Устав Босне и Херцеговине
Преамбула
- Ослањајући се на поштовање људског достојанства, слободе и једнакости,
- Посвећени миру, правди, толеранцији и помирењу,
- Убијеђени да демократски органи власти и правичне процедуре најбоље стварају мирољубиве односе унутар пруларистичког друштва,
- У жељи да подстакну опће благостање и економски развој кроз заштиту приватног власништва и унапређење тржишне привреде,
- Вођени циљевима и начелима Повеље Уједињених народа,
- Опредијељени за суверенитет, територијални интегритет и политичку независност Босне и Херцеговине у складу са међународним правом,
- Одлучни да осигурају пуно поштовање међународног хуманитарног права,
- Инспирисани Универзалном Декларацијом о људским правима, Међународним пактовима о грађанским и политичким правима, односно о економским, социјалним и културним правима, и Декларацијом о правима лица која припадају националним или етничким, вјерским и језичким мањинама, као и другим инструментима људских права,
- Подсјећајући се на Основна начела усаглашена у Женеви 8.9.1995. године и у Њујорку 26.9.1995. године.
Бошњаци, Хрвати и Срби, као конститутивни народи (у заједници с осталима), и грађани Босне и Херцеговине овим утврђују Устав Босне и Херцеговине:
Члан I
Босна и Херцеговина
1. Континуитет
Република Босна и Херцеговина, чије је званично име од сада "Босна и Херцеговина", наставља своје правно постојање по међународном праву као држава, са унутрашњом структуром модифицираном овим Уставом, и са постојећим међународно признатим границама. Она остаје држава чланица Уједињених народа и може као Босна и Херцеговина задржати чланство или затражити пријем у организацијама унутар система Уједињених народа, као и у другим међународним организацијама.
2. Демократска начела
Босна и Херцеговина је демократска држава која функционисе у складу са законом и на основу слободних и демократских избора.
3. Састав
Босна и Херцеговина се састоји од два ентитета: Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске (у даљем тексту "ентитети").
4. Кретање роба, услуга, капитала и лица
Постоји слобода кретања широм Босне и Херцеговине. Босна и Херцеговина и ентитети неће ометати пуну слободу кретања лица, роба, услуга и капитала широм Босне и Херцеговине. Ниједан ентитет неће проводити било какву контролу на граници између ентитета.
5. Главни град
Главни град Босне и Херцеговине је Сарајево.
6. Симболи
Босна и Херцеговина ће имати оне симболе које својом одлуком одреди Парламентарна скупштина и потврди Предсједништво.
7. Држављанство
Постоји држављанство Босне и Херцеговине, које регулише Парламентарна скупштина, и држављанство сваког ентитета које регулишу сами ентитети, под условом да:
а) Сви држављани било којег ентитета су, самим тим, држављани Босне и Херцеговине.
б) Ниједно лице не може бити арбитрарно лишено држављанства Босне и Херцеговине, или држављанства ентитета, или на други начин остављено без држављанства. Нико не може бити лишен држављанства Босне и Херцеговине, или ентитета по било којем основу као што је пол, раса, боја, језик, вјера, политичко или друго мишљење, национално или социјално поријекло, повезаност са националном мањином, имовина, рођење или било који други статус.
ц) Сва лица која су била држављани Републике Босне и Херцеговине, непосредно прије ступања на снагу овог Устава, су држављани Босне и Херцеговине. држављанство лица која су натурализована послије 6. 4. 1992. године, а прије ступања на снагу овог Устава, регулисат ће Парламентарна скупштина.
д) држављани Босне и Херцеговине могу имати држављанство друге државе, под условом да постоји билатерални уговор између Босне и Херцеговине и те државе којим се то питање уређује, а који је одобрила Парламентарна скупштина у складу са чланом IV, став 4, тачка (д). Лица са двојним држављанством могу гласати у Босни и Херцеговини и у ентитетима само ако је Босна и Херцеговина држава њиховог пребивалишта.
е) држављанин Босне и Херцеговине у иностранству ужива заштиту Босне и Херцеговине. Сваки ентитет може издавати пасоше Босне и Херцеговине својим држављанима, на начин како је то регулисала Парламентарна скупштина. Босна и Херцеговина може издавати пасоше оним држављанима којима пасош није издат од стране ентитета. Успоставиће се централни регистар свих пасоша издатих од стране ентитета и од стране Босне и Херцеговине.
Члан II
Људска права и основне слободе
1. Људска права
Босна и Херцеговина и оба ентитета ће осигурати највиши ниво међународно признатих људских права и основних слобода. У ту сврху постоји Комисија за људска права за Босну и Херцеговину, као што је предвиђено у Aнексу 6 Општег оквирног споразума.
2. Међународни стандарди
Права и слободе предвиђени у Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода и у њеним протоколима се директно примјењују у Босни и Херцеговини. Ови акти имају приоритет над свим осталим законима.
3. Каталог права
Сва лица на теротирији Босне и Херцеговине узивају људска права и слободе из става 2. овог члана, што укључује:
а) Право на живот.
б) Право лица да не буде подвргнуто мучењу нити нечовјечном или понижавајућем третману или казни.
ц) Право лица да не буде држано у ропству или потчињености, или на присилном или обавезном раду.
д) Право на личну слободу и сигурност.
е) Право на правично саслушање у грађанским и кривичним стварима и друга права у вези са кривичним поступком.
ф) Право на приватни и породични живот, дом и преписку.
г) Слободу мисли, савјести и вјере.
х) Слободу изражавања.
и) Слободу мирног окупљања и слободу удруживања с другима.
ј) Право на брак и заснивање породице.
к) Право на имовину.
л) Право на образовање.
м) Право на слободу кретања и пребивалишта.
4. Недискриминација
Уживање права и слобода, предвиђених у овом члану или у међународним споразумима наведеним у Aнексу I овог Устава, осигурано је свим лицима у Босни и Херцеговини без дискриминације по било којем основу као што је пол, раса, боја, језик, вјера, политичко и друго мишљење, национално или социјално поријекло, повезаност са националном мањином, имовина, рођење или други статус.
5. Избјеглице и расељена лица
Све избјеглице и расељена лица имају право да се слободно врате у своје домове. Они имају право, у складу са Aнексом 7 Општег оквирног споразума, да им се врати имовина које су били лишени за вријеме непријатељстава од 1991. и да добију компензацију за сву такву имовину, која им не може бити враћена. Све обавезе или изјаве у вези са таквом имовином, које су дате под присилом, ништаве су.
6. Имплементација
Босна и Херцеговина, и сви судови, установе, органи власти, те органи којима посредно руководе ентитети или који дјелује унутар ентитета подвргнути су, односно примјењују људска права и основне слободе на које је указано у ставу 2.
7. Међународни споразуми
Босна и Херцеговина ће остати или постати страна уговорница међународних споразума побројаних у Aнексу И овог Устава.
8. Сарадња
Сви надлежни органи власти у Босни и Херцеговини ће сарађивати са, и обезбједити неограничен приступ: свим међународним посматрачким механизмима људских права који се успоставе за Босну и Херцеговину; надзорним тијелима која се успоставе било којим међународним споразумом наведеним у Aнексу И овог Устава; Међународном трибуналу за бившу Југославију (а нарочито ће се придржавати наредби које су издате по члану 29. Статута Трибунала); и било којој другој организацији овлаштеној од стране Вијећа сигурности Уједињених народа са мандатом који се тиче људских права или хуманитарног права.
Члан III
Надлежности и односи између институција Босне и Херцеговине и ентитета.
1. Надлежност институција Босне и Херцеговине
Слиједећа питања су у надлежности институција Босне и Херцеговине:
а) Вањска политика.
б) Вањскотрговинска политика.
ц) Царинска политика.
д) Монетарна политика, као сто је предвиђено чланом ВИИ.
е) Финансирање институције и међународних обавеза Босне и Херцеговине.
ф) Политика и регулисање питања имиграције, избјеглица и азила.
г) Провођење међународних и међуентитетских кривичноправних прописа, укључујући и односе са Интерполом.
х) Успостављање и функционисање заједничких и међународних комуникацијских средстава.
и) Регулисање међуентитетског транспорта.
ј) Контрола ваздушног саобраћаја.
2. Надлежност ентитета
а) Ентитети имају право да успостављају посебне паралелне односе са сусједним државама, у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом Босне и Херцеговине.
б) Сваки ентитет ће пружити сву потребну помоћ влади Босне и Херцеговине како би јој се омогућило да испоштује међународне обавезе Босне и Херцеговине, с тим да ће финансијске обавезе у које је ушао један ентитет без сугласности другог, а прије избора Парламентарне скупштине и Предсједништва Босне и Херцеговине, остати обавеза тог ентитета осим уколико је та обавеза неопходна за наставак чланства Босне и Херцеговине у некој међународној организацији.
ц) Ентитети ће испунити све услове за правну сигурност и заштиту лица под својом јурисдикцијом, одржавањем цивилних установа за примјену правних прописа, које ће функционисати у складу са међународно признатим стандардима уз постовање међународно признатих људских права и основних слобода, из члана ИИ овог Устава, и подузимањем осталих одговарајућих мјера.
д) Сваки ентитет може такођер склапати споразуме са државама и међународним организацијама уз сагласност Парламентарне скупштине. Парламентарна скупштина може законом предвидјети да за одређене врсте споразума таква сагласност није потребна.
3. Правни поредак и надлежности институција
а) Све владине функције и овлаштења која нису овим Уставом изричито повјерена институцијама Босне и Херцеговине припадају ентитетима.
б) Енитети и све њихове административне јединице ће се у потпуности придржавати овог Устава, којим се стављају ван снаге законске одредбе Босне и Херцеговине и уставне и законске одредбе ентитета које му нису сагласне, као и одлука институција Босне и Херцеговине. Општа начела међународног права су саставни дио правног поретка Босне и Херцеговине и ентитета.
4. Координација
Предсједништво може одлучити да подстакне међуентитетску координацију у стварима које се не налазе у оквиру надлежности Босне и Херцеговине предвиђеним овим Уставом, изузев ако се у конкретном случају један ентитет томе успротиви.
5. Додатне надлежности
а) Босна и Херцеговина ће преузети надлежност у оним стварима у којима се о томе постигне сагласност ентитета; стварима које су предвиђене у Aнексима 5-8 Општег оквирног споразума; или које су потребне за очување суверенитета, територијалног интегритета, политичке независности и међународног субјективитета Босне и Херцеговине, у складу са подјелом надлежности међу институцијама Босне и Херцеговине. Додатне институције могу бити успостављене према потреби за вршење ових надлежности.
б) У периоду од 6 мјесеци од ступања на снагу овог Устава, ентитети ће почети преговоре с циљем укључивања и других питања у надлежност институција Босне и Херцеговине, укључујући кориштење извора енергије, и заједничке привредне пројекте.
Члан IV
Парламентарна скупштина
Парламентарна скупштина има два дома: Дом народа и Представнички дом.
1. Дом народа
Дом народа се састоји од 15 делегата, од којих су двије трећине из Федерације (укључујући пет Хрвата и пет Бошњака) и једна трећина из Републике Српске (пет Срба).
а) Номиноване хрватске, односно бошњачке делегате из Федерације бирају хрватски односно бошњачки делегати у Дому народа Федерације. Делегате из Републике Српске бира Народна скупштина Републике Српске.
б) Девет чланова Дома народа сачињава кворум, под условом да су присутна најмање три бошњачка, три хрватска и три српска делегата.
2. Представнички дом
Представнички дом се састоји од 42 члана, од којих се двије трећине бирају са територије Федерације, а једна трећина са територије Републике Српске.
а) чланови Представничког дома бирају се непосредно из свог ентитета, у складу са изборним законом којег ће донијети Парламентарна скупштина. Међутим, први избори ће бити одржани у складу са Aнексом 3 Општег оквирног споразума.
б) Већина свих чланова изабраних у Представнички дом сачињава кворум.
3. Процедура
а) И један и други дом ће бити сазвани у Сарајеву, најкасније 30 дана након њиховог избора.
б) Сваки дом ће већином гласова усвојити свој пословник о раду и изабрати међу својим члановима једног Србина, једног Бошњака и једног Хрвата за предсједавајућег и замјенике предсједавајућег, с тим да ће мјесто предсједавајућег ротирати између ова три лица.
ц) Све законодавне одлуке морају бити одобрене од стране оба дома.
д) Све одлуке у оба дома доносе се већином гласова оних који су присутни и гласају. Делегати и чланови ће улагати највеће напоре како би већина укључивала најмање једну трећину гласова делегата или чланова са територије сваког ентитета. Уколико већина не укључује једну трећину гласова делегата или чланова са територије сваког ентитета, предсједавајући и његови замјеници ће, радећи као комисија, настојати да у року од три дана од гласања постигну сагласност. Уколико та настојања не успију, одлуке ће се донијети већином оних који су присутни и гласају, под условом да гласови против не укључују двије трећине, или висе, делегата или чланова изабраних из сваког ентитета.
е) Предложена одлука Парламентарне скупштине може бити проглашена деструктивном по витални интерес бошњачког, хрватског или српског народа већином гласова из редова бошњачких, хрватских или српских делегата изабраних у складу са ставом 1, тачка (а). За доношење такве одлуке биће потребна сагласност Дома народа, изгласана од стране већине бошњачких, већине хрватских и већине српских делегата који су присутни и гласају.
ф) Када већина бошњачких, хрватских или српских делегата стави примједбу на позивање на тачку (е), предсједавајући Дома народа ће одмах сазвати Заједничку комисију, која се састоји од три делегата, од којих је сваки изабран из редова бошњачких, хрватских и српских делегата, у циљу разрјешења тог питања. Уколико то Комисија не успије у року од пет дана, предмет се упућује Уставном суду који ће по хитном поступку преиспитати процедуралну исправност случаја.
г) Дом народа се може распустити одлуком Предсједништва или самог Дома, под условом да је одлука Дома о распуштању донијета већином која укључује већину делегата из реда најмање два народа, бошњачког, хрватског или српског. Дом народа који је изабран у првим изборима послије ступања на снагу овог Устава не може бити распуштен.
х) Одлуке Парламентарне скупштине неће ступити на снагу прије него што буду објављене.
и) Комплетни записници са расправа у оба дома биће објављивани, а њихове сједнице ће, осим у изузетним ситуацијама у складу са пословником, бити јавне.
ј) Делегати и чланови не могу бити позивани на кривичну или грађанску одговорност у погледу било којег чина извршеног у оквиру дужности у Парламентарној скупштини.
4. Овлаштења
Парламентарна скупштина је надлежна за:
а) Доношење закона који су потребни за провођење одлука Предсједништва или за вршење функција скупштине по овом Уставу.
б) Одлучивање о изворима и износу средстава за рад институција Босне и Херцеговине и за међународне обавезе Босне и Херцеговине.
ц) Одобравање буџета за институције Босне и Херцеговине.
д) Одлучивање о сагласности за ратификацију уговора.
е) Остала питања која су потребна да се проведу њене дужности, или која су јој додијељена заједничким споразумом ентитета.
Члан V
Предсједништво
Предсједништво Босне и Херцеговине се састоји од три члана: једног Бошњака и једног Хрвата, који се сваки бирају непосредно са територије Федерације, и једног Србина, који се бира непосредно са територије Републике Српске.
1. Избор и трајање мандата
а) чланови Предсједништва бирају се непосредно у сваком ентитету (тако да сваки гласач гласа за попуњавање једног мјеста у Предсједништву), у складу са изборним законом којег доноси Парламентарна скупштина. Међутим, први избор ће се одржати у складу са Aнексом 3. Општег оквирног споразума. Било које упражњено мјесто у Предсједништву ће бити попуњено од стране одговарајућег ентитета, у складу са законом који ће донијети Парламентарна скупштина.
б) Мандат чланова Предсједништва који су изабрани на првим изборима траје двије године; мандат чланова изабраних након тога ће бити четири године. Чланови Предсједништва могу бити бирани још један узастопни мандат, а након тога немају право избора у Предсједништву прије истека четворогодишњег рока.
2. Процедура
а) Предсједништво ће усвојити свој пословник о раду који ће предвидјети адекватан временски рок за најаву сједница Предсједништва.
б) чланови Предсједништва ће између себе именовати једног члана за предсједавајућег. У првом мандату Предсједништва, предсједавајући ће бити онај члан који је добио највећи број гласова. Послије тога, начин избора предсједавајућег, ротацијом или на други начин, одредиће Парламентарна скупштина у складу са чланом ИВ, став 3. ц) Предсједништво ће настојати да усвоји све одлуке Предсједништва - тј. оне које се тичу питања која произилазе из члана V (3), тачке (а) до (е) - путем консензуса. Такве одлуке могу, под условима из тачке (д) овог става, усвојити два члана уколико сви покусаји да се достигне консензус не успију.
д) члан Предсједништва који се не слаже са одлуком, може одлуку Предсједништва прогласити деструктивном по витални интерес ентитета за територију са које је изабран, под условом да то учини у року од три дана по њеном усвајању. Таква одлука ће бити одмах упућена Народној скупштини Републике Српске, уколико је ту изјаву дао члан са те територије; бошњачким делегатима у Дому народа Федерације, уколико је такву изјаву дао бошњачки члан; или хрватским делегатима у истом тијелу, уколико је ту изјаву дао хрватски члан. Уколико такав проглас буде потврђен двотрећинском већином гласова у року од 10 дана по упућивању, оспоравана одлука Предсједништва неће имати учинка.
3. Овлаштења
Предсједништво је надлежно за:
а) Вођење вањске политике Босне и Херцеговине.
б) Именовање амбасадора и других међународних представника Босне и Херцеговине, од којих највише двије трећине могу бити одабрани са територије Федерације.
ц) Представљање Босне и Херцеговине у међународним и европским организацијама и институцијама и тражење чланства у оним међународним организацијама и институцијама у којима Босна и Херцеговина није члан.
д) Вођење преговора за закључење међународних уговора Босне и Херцеговине, отказивање и, уз сагласност Парламентарне скупштине, ратификовање таквих уговора.
е) Извршавање одлука Парламентарне скупштине.
ф) Предлагање годишњег буџета Парламентарној скупштини, уз препоруку Вијећа министара.
г) Подношење извјештаја о расходима Предсједништва Парламентарној скупштини на њен захтјев, али најмање једанпут годишње.
х) Координацију, према потреби, са међународним и невладиним организацијама у Босни и Херцеговини.
и) Вршење других дјелатности које могу бити потребне за обављање дужности које му пренесе Парламентарна скупштина, или на које пристану ентитети.
4. Вијеће министара
Предсједништво ће именовати предсједавајућег Вијећа министара који ће преузети дужност по одобрењу Представничког дома. Предсједавајући ће именовати министра вањских послова, министра вањске трговине и друге министре по потреби, а који ће преузети дужност по одобрењу Представничког дома.
а) Предсједавајући и министри заједно сачињавају Вијеће министара и одговорни су за провођење политике и одлука Босне и Херцеговине у областима како је назначено у ставовима 1, 4 и 5 члана ИИИ, о чему подносе извјештај Парламентарној скупштини (укључујући, најмање једанпут годишње, извјештај о расходима Босне и Херцеговине).
б) Највише двије трећине свих министара могу бити именовани са територије Федерације. Предсједавајући ће, такођер, именовати замјенике министара (који неће бити из истог конститутивног народа као и њихови министри), који ће преузети дужност након одобрења Представничког дома.
ц) Вијеће министара ће поднијети оставку уколико му Парламентарна скупштина изгласа неповјерење.
5. Стални комитет
а) Сваки члан Предсједништва ће, по службеној дужности, вршити функцију цивилног заповједника оружаних снага. Ниједан ентитет неће пријетити силом нити употребљавати силу против другог ентитета и ни под каквим околностима орузане снаге једног ентитета не смију ући нити боравити на територији другог ентитета без сагласности његове владе и Предсједништва Босне и Херцеговине. Све оружане снаге у Босни и Херцеговини ће функционисати у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом Босне и Херцеговине.
б) чланови Предсједништва ће изабрати Стални комитет за војна питања који ће координирати активности орузаних снага у Босни и Херцеговини. Чланови Предсједништва уједно су и чланови Сталног комитета.
Члан VI
Уставни суд
1. Састав
Уставни суд Босне и Херцеговине састоји се од девет чланова.
а) Четири члана бира Представнички дом Федерације, а два члана скупштина Републике Српске. Преостала три члана бира предсједник Европског суда за људска права након консултације са Предсједништвом.
б) Судије ће бити истакнути правници високог моралног угледа. Свако ко удовољава таквој квалификацији и има право гласа може бити именован за судију Уставног суда. Судије које бира предсједник Европског суда за људска права не могу бити држављани Босне и Херцеговине или било које сусједне државе.
ц) Мандат судија именованих у првом сазиву биће пет година, изузев ако поднесу оставку или буду с разлогом разријешени на основу консензуса осталих судија. Судије које су именовани у првом сазиву не могу бити реименовани. Судије које ће бити именовани након првог сазива слузи ће до навршених 70 година живота изузев ако поднесу оставку или буду с разлогом разријешени на основу консензуса осталих судија.
д) За именовања која се буду вршила након истека периода од пет година од првих именовања, Парламентарна скупштина може законом предвидјети другачији начин избора троје судија које бира Предсједник Европског суда за људска права.
2. Процедуре
а) Већина свих чланова суда сачињава кворум.
б) Суд ће, већином гласова свих чланова, усвојити свој пословник о раду. Суд ће водити јавне расправе, а своје одлуке ће јавно образлагати и објављивати.
3. Јурисдикција
Уставни суд ће подржавати овај Устав.
а) Уставни суд је једини надлежан да одлучује о било којем спору који се јавља по овом Уставу између два ентитета, или између Босне и Херцеговине и једног или оба ентитета, те између институција Босне и Херцеговине, укључујући али не ограничавајући се на то:
- Да ли је одлука ентитета да успостави посебан паралелан однос са сусједном државом у складу са овим Уставом, укључујући и одредбе које се односе на суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине.
- Да ли је било која одредба устава или закона једног ентитета у складу са овим Уставом.
Спорове може покренути члан Предсједништва, предсједавајући Вијећа министара, предсједавајући, или његов замјеник, било којег дома Парламентарне скупштине; једна четвртина чланова/делегата било којег дома Парламентарне скупштине; или једна четвртина чланова било којег дома законодавног органа једног ентитета.
б) Уставни суд такођер има другостепену надлежност у питањима која су садржана у овом Уставу, када она постану предмет спора због пресуде било којег суда у Босни и Херцеговини.
ц) Уставни суд је надлежан у питањима која му је прослиједио било који суд у Босни и Херцеговини у погледу тога да ли је закон о чијем важењу његова одлука овиси, компатибилан са овим Уставом, са Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама и њеним протоколима, или са законима Босне и Херцеговине; или у погледу постојања или домашаја неког Општег правила међународног јавног права које је битно за одлуку суда.
4. Одлуке
Одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће.
Члан VII
Централна банка
Централна банка Босне и Херцеговине је једина овлаштена институција за штампање новца и монетарну политику на цијелом подручју Босне и Херцеговине.
1. Надлежност Централне банке одредиће Парламентарна скупштина. Међутим, у периоду од шест година од ступања на снагу овог Устава, Централна банка неће моћи давати кредите штампањем новца, нити функционисати као валутна комисија; након тог периода Парламентарна скупштина може ту надлежност дати Централној банци.
2. Први Управни одбор Централне банке ће се састојати од Гувернера којег именује Међународни монетарни фонд, након консултације са Предсједништвом, и три члана која именује Предсједништво, од којих су два из Федерације (један Босњак и један Хрват, који ће дијелити један глас) и један из Републике Српске - сви са мандатом од 6 година. Гувернер, који неће бити држављанин Босне и Херцеговине нити било које сусједне државе, може имати одлучујући глас у случају неријешеног исхода гласања.
3. Након тог периода, Управни одбор Централне банке Босне и Херцеговине ће се састојати од пет лица која именује Предсједништво на период од 6 година. Одбор ће међу својим члановима именовати Гувернера на период од 6 година.
Члан VIII
Финансије
1. Парламентарна скупштина ће сваке године, на приједлог Предсједништва, усвојити буџет којим се финансирају трошкови потребни за извршавање надлежности институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине.
2. Уколико се такав буџет не усвоји благовремено, буџет за претходну годину ће бити кориштен на привременој основи.
3. Федерација ће обезбједити двије трећине, а Република Српска једну трећину прихода који су потребни за буџет, осим ако се приходи не прикупљају на начин како је утврдила Парламентарна скупштина.
Члан IX
пште одредбе
1. Ниједно лице које се налази на издржавању казне, изречене пресудом Међународног трибунала за бившу Југославију, и нити једна особа која је под оптужницом Трибунала, а која се није повиновала наредби да се појави пред Трибуналом, не може бити кандидат или имати било коју наименовану, изборну или другу јавну функцију на територији Босне и Херцеговине.
2. Накнада за лица која обављају функције у институцијама Босне и Херцеговине не може бити умањена за вријеме трајања мандата носиоца функције.
3. Функционери именовани на положаје у институцијама Босне и Херцеговине, у правилу, одржавају састав народа Босне и Херцеговине.
Члан X
Измјене и допуне
1. Aмандманска процедура
Овај Устав може бити мијењан и допуњаван одлуком Парламентарне скупштине, која укључује двотрећинску већину присутних и који су гласали у Представничком дому.
2. Људска права и основне слободе
Ниједним амандманом на овај Устав не може се елиминисати, нити умањити било које од права и слобода из члана II овог Устава нити измијенити ова одредба.
Члан XI
Прелазне одредбе
Прелазне одредбе у вези са јавним функцијама, важењем закона и другим питањима изложене су у Aнексу II овог Устава.
Члан XII
Ступање на снагу
1. Устав ће ступити на снагу по потписивању Општег оквирног споразума као уставни акт, којим се амандмански замјењује и ставља ван снаге Устав Републике Босне и Херцеговине.
2. У року од три мјесеца од ступања на снагу овог Устава, ентитети ће амандманским поступком измијенити своје уставе да би се осигурала сагласност са овим Уставом у складу са чланом III, став 3, тачка (б).
Aнекс I
Додатни споразуми о људским правима који ће се примјењивати у Босни и Херцеговини
1. Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида (1948)
2. Женевске конвенције I-IV о заштити жртава рата (1949), и Допунски протоколи И-ИИ (1977)
3. Конвенција која се односи на статус избјеглица (1951) и Протокол (1966)
4. Конвенција о држављанству удатих жена (1957)
5. Конвенција о смањењу броја лица без држављанства (1961)
6. Међународна конвенција о уклањању свих облика расне дискриминације (1965)
7. Међународни пакт о грађанским и политичким правима (1966) и Опциони протоколи (1966 и 1989)
8. Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима (1966)
9. Конвенција о уклањању свих облика дискриминације у односу на жене (1979)
10. Конвенција против мучења и других сурових, нехуманих или понижавајућих поступака или кажњавања (1984)
11. Европска конвенција о спречавању мучења, нехуманог или понижавајућег третмана или кажњавања (1987)
12. Конвенција о правима дјетета (1989)
13. Међународна конвенција о заштити права свих радника-миграната и чланова њихових породица (1990)
14. Европска повеља за регионалне језике и језике мањина (1992)
15. Оквирна Конвенција за заштиту националних мањина (1994)
Aнекс II
Прелазне одредбе
1. Заједничка прелазна комисија
а) Стране овим установљавају Заједничку прелазну комисију која ће бити овластена да расправља о практичним питањима у вези са имплементацијом Устава Босне и Херцеговине, Општег оквирног споразума и његових анекса, и даје препоруке и приједлоге.
б) Заједничка прелазна комисија се састоји од четири лица из Федерације, три из Републике Српске и једног представника Босне и Херцеговине.
ц) Састанцима комисије предсједава Високи представник или лице које он одреди
2. Контиутитет правних прописа
Сви закони, прописи и судски пословници, који су на снази на територији Босне и Херцеговине у тренутку када Устав ступи на снагу, остаће на снази у оној мјери у којој нису у супротности са Уставом док другачије не одреди надлежни орган власти Босне и Херцеговине.
3. Правни и административни поступци
Сви поступци у судовима или органима управе, који су у току на простору Босне и Херцеговине у тренутку ступања на снагу овог Устава, биће настављени или пренесени на друге судове или органе у Босни и Херцеговини у складу са прописима којима се уређује надлежност ових инситуција.
4. Државни органи
Док не буду замијењени новим споразумом или законом, органи власти, институције и друга тијела Босне и Херцеговине ће функционисати у складу са вазећим прописима.
5. Уговори
Сви уговори које је ратификовала Република Босна и Херцеговина између 1.1.1992. године и ступања на снагу овог Устава биће дати на увид члановима Предсједништва у року од 15 дана од њиховог ступања на дужност; сваки уговор који не буде дат на увид биће проглашен поништеним. У року од 6 мјесеци послије првог засједања Парламентарне скупштине, на захтјев било којег члана Предсједништва, Парламентарна скупштина ће размотрити да ли да отказе било који други уговор.
Изјава у име Републике Босне и Херцеговине
Република Босна и Херцеговина одобрава Устав Босне и Херцеговине у Aнексу IV Општег оквирног споразума.
Мухамед Саћирбеговић
За Републику Босну и Херцеговину
Изјава у име Федерације Босне и Херцеговине
Федерација Босне и Херцеговине у име својих конституивних народа и грађана одобрава Устав Босне и Херцеговине у Aнексу ИВ Општег оквирног споразума.
Крешимир Зубак
За Федерацију Босне и Херцеговине
Изјава у име Републике Српске
Република Српска одобрава Устав Босне и Херцеговине у Aнексу IV Општег оквирног споразума.
Никола Кољевић
За Републику Српску
На основу члана X.1. Устава Босне и Херцеговине (Анекс 4. Опћег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини), Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине на 49. сједници Представничког дома, одржаној 25. марта 2009. године, и на 27. сједници Дома народа, одржаној 26. марта 2009. године, донијела је
АМАНДМАН I.
НА УСТАВ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
У Уставу Босне и Херцеговине иза члана VI.3. додаје се нови члан VI.4. који гласи:
"4. Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине
Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине, који постоји под суверенитетом Босне и Херцеговине и спада под надлежности институција Босне и Херцеговине онако како те надлежности произилазе из овог устава, чија је територија у заједничкој својини (кондоминију) ентитета, јединица је локалне самоуправе с властитим институцијама, законима и прописима и с овлаштењима и статусом коначно прописаним одлукама Арбитражног трибунала за спор у вези с међуентитетском линијом разграничења у области Брчког. Однос између Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине и институција Босне и Херцеговине и ентитета може се даље уредити законом који доноси Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине.
Уставни суд Босне и Херцеговине надлежан је да одлучује о било каквом спору у вези са заштитом утврђеног статуса и овлаштења Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине који се може јавити између једног или више ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине или између Босне и Херцеговине и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине по овом уставу и одлукама Арбитражног трибунала.
Сваки такав спор такођер може покренути већина посланика у Скупштини Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине која укључује најмање једну петину изабраних посланика из реда сваког од конститутивних народа."
Досадашњи члан VI.4. постаје члан VI.5.
Амандман I. на Устав Босне и Херцеговине ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у
"Службеном гласнику БиХ".
ПСБиХ, број 327/09
26. марта 2009. године
Сарајево
Pредсједавајући
Представничког дома
Парламентарне скупштине БиХ
Бериз Белкић, с. р.
Предсједавајући
Дома народа
Парламентарне скупштине БиХ
Илија Филиповић, с. р.
Службени гласник БиХ, број 25/09