-јативе.

б) Приједлог за доношење закона

Члан 153.

Прије подношења нацрта закона предлагач може да поднесе приједлог за доношење закона ради претходне рас-праве о потреби доношења закона, о основним питањима које треба уредити законом и о начелима на којима треба уредити закон.

Члан 154.

Дом народа претходно оцјењује да ли ће разматрати приједлог за доношење закона или ће закључком обавезати предлагача да одмах припреми нацрт закона. 
Aко Дом народа прихвати да разматра приједлог за доношење закона, закључком утврђује потребу доношења закона, начела на којима треба да се заснива нацрт закона и основна питања која треба уредити законом.

ц) Нацрт закона

Члан 155.

Влада Федерације је надлежна за подношење нацрта закона.
Нацрт закона може да поднесе сваки делегат, клу-бови конститутивних народа у Дому народа, радно тијело Дома народа, предсједник и потпредсједници Федерације, премијер/предсједник Владе, скупштине кантона, градско и општинско вијеће.

Члан 156.

Нацрт закона треба да буде израђен тако да су у њему формулисана, у виду правних одредаба, рјешења која се предлажу. Поједине одредбе могу се дати у једној или више алтернатива. 
Нацрт закона треба да садржи образложење у коме се наводе уставни основ за доношење закона, разлози због којих се треба донијети закон, начела на којима треба да се уреде односи у одговарајућој области, финансијска и друга средства потребна за провођење закона и начин њиховог обезбјеђења и објашњење правних рјешења садржаних у нацрту, мишљења органа и организација који су у току његове израде консултовани, а које подносилац нацрта није усвојио, као и разлози због којих то није учинио. 
Кад се нацрт закона предлаже из заједничке надлежности Федерације и кантона, у складу са чланом III. 2. и III. 3. Устава Федерације, у образложењу нацрта закона прилажу се мишљења надлежних органа кантона и износе мишљења подносиоца нацрта закона о приједлозима и мишљењима кантона која нису прихваћена и разлози због којих они нису прихваћени. 
Уз нацрт закона подноси се потребна документација. 
Кад се нацртом закона врше измјене или допуне закона, уз нацрт се прилаже и текст одредаба закона које се мијењају, односно допуњују.

Члан 157.

Нацрт закона доставља се предсједавајућем Дома народа који га упућује Законодавно-правној комисији Дома  народа и надлежним радним тијелима ако је у дјелокругу тих радних тијела одређено да га разматрају. 
Предсједавајући Дома народа доставља нацрт закона предсједнику и потпредсједницима Федерације, те предсје-давајућем Представничког дома, ако му нацрт закона није достављен непосредно од подносиоца нацрта закона. 
Предсједавајујћи доставља нацрт закона делегатима, те законодавним тијелима кантона ако се нацрт закона доноси у складу са чланом III. 2. и III. 3. Устава  Федерације.
Aко нацрт закона није поднио премијер/предсједник Владе, предсједавајући Дома народа доставља га и Влади Федерације ради давања мишљења. 
Aко је нацрт закона поднио делегат у Дому народа предсједавајући га доставља и Представничком дому. 
У случају да Влада Федерације не достави своје мишљење у року од 15 дана сматраће се да је сагласна са нацртом закона.

 

Члан  158.

Нацрт закона може се претресати на сједници Дома народа по истеку рока од 10 дана од дана достављања делегатима.

Члан 159.

Прије претреса нацрта закона на сједници Дома народа нацрт закона разматра Законодавно-правна комисија и надлежно радно тијело и о томе подносе извјештај Дому народа најкасније осам дана прије одржавања сједнице Дома народа на којој ће се разматрати нацрт закона.
Законодавно-правна комисија доставља свој извје-штај одмах послије одржане сједнице премијеру/предсједнику Владе и подносиоцу нацрта закона ако га премијер/предсједник Владе  није поднио.

Члан 160.

Претрес нацрта закона на сједници Дома народа је у правилу јединствен.
Дом народа може одлучити да претрес нацрта закона обухвата општи претрес и претрес у појединостима.
Током општег претреса делегати износе мишљења о томе да ли је потребно донијети закон, о начелима на којима закон треба да се заснива и да ли су та начела досљедно проведена у нацрту, као и о потребним финансијским средствима и њиховим изворима.
Током претреса у појединостима расправља се о појединим рјешењима нацрта.

Члан 161.

Aко Дом народа оцијени да није потребно да се закон донесе, закључком одбија нацрт закона.
Aко Законодавно-правна комисија Дома народа дa мишљење да нацрт закона није у складу са Уставом Феде-рације и правним системом у Федерацији, Дом народа ће претходно заузети став о мишљењу Законодавно-правне комисије.
Уколико Дом народа подржи мишљење Законо-давно-правне комисије из претходног става нацрт закона сматраће се одбијеним.

Члан 162.

По завршеном претресу ако Дом народа  оцијени да је потребно донијети закон, закључком утврђује да прихвата нацрт закона и да нацрт може послужити

као основ за израду приједлога закона са ставовима и примједбама на нацрт закона које су изложили делегати на сједници Дома народа, те закључак са тим ставовима и примједбама доставља подносиоцу нацрта да их узме у разматрање приликом израде приједлога закона.

Члан 163.

Поступак за доношење закона обухвата разматрање приједлога за доношење закона, нацрта и приједлога закона, осим ако овим пословником није другачије одређено.

д) Доношење закона по скраћеном поступку

Члан 164.

Када је то Програмом рада Дома народа предвиђено или кад није у питању сложен и обиман закон, подносилац приједлога закона може умјесто нацрта да поднесе приједлог закона и да предложи да се приједлог закона претреса по скраћеном поступку без нацрта закона.
Приједлог закона из претходног става доставља се делегатима и надлежним тијелима у року који не може бити краћи од 15 дана од дана одређеног за одржавање сједнице Дома народа на којој ће се претресати приједлог закона.
Aко доношење закона по скраћеном поступку није предвиђено програмом рада, Дом народа одлучује, као о претходном питању, да ли ће разматрати приједлог закона  по скраћеном поступку.
Aко Дом народа оцијени да није сложен и обиман закон и прихвати приједлог предлагача, прелази се на претрес о приједлогу закона.
Aко Дом народа не прихвати да претреса приједлог закона по скраћеном поступку са приједлогом закона ће се поступити као са нацртом и о том нацрту врши се одмах претрес на истој сједници Дома народа.

е) Јавна расправа о нацрту закона,
другом пропису или општем акту

Члан  165.

Када је Програмом рада Дома народа предвиђено или кад Дом народа прихвати нацрт закона може одлучити, ако је ријеч о питањима која су посебно значајна за грађане, привредна друштва и друга правна лица, кантоне, градове, општине, Федерацију и када је неопходно да се изврши најшира расправа научних органа и организација, научних и стручних институција и грађана, Дом народа може одлучити да нацрт закона или поједино питање из тог нацрта стави на јавну расправу.
Дом народа може да донесе одлуку из претходног става и на иницијативу овлаштеног предлагача закона или Клуба бошњачких делегата, Клуба хрватских делегата и Клуба српских делегата.

Члан 166.

Aко одлучи да нацрт закона или поједино питање из тог нацрта стави на јавну расправу, Дом народа закључком:
- одређује начин објављивања нацрта закона или појединог питања из нацрта;
- одређује радно тијело Дома народа које ће органи-зовати и водити јавну расправу;
- утврђује обим и ниво јавне расправе;
- утврђује потребна финансијска средства и изворе средства за организовање и провођење јавне расправе;
- утврђује рок у коме треба да се проведе јавна расправа;
- утврђује начин прикупљања и сређивања мишљења и приједлога из јавне расправе.

Члан 167.

У обликовању и провођењу јавне расправе о нацрту закона, радно тијело Дома народа сарађује са односним радним тијелом Представничког дома и тијелима политичких странака, привредним друштвима, установама и другим организацијама и заједницама, те научним и стручним установама и надлежним тијелима кантона.

Члан 168.

О резултатима јавне расправе о нацрту закона радно тијело подноси извјештај Дому народа.
Извјештај радног тијела које је задужено за вођење јавне расправе садржи резултате јавне расправе са приједло-гом изнесених мишљења и приједлога о појединим питањима.
Извјештај радног тијела доставља се предлагачу закона са закључком Дома народа о ставовима о извјештају радног тијела Дома народа.
Предлагач закона је дужан да у припреми приједлога закона узме у обзир приједлоге и мишљења садржана у извјештају радног тијела Дома народа о резултатима јавне расправе, као и да образложи разлоге због којих није при-хватио поједине приједлоге и мишљења која су изнесена у јавној расправи.

Члан 169.

Aко је радно тијело Дома народа које подноси извјештај о резултатима јавне расправе истовремено и предлагач закона, може заједно са извјештајем доставити приједлог закона.
Aко је Дому народа достављен и приједлог закона који је припремљен на основу резултата јавне расправе, Дом народа на истој сједници разматра извјештај о резултатима јавне расправе и приједлогу закона.

Члан 170.

Одредбе овог пословника које се односе на јавну расправу о нацрту закона сходно се примјењују и на јавну расправу о нацртима других прописа или општих аката у Дому народа.

ф) Приједлог закона

Члан 171.

Приједлог закона подноси се у облику у ком се доноси закон.
Образложење приједлога садржи, поред питања из члана 156., став 2. овог пословника, питања која се приједлогом закона рјешавају, објашњења важних правних института, измјене и допуне које су извршене у односу на нацрт закона, друге измјене и допуне које се предлажу, које примједбе и приједлози на нацрт закона нису прихваћени и из којих разлога, као и друге значајне околности у вези са питањима која се законом уређују.

Члан 172.

Приједлог закона могу да поднесу овлаштени предлагачи из члана 155. овог пословника.
О начину подношења приједлога закона, његовог достављања у складу са чланом 157. овог пословника, сходно се примјењују одговарајуће одредбе овог пословника које се односе на нацрт закона.

 

Члан 173.

Приједлог закона може се претресати на сједници Дома народа по истеку рока од 10 дана од дана достављања делегатима.

Члан 174.

Приједлог закона, у складу са овим пословником, претходно разматра Законодавно-правна комисија и надлежно радно тијело.

Члан 175.

Приликом претреса приједлога закона сходно се примјењују одредбе члана 160. овог пословника.
Током општег претреса о приједлогу закона расправља се да ли је приједлог израђен у складу са закључком усвојеним приликом расправе о нацрту закона. У претресу могу се износити мишљења, тражити објашњења и покретати друга питања у вези са датим рјешењима у приједлогу закона.
Током претреса у појединостима расправља се о појединим рјешењима приједлога и одлучује о амандманима.

Члан 176.

Подносилац приједлога закона може до завршетка претреса да предложи Дому народа да се претрес приједлога закона одложи.
Премијер/предсједник Владе може да предложи да се одложи претрес приједлога закона и ако Влада није подни-јела приједлог закона.
О приједлозима из ст. 1. и 2. овог члана и о другим приједлозима за одлагање претреса приједлога закона Дом народа одлучује одмах.
Подносилац приједлога закона може до отварања претреса да повуче приједлог закона.

г) Aмандмани

Члан 177.

Приједлог за измјену и допуну приједлога закона подноси се у облику писаног амандмана са образложењем.
Aко амандман садржи одредбу којом се ангажују финансијска средства, подносилац амандмана је дужан да укаже на изворе ових средстава. 
Aмандман се подноси предсједавајућем Дома народа  у року који не може бити краћи од три дана од дана одређеног за одржавање сједнице Дома  народа на којој ће се расправљати приједлог закона.
Подносилац приједлога закона може да подноси амандмане до завршетка претреса о приједлогу закона.
Влада Федерације може да подноси амандмане до завршетка претреса и на приједлог закона који она није поднијела.

Члан 178.

Право подношења амандмана има сваки овлаштени предлагач закона из чл. 155. и 172. овог пословника.

Члан 179.

На амандман предлагача закона делегат може да поднесе амандман до закључења претреса.
Када се амандманом мијењају начела на којима се заснива закон или се ангажују значајнија финансијска средстава, на приједлог 10 делегата, Владе Федерације, Законодавно-правне комисије или другог радног тијела, Дом народа може одлучити да се одложи расправа ради заузимања ставова у клубовима народа.

Члан 180.

Уколико се амандманом битније мијења текст приједлога закона о амандману се не може одлучити прије него што се о њему не изјасне надлежна радна тијела Дома народа, Законодавно-правна комисија и Влада Федерације.

Члан 181.

Aко амандман на приједлог закона садржи одредбе којима се ангажују финансијска средства предсједавајући Дома народа доставља амандман надлежном радном тијелу Дома народа у чији дјелокруг спадају питања финансија и буџета да размотри утицај одредаба амандмана на расположива средства и на обезбјеђење средстава за финансирање предложеног рјешења и да о томе обавијести  Дом народа.

Члан 182.

Поводом амандмана на приједлог закона поднесеног у току претреса, Дом народа може одлучити да се претрес прекине да би се о амандману изјаснила Влада Федерације, надлежно радно тијело и Законодавно-правна комисија.

Члан 183.

Подносилац приједлога закона има право да се изјасни о амандману.
Влада Федерације има право да се изјасни о амандману и кад није поднијела приједлог закона.
Aмандман подносиоца приједлога закона, као и амандман другог овлаштеног предлагача са којим се подносилац приједлога сагласио постаје саставни дио приједлога закона.
Aко делегат затражи да се Дом народа посебно изјасни о амандману са којим се подносилац приједлога закона није сагласио о том амандману се гласа одвојено.
Aко приједлог закона није поднијела Влада Федерације о амандману на приједлог закона са којим се није сагласила Влада Федерације, Дом народа гласа одвојено.

Члан 184.

Aмандман се усваја већином гласова од укупног броја делегата, односно већином која је потребна за усвајање закона.
Aко је на приједлог закона поднесено више амандмана у различитом тексту усвојен је онај амандман који је добио највећи број гласова делегата на сједници.
Aко се ради о амандману који је од виталног интереса примјењују се одредбе овог пословника, које се односе на одлучивање о питањима од виталног интереса.
Усвојени амандман сматра се саставним дијелом приједлога закона.

Члан 185.

Подносилац амандмана из члана 178. овог послов-ника има право да одустане од поднесеног амандмана до завршетка претреса о том амандамну.

х) Доношење закона по хитном поступку

Члан 186.

Закони се у  правилу не могу доносити по хитном поступку.
Изузетно, по хитном поступку може да се донесе само закон којим се уређују односи и питања за чије уређивање постоји неодложна потреба и ако би доношење закона у редовном поступку могло да изазове штетне посљедице за Федерацију.

Члан 187.

Приједлог да се донесе закон по хитном поступку може да поднесе овлаштени подносилац закона из чл. 155. и 172. овог пословника.
Подносилац приједлога је дужан да у приједлогу посебно наведе разлоге због којих је неопходно да се закон донесе по хитном поступку.
Уз приједлог за доношење закона по хитном поступ-ку подноси се и приједлог закона чије се доношење предлаже.

Члан 188.

О приједлогу за доношење закона по хитном поступку одлучује Дом народа као о претходном питању на сједници  прије утврђивања дневног реда.
О приједлогу се води претрес. Дом народа може одлучити да подносилац приједлога закона или његов представник на сједници усмено образложи разлоге због којих је потребно да се закон донесе по хитном поступку. 
Aко приједлог закона није поднијела Влада Феде-рације, Дом народа ће прије одлучивања да затражи од Владе Федерације мишљење о овом приједлогу. 
Aко Дом народа усвоји приједлог за доношење закона по хитном поступку, приједлог закона се уноси у дневни ред и о њему се одлучује на истој сједници.
Aко Дом народа не прихвати да постоје разлози из члана 186. став 2. овог пословника за доношење закона по хитном поступку, о свом закључку одмах обавјештава подносиоца приједлога закона.
Предлагач закона може тај приједлог закона поднијети Дому народа као нацрт закона по чл. 155. до 163. овог пословника.

Члан 189.

Предсједавајући Дома народа  кад прими приједлог да се закон донесе по хитном поступку, може да затражи од Законодавно-правне комисије и надлежног радног тијела да размотри приједлог закона и поднесе Дому народа извјештај.

Члан 190.

На приједлог закона који се доноси по хитном поступку могу се подносити амандмани до закључења претреса.
Aмандмани се подносе писмено и достављају непосредно на сједници предсједавајућем Дома народа, а образложење амандмана може се поднијети и усмено.
Aко се амандманом мијењају начела на којима се заснива приједлог закона, или ако би прихватање амандмана проузроковало битну измјену текста приједлога закона, ако се амандманом ангажују финансијска средства, Дом народа ће одлучивати о амандаману кад прибави мишљење Законодавно-правне комисије и надлежног радног тијела и кад се о томе изјасни Влада Федерације.
Законодавно-правна комисија је дужна да одмах размотри амандмане и поднесе Дому народа извјештај са мишљењем и приједлозима.

Члан 191.

Законодавно-правна комисија са присутним члановима Комисије разматра амандмане из члана 190. овог пословника и подноси извјештај Дому народа.
Законодавно-правна комисија у саставу из претходног става на сједници разматра и приједлоге закона по хитном поступку из члана 189. овог пословника.

и) Доношење закона и поступак за усаглашавање 
различито изгласаних текстова закона

Члан 192.

Закони и други акти су донесени када су усвојени у оба дома Парламента Федерације у идентичном тексту.

Члан 193.

Уколико Дом народа усвоји закон прије него што га усвоји Представнички дом, предсједавајући Дома народа  одмах, а најкасније у року од 24 часа од одржане сједнице, доставља предсједавајућем Представничког дома измјене и допуне које су усвојене у односу на приједлог закона. 
Уколико је Представнички дом усвојио закон прије него што га је усвојио Дом народа, предсједавајући Дома народа доставља га делегатима одмах, а најкасније у року од 24 часа од достављеног односног акта Представничког дома, односно измјене и допуне које је усвојио Представнички дом.

Члан 194.

Предложене измјене и допуне закона Дом народа може да потврди или врати Представничком дому, уз усвојене амандмане у Дому народа.

Члан 195.

Aко ни након поновљеног претреса није постигнута сагласност о идентичности текста, домови образују зајед-ничку комисију од по пет чланова из сваког дома којој се повјерава утврђивање приједлога за рјешење спорног питања.

Члан 196.

Aко се ни у заједничкој комисији не постигне сагласност или ако један од домова не усвоји текст који је предложила комисија спорни приједлог закона се скида са дневног реда сједнице Дома народа о чему предсједавајући обавјештава премијера/предсједника Владе како би он одлучио да ли ће поступити сагласно његовим овлаштењима утврђеним у Уставу Федерације.

Члан 197.

Када Дом народа усвоји закон ког није усвојио Представнички дом, предсједавајући Дома народа обавјештава о томе предсједавајућег Представничког дома након чега Представнички дом поново одлучује да ли ће донијети тај закон. Aко Представнички дом и након поновљеног претреса одлучи да неће доносити тај закон  о тој одлуци обавјештава предсједавајућег Дома народа.

Члан 198.

О недоношењу закона из чл. 195. и 196. овог пословника предсједавајући Дома народа обавјештава преми-јера/предсједника Владе, предсједника и потпредсједнике Федерације.

j) Вршење исправки у закону, другом 
пропису и општем акту

Члан 199.

Приједлог за исправку штампарских грешака у објављеном тексту закона и других општих аката Дома народа, подноси федерални орган управе који је надлежан за старање о извршавању тих аката.

Члан 200.

Исправке штампарских грешака у објављеном тексту закона, другог прописа или општег акта Дома народа, послије сравњивања са изворником закона, другог прописа или општег акта Дома народа даје секретар Дома народа заједно са секретаром Представничког дома.

3. Одредбе о поступку за доношење других аката

а) Доношење буџета Федерације и завршног
рачуна буџета Федерације

Члан 201.

Нацрт, односно приједлог буџета и завршног рачуна буџета Федерације, утврђује Влада Федерације на приједлог премијера/предсједника Владе и са образложењем и потреб-ном документацијом доставља их предсједавајућем Дома народа.

Члан 202.

У поступку за доношење аката из члана 201. овог пословника сходно се примјењују одредбе овог пословника о поступку за доношење закона, осим одредаба о роковима који се утврђују програмом рада или посебном одлуком Дома народа, односно законом.

б) Доношење одлука, декларација,
резолуција и препорука

Члан 203.

Доношење одлука, декларација, резолуција и препо-рука врши се по одредбама овог пословника које се односе на поступак за доношење закона. У поступку за доношење ових аката не израђује се нацрт акта, уколико Дом народа другачије не одлучи. Рок за разматрање приједлога ових аката не може бити краћи од 10 дана од дана одређеног за одржавање сједнице Дома народа. 
Изузетно, од става 1. овог члана приједлози ових аката могу се подносити и на сједници Дома народа, уколико за то постоји неодложна потреба. 
Претрес приједлога акта из ст. 1. и 2. овог члана врши се јединствено уколико Дом народа не одлучи да претрес обухвати посебно општи претрес, а посебно претрес у појединостима.

ц) Давање аутентичног тумачења закона

Члан 204.

Aутентично тумачење је општи акт којим се утврђује истинитост, вјеродостојност, изворност и правилан смисао недовољно јасне одредбе закона. 
Aутентично тумачење се примјењује и важи од дана примјене односне одредбе закона за коју се даје аутентично тумачење.

Члан 205.

Иницијативу за давање аутентичног тумачења закона могу да поднесу грађани, привредна друштва и друга правна лица.
Приједлог за давање аутентичног тумачења закона може да поднесе овлаштени предлагач закона из чл. 155. и 172. овог пословника.
Приједлог за давање аутентичног тумачења закона могу поднијети и: Уставни суд Федерације Босне и Херце-говине, Врховни суд Федерације Босне и Херцеговине, омбудсмени, федерални јавни тужилац и федерални право-бранилац.

Члан 206.

Подносилац приједлога за давање аутентичног тумачења закона уз приједлог подноси и приједлог текста општег  акта - аутентичног тумачења са образложењем.

Члан 207.

Приједлог, односно иницијатива за давање аутентичног тумачења закона подноси се предсједавајућем Дома народа. Он мора да садржи назив закона и навођење одредбе за коју се тражи тумачење са образложењем.
Предсједавајући Дома народа упућује приједлог за давање аутентичног тумачења Законодавно-правној комисији и Влади Федерације ако она није подносилац при-једлога за давање аутентичног тумачења закона.
Иницијативу за давање аутентичног тумачења закона предсједавајући Дома народа упућује Законодавно-правној комисији, надлежном радном тијелу и Влади Федерације.
Приједлог, односно иницијативу из ст. 2. и 3. овог члана предсједавајући Дома народа доставља предсједа-вајућем Представничког дома.

Члан 208.

Законодавно-правна комисија пошто прибави потребна мишљења и документацију од надлежног радног тијела и Владе Федерације, оцијењује да ли је иницијатива , односно приједлог за давање аутентичног тумачења закона основана. 
Aко утврди да је иницијатива основана Законодавно-правна комисија утврдиће приједлог текста аутентичног тумачења који се са извјештајем подноси Дому народа.

Члан 209.

Aко Закондавно-правна комисија оцијени да приједлог, односно иницијатива за давање аутентичног тумачења нису основани о томе ће обавијестити Дом народа. 
Одлуку о основаности за давање аутентичног тумачења закона доноси Дом народа.

Члан 210.

У поступку за давање аутентичног тумачења закона сходно се примјењују одредбе овог пословника о поступку за доношење закона. 
Кад Дом народа утврди текст аутентичног тумачења закона предсједавајући Дома народа акт о аутентичном тумачењу закона одмах доставља предсједавајућем Представничког дома.

Члан 211.

Aутентично тумачење закона објављује се у “Служ-беним новинама Федерације Босне и Херцеговине”.

д) Пречишћени текст закона и другог акта

Члан 212.

Када је законом или другим актом утврђено да Законодавно-правна комисија Дома народа утврди пречиш-ћени текст закона или другог акта (у даљњем тексту: пречишћени текст акта) приједлог пречишћеног текста акта, у року ког одреди Законодавно-правна комисија, надлежни федерални орган управе одговоран за провођење тог акта доставља Комисији.
Приједлог пречишћеног текста акта из претходног става доставља се Законодавно-правној комисији у седам примјерака.

 

Члан 213.

Пречишћени текст акта садржи само интегрални текст акта чији се пречишћени текст утврђује.
У пречишћеном тексту акта Законодавно-правна ко-мисија не може утврђивати нове норме материјалног садржаја.

Члан 214.

Секретар Законодавно-правне комисије утврђује да ли је поднесени приједлог пречишћеног текста акта правно-технички ваљано обрађен.
Секретар Законодавно-правне комисије када утврди да приједлог пречишћеног текста акта није правно-технички ваљано обрађен, заједно са одређеним представником органа који је поднио приједлог пречишћеног текста акта, отклања уочене недостатке у тексту и о утврђеном при-једлогу пречишћеног текста акта обавјештава предсједника Законодавно-правне комисије.
У вршињу послова из овог члана секретар Законодавно-правне комисије Дома народа остварује сарадњу са секретаром Законодавно-правне комисије Представничког дома.

Члан 215.

Законодавно-правна комисија Дома народа утврђује пречишћени текст акта који мора бити идентичан тексту акта који је утврђен на Законодавно-правној комисији Представничког дома.
Када Законодавно-правна комисија утврди пречишћени текст акта из надлежности Дома народа и Представ-ничког дома, секретар Законодавно-правне комисије о томе одмах обавјештава секретара Законодавно-правне комисије Представничког дома ради усаглашавања заједничког става о пречишћеном тексту акта.

Члан 216.

Пречишћени текст акта се примјењује од дана када је објављен у ”Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”, а важност његових одредаба утврђена је у актима који су обухваћени пречишћеним текстом акта.
Када се након објављеног пречишћеног текста акта предложе Дому народа измјене или допуне акта, ове измјене и допуне предлажу се на односне одредбе у пречишћеном тексту акта са навођењем броја “Службених новина Федерације Босне и Херцеговине” у којима је објављен пречишћени текст акта.
На исти начин се поступа када је утврђен нови пречишћени текст акта, с тим што се назначава да се ради о новом пречишћеном тексту акта.
У првом новом пречишћеном тексту акта не  назначава се редни број, а у сваком наредном пречишћеном тексту акта назначава се и односни редни број тог пречишћеног текста акта.

4. Поступак за промјену Устава
Федерације Босне и Херцеговине

Члан 217.

Aмандмане на Устав Федерације могу да предложе предсједник Федерације, уз сагласност са потпредсједницима Федерације, Влада Федерације и већина бошњачких, хрватских и српских делегата у Дому народа, у складу са  Уставом Федерације и овим  пословником.

Члан 218.

Aмандман на Устав Федерације подноси се писмено са образложењем предсједавајућем и потпредсједавајућим  оба дома Парламента Федерације.
Предсједавајући Дома народа амандман на Устав Федерације доставља делегатима у Дому народа, Комисији за уставна питања, као и предсједнику Федерације, потпредсједницима Федерације и Влади Федерације ради давања мишљења ако они нису предлагачи.

Члан 219.

Право иницијативе за промјену Устава Федерације има сваки делегат у Дому народа. Иницијатива се подноси писмено са образложењем предсједавајућем Дома народа.

Члан 220.

О иницијативи за промјену Устава Федерације Дом народа одлучује већином гласова од укупног броја делегата у Дому народа.
Иницијативу за промјену Устава Федерације која је добила потребну већину обрађује Комисија за уставна питања  и подноси је Дому народа.
Приједлог Комисије за уставна питања који је по-држан на сједници Дома народа већином гласова од укупног броја делегата, Дом народа закључком ставља на јавну расправу и утврђује обим и рок трајања јавне расправе који не може бити краћи од двије седмице. 
О провођењу јавне расправе стара се Комисија за уставна питања о чему Дому народа подноси извјештај.

Члан 221.

Предложени амандман на Устав Федерације неће се коначно разматрати у Дому народа прије истека рока од двије седмице након што је први пут био поднесен.

Члан 222.

Предложени амандман на Устав Федерације усваја се у Дому народа простом већином, укључујући већину бошњачких, већину хрватских и већину српских делегата.
Aкт о проглашењу промјене Устава Федерације доноси Дом народа већином гласова делегата у Дому народа на истој сједници на којој је промјена Устава Федерације усвојена.

Члан 223.

Aмандманом на Устав Федерације не може се уки-нути нити умањити било које од људских права и слобода утврђених у Поглављу II.A.1. до 7. Устава Федерације, нити промијенити члан VIII. 2. Устава Федерације.

Члан 224.

Aмандман на Устав Федерације ког је Дом народа усвојио послије његовог усвајања у Представничком дому ступа на снагу у поноћ оног дана када га усвоји Дом народа.
Aмандман на Устав Федерације који је Дом народа усвојио прије него што је усвојен у Представничком дому ступа на снагу како је утврђено у одлуци Представничког дома.

X  ОДНОСИ ДОМA НAРОДA  И ПРЕДСЈЕДНИКA И
ПОТПРЕДСЈЕДНИКA ФЕДЕРAЦИЈЕ

Члан 225.

Односи Дома народа и предсједника и потпредсједника Федерације заснивају се на правима и дужностима утврђеним Уставом Федерације и овим пословником и о међусобној сарадњи, обавјештавању и договарању.
Кад прими приједлог предсједника или потпредсједника Федерације о питањима од значаја за Федерацију, предсједавајући Дома народа доставља га  делегатима.
Предсједавајући Дома народа обавјештава предсједника и потпредсједнике Федерације о сједници на којој ће се разматрати приједлог који су предложили.

Члан 226.

Приједлог да се донесе закон, други пропис или општи акт који Дому народа поднесе предсједник и потпредсједници Федерације, као и друге приједлоге, иницијативе и ставове предсједника и потпредсједника Федерације Дом народа разматра и о њима заузима ставове.
Дом народа је дужан да размотри мишљење и приједлоге које предсједник и потпредсједници Федерације доставе у вези са нацртима и приједлозима закона, других прописа и општих аката и другим материјалима.
Предсједавајући Дома народа обавјештава предсјед-ника и потпредсједнике Федерације о заузетим ставовима.

Члан 227.

На захтјев Дома народа предсједник и потпредсједници Федерације су дужни да изложе ставове о појединим питањима из своје надлежности.

XI  ОДНОСИ ДОМA НAРОДA 
И ПРЕДСТAВНИЧКОГ ДОМA

Члан 228.

У остваривању права и дужности Дома народа према  Представничком дому поступа се у складу са одредбама овог пословника о доношењу закона, других прописа и општих аката из надлежности Дома народа и Пред-ставничког дома и одредбама о сарадњи Колегијума Дома народа, предсједавајућег и потпредсједавајућих Дома  народа и секретара Дома народа са односним тијелима и руководиоцима Дома народа.

Члан 229.

О свим спорним или другим питањима из надлежности Дома народа и Представничког дома, уколико њихово рјешавање није уређено у одредбама овог пословника, предсједавајући Дома народа организује састанак са предсједавајућим Представничког дома и на том састанку утврђује начин, поступак и рокове за њихово рјешавање.
О предузетим мјерама из претходног става предсједавајући Дома народа, по потреби, обавјештава делегате на сједници Дома народа.

XII  ОСТВAРИВAЊЕ ПРAВA И ДУЖНОСТИ ДОМA  
НAРОДA ПРЕМA ВЛAДИ ФЕДЕРAЦИЈЕ БОСНЕ 
И ХЕРЦЕГОВИНЕ И ФЕДЕРAЛНИМ
ОРГAНИМA УПРAВЕ

1. Остваривање права и дужности Дома народа 
   према Влади Федерације

Члан 230.

Права и дужности Дома према Влади Федерације заснивају се и остварују у складу са правима и дужностима утврђеним Уставом Федерације, законом и овим пословником. У складу са њима Влада Федерације одговара Дому народа за предлагање и провођење политике и извршавање закона, других прописа и општих аката за чије су извршавање одговорни органи у Федерацији и за усмјеравање и усклађивање рада федералних министарстава и других федералних органа управе.

Члан 231.

Премијер/предсједник Владе је надлежан за предлагање и давање препорука из области законодавства и припремање буџетских приједлога за Дом народа.

Члан 232.

У остваривању Уставом Федерације и законом утврђених права и дужности Влада Федерације:
- предлаже Дому народа доношење закона, других прописа и општих аката, даје мишљења о нацртима и при-једлозима закона, других прописа и општих аката које она није поднијела и подноси амандмане на приједлоге тих аката;
- може да тражи да се сазове сједница Дома народа ради претресања одређеног питања о коме жели да изнесе свој став и да Дом народа о том питању заузме став;
- учествује у раду на сједници Дома народа и може да преко свог представника изложи став о питањима која су на дневном реду сједнице;
- може да предложи Дому народа да се одложи претрес нацрта , односно приједлога закона, другог прописа или акта да би заузела свој став и изложила га на сједници Дома народа или да се ради претреса одређеног питања образује заједничка комисија делегата Дома народа и чланова Владе Федерације.

Члан 233.

Представник Владе Федерације представља Владу Федерације на сједници Дома народа и радних тијела Дома народа о питању за које га је овластио премијер/предсједник Владе, односно Влада Федерације.
Повјереник Владе Федерације на сједницама Дома народа и радних тијела Дома народа на тражење предсје-давајућег или далегата даје стручно објашњење о питању за које га је овластила Влада Федерације.

Члан 234.

Дом народа може у оквиру свог дјелокруга да тражи од Владе Федерације:
да припреми нацрт, односно приједлог закона, другог прописа или општег акта;
да изложи свој став о појединим питањима која су на дневном реду сједнице Дома народа;
мишљење о нацрту, односно приједлогу закона, другог прописа или општег акта који није предложила Влада Федерације, као и другом приједлогу или материјалу који се разматра у Дому народа;
да поднесе извјештај о одређеном питању.

 

Члан 235.

Дом народа и његова радна тијела обавјештавају Владу Федерације о својим сједницама ради учешћа пред-ставника и повјереника Владе Федерације на тим сједницама. 
Представник Владе Федерације има право и дужност да присуствује сједницама Дома народа и његових радних тијела.

Члан 236.

Уз нацрт, односно приједлог закона, другог прописа или општег акта који подноси Дому народа, Влада Федерације обавјештава Дом народа о својим представницима и повјереницима.

Члан 237.

Влада Федерације најмање једанпут годишње обавје-штава Дом народа о свом раду као и  о раду федералних органа управе.

Члан 238.

Извјештај о раду Владе Федерације, у складу са овим пословником, претреса Дом народа. По завршетку претреса Дом народа доноси закључке у вези са радом Владе Федерације.

Члан 239.

Влада Федерације доноси уредбе са законском снагом у случају опасности по земљу у складу са чланом IV.Б.3. 9. Устава Федерације.

1. Односи Дома народа према  
   федералним органима управе

Члан 240.

Федерални органи управе дужни су да Дому народа  дају податке, обавјештења и одговоре делегатима у Дому народа на питања из свог дјелокруга, као и податке и другу документацију  која је Дому народа  потребна за његов рад.

Члан 241.

Руководиоци федералних органа управе одговорни су Дому народа за законито, потпуно и благовремено вршење послова и задатака из свог дјелокруга.

XIII  ОДНОСИ ДОМA НAРОДA ПРЕМA 
ДЕЛЕГAТИМA У ДОМУ НAРОДA  
ПAРЛAМЕНТAРНЕ СКУПШТИНЕ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 242.

Дом народа остварује сарадњу са делегатима у Дому народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у складу са Уставом Босне и Херцеговине.

Члан 243.

У припреми делегата из члана 242. овог пословника за сједницу Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, када то затраже делегати, Клуб бошњачких делегата, Клуб хрватских делегата и Клуб српских делегата  у Дому народа одржавају заједничке састанке са делегатима у Дому народа Парламентарне скупштине Босне и Херцего-вине ради заузимања одговарајућих заједничких стано-вишта.

 

XIV ОСТВAРИВAЊЕ ПРAВA И ДУЖНОСТИ ДОМA НAРОДA ПРЕМA ОМБУДСМЕНИМA И СУДОВИМA ФЕДЕРAЦИЈЕ

1. Права и дужности према омбудсменима

Члан 244.

Права  и дужности, као и сарадња Дома народа и омбудсмена остварују се у складу са Уставом Федерације и законом.

1. Права и дужности према судовима Федерације

Члан 245.

Права и дужности, као и сарадња Дома народа и судова Федерације остварују се у складу са Уставом Феде-рације и законом.

XV ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА И ДУЖНОСТИ ДОМА 
НAРОДA ПРЕМА УСТАВНОМ СУДУ 
ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 246.

Обавјештење које Уставни суд Федерације у складу са одредбама Устава и закона достави Дому народа разматрају одговарајућа радна тијела Дома народа.
Aко радно тијело Дома народа приликом разматрања обавјештења Уставног суда Федерације оцијени да има потребе да се приступи измјени закона, другог прописа или општег акта Дома народа или да Дом народа предузме друге мјере ради обезбјеђивања уставности и законитости, пред-ложиће Дому народа да размотри обавјештење Уставног суда Федерације.
Aко Дом народа приликом разматрања обавјештења Уставног суда Федерације оцијени да има потребе да се приступи измјенама закона, другог прописа или општег акта, закључком одређује носиоце, начин и рокове за при-прему и измјену закона, другог прописа или општег акта.

Члан 247.

Рјешење Уставног суда Федерације о покретању по-ступка, односно приједлог овлаштеног предлагача из члана IV.Ц.3.10. Устава (у даљем тексту: рјешење, односно приједлог) за оцјењивање уставности закона и уставности и законитости другог прописа и општег акта које је Дому народа упутио Уставни суд Федерације, предсједавајући Дома народа упућује на разматрање надлежном радном тијелу  и Законодавно-правној комисији.
Рјешење, односно приједлог из претходног става предсједавајући Дома народа доставља и предсједавајућем Представничког дома и премијеру/предсједнику Владе.
Законодавно-правна комисија ће, прије разматрања рјешења, односно приједлога из става 1. овог члана приба-вити мишљење Владе Федерације и надлежног радног тијела Дома народа.
О одржавању сједнице Законодавно-правне комисије на којој ће се разматрати рјешење, односно приједлог, оба-вјештава се Уставни суд Федерације и позивају пред-ставници органа и тијела из претходног става.

Члан 248.

Надлежно радно тијело и Законодавно-правна комисија у поступку разматрања рјешења, односно приједлога остварују потребну сарадњу.
Aко Законодавно-правна комисија приликом разматрања рјешења, односно приједлога оцијени да закон, други пропис или општи акт на који се односи рјешење, односно приједлог овлаштеног предлагача није потребно мијењати, обавјестиће о томе предсједавајућег Дома народа, органе и тијела из члана 247., ст. 1. и 2. овог пословника.
Предсједавајући Дома народа о ставу Законодавно-правне комисије  обавјештава Уставни суд Федерације и одређује представника Дома народа у поступку пред Уставним судом Федерације.

Члан 249.

Aко Законодавно-правна комисија приликом разматрања рјешења, односно приједлога оцијени да има основа за измјену или допуну закона другог прописа или општег акта на који се односи рјешење, односно приједлог или да престаје потреба за примјеном тог закона, другог прописа или општег акта, или потреба доношења закона о престанку важења закона или престанку важења другог прописа или општег акта, предложиће Дому народа да донесе одго-варајући акт.
Aко Дом народа приликом разматрања рјешења, односно приједлога, као и приједлога Законодавно-правне комисије оцијени да има потребе да се приступи измјенама или допунама закона, другог прописа или општег акта или доношењу закона о престанку важења закона, другог прописа или општег акта, поступиће у складу с одредбама члана 248., став 3. овог пословника.
Aко Дом народа приликом разматрања акта из става 2. овог члана оцијени да нема потребе да се приступи измјенама закона, другог прописа или општег акта или доношењу закона о престанку важења закона, другог прописа или општег акта о томе ће донијети закључак.

Члан 250.

Одлуку Уставног суда Федерације којом се утврђује да закон није у сагласности са Уставом Федерације, коју је Уставни суд Федерације доставио Дому народа, предсједавајући Дома народа упућује надлежним радним тијелима и делегатима.
Предсједавајући Дома народа уноси у приједлог дневног реда прве наредне сједнице Дома народа разматрање приједлога закључка који произилази из одлуке Уставног суда Федерације.
Дом народа одлучује о предузимању потребних мје-ра у вези са провођењем  одлука Уставног суда Федерације.

Члан 251.

О закључку Дома народа поводом разматрања обавјештења Уставног суда Федерације, рјешења, односно приједлога или одлуке Уставног суда Федерације којом се утврђује да закон, други пропис или општи акт није у сагласности са Уставом Федерације, предсједавајући Дом народа обавјештава Уставни суд Федерације и предсје-давајућег Представничког дома.

Члан 252.

Дом народа може одлучити, на захтјев једне трећине од укупног броја делегата, да се пред Уставним судом Федерације поднесе захтјев за оцјену уставности приједлога закона који је усвојио један од домова, или закона који су усвојили оба дома Парламента Федерације, у складу са Уставом Федерације.
Прије доношења одлуке о покретању поступка Дом народа је дужан да затражи мишљење Законодавно-правне комисије.
Захтјев за покретање поступка, на основу одлуке До-ма народа, подноси предсједавајући Дома народа Уставном суду Федерације.

Члан 253.

Када Уставни суд Федерације затражи од Дома народа податке и обавјештења потребна за рад Уставног суда Федерације која су од интереса за вођење поступка пред Уставним судом Федерације, секретар Дома народа прикупља податке и обавјештења и доставља их Законодавно-правној комисији.
Законодавно-правна комисија на основу података и обавјештења утврђује одговор Уставном суду Федерације уз који доставља податке и обавјештења из претходног става овог члана.

XVI  ОСТВAРИВAЊЕ ПРAВA И ДУЖНОСТИ ДОМA  
НAРОДA ПРЕМA УСТAВНОМ СУДУ БОСНЕ И 
ХЕРЦЕГОВИНЕ

Члан 254.

Одредбе чл. 247. и 253. овог пословника сходно се примјењују у односима Дома народа и Уставног суда Босне и Херцеговине.

XVII ОДНОСИ ДОМA НAРОДA СA ЗAКОНОДAВНИМ 
ТИЈЕЛИМA КAНТОНA, ГРAДA И ОПШТИНА

Члан 255.

Односи Дома народа са законодавним тијелима кантона, града и општина заснивају се на правима утврђеним Уставом Федерације, законом и овим пословником.

XVIII МЕЂУНAРОДНИ ОДНОСИ

Члан 256.

Међународни односи Федерације остварују се у складу са Уставом Босне и Херцеговине.

XIX  УПОТРЕБA ЈЕЗИКA И ПИСМA

Члан 257.

Aкте које доноси Дом народа, материјали који се шаљу делегатима, информативни и документациони материјали, закључци, записници и извјештаји радних тијела До-ма народа, израђују се на службеним језицима Федерације, на босанском језику, хрватском језику и српском језику. 
Материјали из претходног става пишу се службеним писмима: латиницом и ћирилицом.
Делегати се писмено изјашњавају Стручној служби Дома народа на којем језику ће примати материјале из става 1. овог члана и писма из става 2. овог члана.

Члан 258.

Aкти које усваја Дом народа објављују се на служ-беним језицима Федерације босанском језиком, хрватском језиком и српском језику.

Члан 259.

Документи које Дом народа издаје делегатима пишу се на једном од службених језика Федерације према избору делегата.

XX ДAВAЊЕ  ЗAКЛЕТВЕ

Члан 260.

Послије верификације мандата делегати дају заклетву која гласи:
“Свечано изјављујем да ћу повјерену дужност вршити савјесно, придржавати се Устава Босне и Хер-цеговине, Устава Федерације Босне и Херцеговине и закона, залагати се за људска права и слободе и да ћу у свим приликама штитити интересе Босне и Херцеговине, Феде-рације Босне и Херцеговине и равноправност народа и грађана који у њој живе.”
Текст заклетве се потписује.
Након верификације мандата и давања заклетве делегат стиче права и дужности делегата у Дому народа.

 

XXI  ИСТИЦAЊЕ ГРБA И ЗAСТAВЕ ФЕДЕРAЦИЈЕ
У СЛУЖБЕНИМ ПРОСТОРИЈAМA ДОМA 
НAРОДA

Члан 261.

Истицање грба и заставе Федерације у салама за сједнице Дома народа, просторијама клубова народа и службеним просторијама врши се у складу са законом.

XXII   РAД ДОМA НAРОДA ЗA ВРИЈЕМЕ РAТНОГ 
СТAЊA ИЛИ У СЛУЧAЈУ НЕПОСРЕДНЕ 
РAТНЕ ОПAСНОСТИ

Члан 262.

За вријеме ратног стања или непостредне ратне опасности примјењује се овај пословник.

Члан 263.

За вријеме ратног стања или непосредне ратне опасности делегати у Дому народа који су позвани на војну службу или су из других разлога промијенили своје пребивалиште или адресу дужни су да најкраћим и најближим путем обавијесте Дом народа о свакој промјени пребивалишта и адресе.

Члан 264.

Колегијум Дома народа за вријеме ратног стања или у случају непосредне ратне опасности, поред послова и задатака из члана 76. овог пословника: 
разматра непосредне задатке које треба предузи-мати у вези са радом Дома народа;
предлаже мјере и утврђује задатке које треба извршити и одређује вријеме и мјесто одржавања сједница Дома народа;
разматра и заузима ставове о начину позивања делегата на сједницу Дома народа и о начину достављања материјала делегатима и може, ако то захтијевају посебни услови ратног стања или непосредне ратне опасности, одредити да се делегати позову на сједницу јавним позивом (путем радија, телевизије и штампе) или на други  начин.

Члан 265.

За вријеме ратног стања или непосредне ратне опасности Колегијум Дома народа може, у складу са оцјеном политичке и сигурносне ситуације, предложити Дому народа да се закони, други прописи и општи акти усвајају већином гласова присутних делегата; да се доносе без разматрања нацрта; да се сједнице Дома народа и радних тијела сазивају у роковима краћим од рокова предвиђених овим пословником, осим питања која се односе на витални национални интерес, као и друга одступања од одредаба овог пословника.
Материјали за сједнице могу се уручити делегатима непосредно уочи сједнице или на самој сједници, ако није било могућности да се доставе раније или из других оправданих разлога.Члан 266.
Дом народа ради у сједници која се, у правилу, одржава у Сарајеву.
Изузетно, када то услови рата не дозвољавају и због тога што не постоји могућност да предсједавајући Дома народа сазове сједницу у Сарајеву, Колегијум може одлу-чити да се сједница Дома народа одржи у другом мјесту у Федерацији.

Члан 267.

У остваривању послова и задатака из чл. 264. и 265. овог пословника Колегијум Дома народа остварује непо-средну сарадњу са Колегијумем Представничког дома.

XXIII  СТРУЧНA СЛУЖБA ДОМА НАРОДА

Члан 268.

Дом народа има Стручну службу.
Дом народа заједно са Представничким домом образује Заједничку службу Парламента Федерације.
Организација и рад Стручне службе Дома народа и Заједничке службе Парламента Федерације утврђује се посебним прописом.

XXIV ПРЕЛAЗНЕ И ЗAВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 269.

Ступањем на снагу овог пословника престаје примјена прописа који су се примјењивали у раду Дома народа до ступања на снагу овог пословника.

Члан 270.

Овај пословник ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”.

 

 

Број: 02-02-526/03 Сарајево, 28. маја 2003. год.

ПРЕДСЈЕДAВAЈУЋИ ДОМA НAРОДA ПAРЛAМЕНТA ФЕДЕРAЦИЈЕ БиХ Славко Матић