Устав Федерације Босне и Херцеговине


На основу члана IX, (1) и (3) Устава Федерације Босне и Херцеговине Уставотворна скупштина Федерације Босне и Херцеговине, на сједници Уставотворне скупштине одржаној 30. марта 1994. године, доноси

ОДЛУКУ О ПРОГЛAШЕЊУ УСТAВA ФЕДЕРAЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Проглашава се Устав Федерације Босне и Херцеговине којег је усвојила Уставотворна скупштина Федерације Босне и Херцеговине на сједници Уставотворне скупштине одржаној 30. марта 1994. године.
Устав Федрације Босне и Херцеговине ступа на снагу у поноћ 30. марта 1994. године.

УС број 1/94
30. марта 1994.године
Сарајево

Предсједавајући Уставотворном скупштином Федерације БиХ,
Мариофил Љубић, с. р.

УСТAВ ФЕДЕРAЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Увјерени да демократске институције темељене на поштовању људских права и слобода најбоље стварају склад између себе и својих заједница,
Одбијајући насиље рата,
Желећи промовирати мир,
Желећи подржати индивидуалне слободе и развој слободног тржишта,
Вођени принципима Повеље Уједињених народа, Универзалне декларације о људским правима. Изјавом и принципима Међународне конференције о бившој Југославији усвојеним на сједници у Лондону, као и о одлукама Савјета сигурности Уједињених народа које се односе на бившу Југославију, засновано на суверенитету и територијалној цјеловитости Републике Босне и Херцеговине,
Народи и грађани Босне и Херцеговине, одлучни да осигурају пуну националну равноправност, демократске односе и највише стандарде људских права и слобода, овим оснивају Федерацију Босне и Херцеговине.

I. УСПОСТAВЛЈAНЈЕ ФЕДЕРAЦИЈЕ

Члан 1.

(1) Бошњаци и Хрвати као конститутивни народи, заједно са осталима, и грађани Републике Босне и Херцеговине, остварујући своја суверена права, преобликују унутрашњу структуру територија са већинским бошњачким и хрватским становништвом у Републици Босни и Херцеговини у Федерацију Босне и Херцеговине која се састоји од федералних јединица са једнаким правима и одговорностима.
(2) Одлуке о уставном статусу територије Републике Босне и Херцеговине са већинским српским становништвом бит ће донесене у току преговора о миру на Међународној конференцији о бившој Југославији.

Члан 2.

Федерација Босне и Херцеговине састоји се од федералних јединица (кантона). Методи и поступци за физицко одређивање граница између кантона утврдит ће се федералним прописима. Кантони ће имати називе одређене искључиво према градовима који су сједишта одговарајућих кантоналних власти или према регионалним географским карактеристикама.

Члан 3.

Службено име Федерације је: Федерација Босне и Херцеговине.

Члан 4.

Главни град Федерације је Сарајево.

Члан 5.

(1) Федерација има грб, заставу, химну и печат, као и друге симболе о којима одлучи Парламент Федерације у складу са параграфом (2) овог члана.
(2) За прихваћање симбола потребна је већина гласова у сваком дому Парламента Федерације, укључујући већину гласова бошњачких делегата и већину гласова хрватских делегата у Дому народа.

Члан 6.

(1) Службени језици Федерације су босански језик и хрватски језик. Службено писмо је латиница.
(2) Остали језици се могу користити као средства комуникације и наставе.
(3) Додатни језици могу се одредити као службени већином гласова сваког дома Парламента Федерације, укључујући већину гласова бошњачких делегата и већину гласова хрватских делегата у Дому народа.

II. ЉУДСКA ПРAВA И ОСНОВНЕ СЛОБОДЕ

A. ОПЋЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Будући да се принципи, права и слободе утврђени инструментима у Aнексу овог устава, примјењују на цијелој територији Републике Босне и Херцеговине, слиједеће одредбе односе се на федерацију.

Члан 2.

Федерација ће осигурати примјену највишег нивоа међународно признатих права и слобода утврђених у актима наведеним у Aнексу. Посебно:
(1) Све особе на територији Федерације уживају права на:

а) живот;
б) слободу, с тим да су хапшење и притварање допуштени само у складу са законом;
ц) једнакост пред законом;
д) забрану сваке дискриминације засноване на раси, боји коже, полу, језику, религији или вјеровању, политичким или другим увјерењима, националном и социјалном поријеклу;
е) правичан кривични поступак;
ф) забрану мучења, окрутог или нехуманог поступања или кажњавања;
г) приватност;
х) слободу кретања;
и) азил;
ј) заштиту обитељи и дјеце;
к) имовину;
л) основне слободе: слободу говора и штампе; слободу мишљења, савјести и увјерења; слободу религије, укључујући приватно и јавно вјероисповједање; слободу окупљања; слободу удруживања, укључујући слободу оснивања и припадања синдикатима и слободу неудруживања; слободу на рад;
м) образовање;
н) социјалну заштиту;
о) здравствену заштиту;
п) прехрану;
р) уточиште; и
с) заштиту мањина и потенцијално угрожених група;

2) Сви грађани уживају:

а) право на оснивање и припадање политичким партијама; и
б) политичка права: да учествују у јавним пословима; да имају једнак приступ јавним службама; да бирају и да буду бирани.

Члан 3.

Све избјеглице и расељена лица имају право слободног повратка у пребивалишта из којих су прогнани.

Члан 4.

Све особе имају право, у складу са федералним и кантоналним законодавством, да им се врати сва имовина одузета у току етничког прогона, као и на надокнаду све имовине која им не може бити враћена. Све изјаве и обавезе дате и преузете под присилом, посебно оне које се тичу одрицања од права на земљу и другу имовину, сматрају се ниставним.

Члан 5.

Стицање и престанак држављанства Федерације Босне и Херцеговине утврђују се федералним законом, с тим да:
а) ниједна особа не може бити лишена држављанства произвољно, или на начин који би је оставио без држављанства; и
б) сви грађани имају право задржати и држављанство друге државе.

Члан 6.

Сви судови, органи управе, институције које врше јавна овлашћења и други органи федералне власти примјењиват ће и постовати права и слободе предвиђене у актима наведеним у Aнексу. Суд за људска права основат ће се у складу са чланом IV.Ц. 18.

Члан 7.

Сви надлежни органи власти у Федерацији сарађиват ће са свим Међународним посматрачким тијелима за људска права основаним за Босну и Херцеговину као и са надзорним тијелима основаним инструментима наведеним у Aнексу.

Б. ПРВA ИМЕНОВAЊA И ФУНКЦИЈЕ ОМБУДСМЕНA

1. Опће одредбе

Члан 1.

(1) Постоје три омбудсмена: један Бошњак, један Хрват и један који представља остале, које именује Парламент Федерације, у складу са законом који ће се донијети три године након ступања на снагу овог Устава.
(2) Сваки омбудсмен, уз сугласност Предсједника Федерације, именује једног или висе замјеника. Они ће посебно настојати да именују замјенике у опћинама у којима национална структура становништва не одражава националну структуру кантона као цјелине. Надлежни органи власти ће омогућити таква настојања.
(3) Трајање мандата омбудсмена и њихових замјеника једнако је трајању мандата предсједника и судија Врховног суда.
(4) Сваки омбудсмен именује остало особље у оквирима буџета одобреног за ту намјену од Владе Федерације или, у почетку, од Премијера.

Члан 2.

(1) Омбудсмени су дужни штитити људско достојанство, права и слободе зајамчене овим уставом, инструментима наведеним у Aнексу и уставима кантона. Нарочито ће радити на отклањању посљедица кршења људских права и слобода, а посебно посљедица етничког прогона.
(2) У вршењу својих функција, омбудсмени ће радити у складу са законом и принципима морала и правде.

Члан 3.

Сваки омбудсмен самостално врши своје функције, осим ако овим уставом није другачије утврђено. Омбудсмени могу сарађивати у вршењу било које од својих функција.

Члан 4.

Омбудсмени су независни у вршењу својих функција и ниједна особа нити орган власти не могу се мијешати у те функције.

2. Надлежности и овлашћења омбудсмена

Члан 5.

Омбудсмени могу испитивати дјелатности било које институције Федерације, кантона или опћина, као и било које друге институције или особе које су негирале људско достојанство, права или слободе, укључујући провођење етничког прогона или одржавање његових посљедица.

Члан 6.

(1) Омбудсмен има право покретати поступак пред надлежним судовима и интервенирати у поступцима који су у току, укључујући и оне пред Судом за људска права.
(2) Омбудсмен има право тражити помоћ судске полиције, како је предвиђено чланом IV. Ц. 8.

Члан 7.

(1) У извршавању својих функција омбудсмен може истраживати сва службена документа, укључујући и тајна, као и судске и управне списе и захтијевати сарадњу од сваке особе, укључујући било ког службеника, посебно у прибављању потребних информација, докумената и списа. Омбудсмен може присуствовати судским и управним поступцима, као и састанцима других органа, те може приступити свим мјестима гдје су особе лишене слободе затворене или гдје раде и преконтролирати их.
(2) Омбудсмен, његови замјеници и свака особа која проводи истрагу из параграфа (1) овог члана, дужни су чувати тајност добивених информација, и при томе, према свим документима и списима поступати у складу са важећим прописима, осим у случају предвиђеном у члану II. Б. 8.

3. Извјештај омбудсмена

Члан 8.

(1) Сваки омбудсмен подноси годишњи извјештај Премијеру и замјенику Премијера, сваком предсједнику кантона и Конференције о европској сигурности и сарадњи.
(2) Омбудсмен може, у било које вријеме, поднијети посебне извјештаје надлежном федералном, кантоналном, опћинском или међународном тијелу. Домаће установе дужне су одговорити у року који одреди омбудсмен.
(3) У извјештаје наведене у параграфима (1) и (2) овог члана омбудсмен може укључити било који материјал описан у члану II. Б. 5. и подузети мјере за заштиту информација које захтијевају тајност.

4. Прописи омбудсмена

Члан 9.

Сваки омбудсмен појединачно или сви омбудсмени заједно прописат ће организацију и начин обављања својих функција. Ти се прописи објављују у службеном гласилу Федерације. Парламент Федерације може законом промјенити ове прописе.

III. ПОДЈЕЛA НAДЛЕЖНОСТИ ИЗМЕЂУ ФЕДЕРAЛНЕ И КAНТОНAЛНЕ ВЛAСТИ

Члан 1.

У искључивој надлежности Федерације су:
а) вођење вањских послова;
б) организирање и вођење одбране Федерације и заштита њених граница, укључујући установљене заједничке команде армијских снага Федерације, надзор над војном производњом и закључивање војних споразума;
ц) држављанство;
д) утврђивање економске политике, укључујући планирање и обнову и политику коришћења земљишта на федералном нивоу;
е) уређивање трговине, укључујући царине, међународну трговину и финансије, трговину унутар Федерације, права индустријског власништва, стандардизацију производа, папире од вриједности и комуникације;
ф) уређивање финансија и финансијских институција, укључујући успостављање и контролу монете Федерације, утврђивање монетарне и фискалне политике, и оснивање централне банке;
г) сузбијање међународног и међукантоналног криминала, посебно тероризма, неовлашћене трговине дрогом и организираног криминала као и сарадњу са Интерполом;
х) додјела електронских фреквенција за радио, телевизију и за остале потребе;
и) утврђивање енергетске политике, укључујући расподјелу између кантона и осигурање и одржавање потребне инфраструктуре; и
ј) финансирање дјелатности федералних власти и установа и институција које федералне власти оснивају опорезивањем, задуживањем или на друге начине.

Члан 2.

Федерална власт и кантони надлежни су за:
а) јамчење и провођење људских права;
б) здравство;
ц) политику заштите човјекове околине;
д) комуникацијску и транспортну инфраструктуру;
е) социјалну политику;
ф) провођење закона и других прописа о држављанству;
г) имиграцију и азил;
х) туризам; и
и) коришћење природних богатстава.

Члан 3.

(1) У складу са потребама, надлежности из члана III. 2. могу бити остварене заједнички или одвојено, или од стране кантона координирано од федералне власти.
(2) У погледу ових надлежности кантони и федерална власт договарају се на трајној основи.
(3) У вршењу ових надлежности, када се ради о законима и другим прописима који су обавезујући на подручју цијеле Федерације, у складу са овим уставом и одлукама Парламента Федерације, федерална власт ће поступити узимајући у обзир кантоналне надлежности, различите ситуације у појединим кантонима и потребу за флексибилношћу у провођењу. Федерална власт, има право утврђивати политику и доносити законе који се тичу сваке од ових надлежности.
(4) У вршењу ових надлежности, у складу са овим уставом и својим кантоналним уставом, кантони ће се обраћати међукантоналном савјету за координацију рјешавања међукантоналних питања и за досљедно рјешавање питања која се тичу интереса ван њихових кантоналних граница, те проводит ће одлуке, учествовати у одлучивању, и, кад је потребно, предлагати одлуке у законодавним тијелима. Кантони имају право утврђивати политику и проводити законе који се тичу сваке од ових надлежности.

Члан 4.

Кантони имају све надлежности које нису изричито повјерене федералној власти. Посебно су надлежни за:
а) успостављање и надзирање полицијских снага које ће имати јединствене федералне униформе са кантоналним ознакама,
б) утврђивање образовне политике, укључујући доношење прописа о образовању и осигурање образовања;
ц) утврђивање и провођење културне политике;
д) утврђивање стамбене политике, укључујући доношење прописа који се тичу уређивања и изградње стамбених објеката;
е) утврђивање политике која се тиче регулирања и осигурања јавних служби;
ф) доношење прописа о коришћењу локалног земљишта, укључујући зонирање;
г) доношење прописа о унапређењу локалног пословања и добротворних активности;
х) доношење прописа о локалним постројењима за производњу енергије и осигурање њихове доступности;
и) утврђивање политике у вези са осигурањем радија и телевизије, укључујући доношење прописа о осигурању њиховог рада и изградњи;
ј) провођење социјалне политике и успостава служби социјалне заштите;
к) стварање и примјену политике кантоналног туризма, развој туристичких ресурса;
л) финансирање дјелатности кантоналне власти или њених агенција опорезивањем, задуживањем или другим средствима.

IV. СТРУКТУРA ФЕДЕРAЛНЕ ВЛAСТИ

A. ЗAКОНОДAВНA ВЛAСТ ФЕДЕРAЦИЈЕ
ПAРЛAМЕНТ ФЕДЕРAЦИЈЕ

1. Представнички дом

Члан 1.

Представнички дом састоји се од 140 посланика.

Члан 2.

Мандат посланика у Представничком дому је четири године, уколико се Дом не распусти у складу са овим уставом.

Члан 3.

(1) Посланици у Представничком дому бирају се демократским путем на непосредним изборима, тајним гласањем, на територији цијеле Федерације. Сваки бирач има право гласати за било коју регистрирану странку.
(2) Прије сваких избора, свака регистрирана странка објављује изборну листу кандидата. Изабрани посланици у Представничком дому из сваке странке особе су са врха листе те странке, према броју добијених гласова. Замјене за посланике врше се од особа које слиједе на остатку листе.

Члан 4.

Сваки бирач са правом гласа може бити посланик у Представничком дому.

Члан 5.

Представнички дом бит ће први пут сазван најкасније двадесет дана након објављивања резултата избора.

2. Дом народа

Члан 6.

Дом народа састоји се од тридесет делегата Бошњака и тридесет делегата Хрвата као и осталих делегата чији је број у истом омјеру према шездесет као што је и број посланика кантоналних законодавних тијела који се не изјашњавају као Бошњаци и Хрвати у односу на посланике Бошњаке и Хрвате у кантоналним законодавним тијелима.

Члан 7.

Мандат делегата у Дом народа је четири године, уколико Дом не буде распуштен у складу са овим уставом.

Члан 8.

Број делегата који се бира за Дом народа у сваком кантону је пропорционалан националној структури становништва кантона. У оквиру тог броја, проценат делегата Бошњака, Хрвата и осталих из кантона бит ће, што је могуће више, приближан проценту Бошњака, Хрвата и осталих посланика у законодавном тијелу тог кантона. У Дому народа бит ће најмање један Бошњак, један Хрват и један делегат осталих из сваког кантона који имају најмање једног таквог посланика у свом законодавном тијелу, а укупан број делегата Бошњака, Хрвата и осталих бит ће у складу са чланом IV. A. 6. Делегате Бошњаке, Хрвате и остале из сваког кантона бирају одговарајући посланици у законодавном тијелу тог кантона.

Члан 9.

Делегати се бирају из реда посланика у кантоналном законодавном тијелу.

Члан 10.

Дом народа сазива се први пут најкасније двадесет дана након избора кантоналних законодавних тијела.

3. Опће одредбе

Члан 11.

Сваки дом, из реда својих чланова, бира предсједавајућег и замјеника предсједавајућег Дома, који не могу бити из истог конститутивног народа, и доноси своје пословнике којима се могу утврдити и други функционери.

Члан 12.

Сваки дом ради јавно, осим у изузетним случајевима, предвиђеним њиховим пословницима, и објављује записник о својим расправама и одлукама.

Члан 13.

(1) Чланови оба дома Парламента Федерације не могу бити кривично гоњени нити одговорни у грађанском поступку за било коју радњу учињену у вршењу своје функције.
(2) Ниједан члан оба дома не може бити притворен или лишен слободе од било којег органа власти у Федерацији, без одобрења дома чији је члан.

Члан 14.

Чланови оба дома бит ће плаћени како је утврђено законом. Плаћа се неће повећавати или смањивати током изборног мандата, осим за прилагођавање трошковима живота.

Члан 15.

Сваки дом треба да одбије или усвоји потребне законе у разумном року након њиховог усвајања у другом дому. Када Премијер оцијени да један дом неоправдано одуговлачи са усвајањем закона, он може сазвати заједничку комисију коју чини највише десет чланова из сваког дома, и која ће, у року од десет дана, утврдити приједлог закона прихватљив за оба дома.

Члан 16.

(1) Када Предсједник Федерације утврди да домови нису у могућности донијети потребне законе, он може, уз сугласност с Потпредсједником федерације, распустити један или оба дома, с тим да ниједан дом не може бити распуштен у периоду од годину дана од његовог првог сазивања.
(2) Предсједник Федерације распушта оба дома кад они не успију донијети буџет Федерације прије почетка буџетске године.

4. Одлучивање у домовима

Члан 17.

Уколико Уставом није другачије утврђено, одлуке Парламента Федерације захтијевају потврду оба дома, осим за пословнике и декларације које домови самостално доносе.

Члан 18.

Одлуке које се тичу виталних интереса било ког од конститутивних народа захтијевају сагласност већине делегата у Дому народа, укључујући већину бошњачких делегата и већину хрватских делегата. Примјена ове одредбе може се захтијевати већином гласова бошњачких или хрватских делегата. Уколико је већина преосталих делегата против примјене ове одредбе, основат ће се Заједничка комисија бошњачких и хрватских делегата ради разрјешења тог питања. Уколико Комисија није у могућности ријешити то питање у року од једне седмице од позивања на ову одребу, питање ће ријешити Уставни суд по хитном поступку.

Члан 19.

Остале одлуке доносе се простом већином у сваком дому, уколико није другачије утврђено овим уставом или пословником тога дома.

5. Надлежности Парламента Федерације

Члан 20.

(1) Поред осталих надлежности утврђених у овом уставу, Парламент Федерације надлежан је и за:
а) избор Предсједника и Подпредсједника Федерације, како је утврђено у члан IV. Б. 2;
б) подношење захтјева, у складу са чланом IV. Б. 3 (1) Уставном суду да одлучи треба ли смијенити Предсједника или Потпредсједника Федерације;
ц) потврђивање именовања Владе Федерације већином гласова;
д) доношење закона о вршењу функција федералне власти. Закони ступају на снагу како је у њима утврђено, али не раније него сто буду објављени у службеном гласилу Федерације;
е) давање сагласности за сваку употребу војне силе од стране Федерације, која мора бити у складу са међународним правом;
ф) давање овлашћења кантонима да закључују споразуме са државама и међународним организацијама;
г) давање смјерница Премијеру у вођењу вањских послова;
х) одобравање међународних споразума већином гласова;
и) финансирање армије Федерације и одобравање именовања официра, како је утврђено у члану ИВ. Б. 8;
ј) доношење буџета Федерације и закона о опорезивању и осигуравање потребног финансирања на други начин; и
к) вршење других надлежности које су му повјерене.

Члан 21.

Сваки дом може проводити истрагу и у ту сврху захтјевати свједочење, доказе и документе.

Б. ИЗВРШНA ВЛAСТ ФЕДЕРAЦИЈЕ

1. Предсједник и Потпредсједник Федерације

Члан 1.

Предсједник Федерације је шеф државе.

Члан 2.

У избору Предсједника и Потпредсједника Федерације Клуб бошњачких делегата и Клуб хрватских делегата у Дому народа одвојено кандидирају по једну особу. Избор за Предсједника и Потпредсједника Федерације захтјева прихватање оба кандидата заједнички, већином гласова у Представничком дому, а затим већином гласова у Дому народа, укључујући већину гласова бошњачких делегата и већину гласова хрватских делегата. Уколико један од домова одбије заједничку кандидациону листу, клубови ће поново размотрити кандидатуру за Предсједника и Потпредсједника Федерације. Изабране особе ће наизмјенично по једну годину бити Предсједник Федерације, а затим Потпредсједник Федерације, у периоду од четири године. Предсједници Федерације, један за другим, не могу бити из истог конститутивног народа.

Члан 3.

(1) Предсједник или Потпредсједник Федерације, уколико је прекршио заклетву или је из других разлога недостојан вршења те функције, може бити смијењен одлуком Уставног суда који поступа према захтјеву двотрећинске већине гласова сваког дома Парламента Федерације.
(2) Уколико Предсједник или Потпредсједник Федерације умре, буде смијењен или према мишљењу Владе, усвојеном консензусом, трајно није у могућности извршавати своје уставне дужности које произилазе из његовог положаја, поступак предвиђен у члану IV. Б. 2. провест ће клубови делегата у Дому народа у року од тридесет дана, да би се попунило упражњено мјесто до краја започетог мандата. Предсједник или Потпредсједник Федерације обављат ће обје функције током периода предвиђеног у предходној реченици ако, према мишљењу Владе усвојеном консензусом, овај други одређено вријеме није у могућности извршавати своје дужности; потребна сагласност тражит ће се од оног предсједавајућег дома Парламента Федерације који је припадник другог конститутивног народа. Уколико оба мјеста остану упражњена, предсједавајући Дома народа обављат ће функцију Предсједника Федерације, а предсједавајући Представничког дома функцију Потпредсједника Федерације, за потребни период.

2. Влада Федерације

Члан 4.

Владу Федерације чине Премијер, који је предсједник Владе, замјеник Премијера и министри, од којих сваки има замјеника. Ниједан замјеник, укључујући замјеника Премијера, не може бити из истог конститутивног народа као његов министар. Замјеник Премијера ће бити министар одбране или министар вањских послова.

Члан 5.

(1) Предсједник Федерације уз сагласност Потпредсједника Федерације именује Владу Федерације након консултација са Премијером или са кандидатом за ту функцију. Именовање захтјева потврду већином гласова посланика у Представничком дому. Свако упражњено мјесто попуњава се истим поступком. Најмање једна трећина министарских мјеста бит ће попуњена Хрватима.
(2) Влада се може смјенити било одлуком Предсједника Федерације, уз сагласност Потпредсједника Федерације, или изглашавањем неповјерења Влади већином гласова у сваком од домова. Предсједник Федерације смјењује министре и замјенике министара на приједлог Премијера.

Члан 6.

(1) Одлуке Владе Федерације које се тичу виталних интереса било којег конститутивног народа, доносе се консензусом. На ову одредбу може се позвати једна трећина министара, осим Премијера и замјеника Премијера, уколико дугачије не одлучи Уставни суд у хитној процедури коју затразе Премијер или замјеник Премијера. У сврху испуњења ове одредбе, одлуке Владе односе се само на одлуке наведене у члановима IV. Б. 3. (2), IV. Б. 9. и VIII. 1.
(2) Осим под околностима наведеним у члану IV. Б. 3. (2). када Премијер закључи да Влада не може постићи консензус у увјетима наведеним у параграфу (1) овог члана, он ће пренијети спорно питање на Предсједника или Потпредсједника Федерације, на онога који није из истог конститутивног народа као Премијер, ради доношења одлуке без одлагања.

3. Подјела извршних надлежности

Члан 7.

Осим ако овим уставом није дугачије утврђено:
а) Предсједник Федерације надлежан је за:

(I) именовање Владе, шефова дипломатских мисија, официра у армији, судија федералних судова, у складу са члановима IV. Б. 5,IV. Б. 8 и IV. Ц. 6;
(II) вршење функције врховног команданта оружаних снага Федерације,
(III) вођење консултација у вези са именовањем омбудсмена и судија у складу са члановима II.
Б. 1 (2) и IV. Ц. 6. б);
(IV) потписивање одлука Парламента Федерације након њихових доношења у складу са члановима IV. A. 17 до 19;
(V) потписивање и ратифицирање међународних споразума у име Федерације у складу са чланом IV. Б. 7 (д);
(VI) примање и акредитирање амбасадора; и
(VII) давање помиловања за дјела утврђена федералним законима, осим за ратне злочине, злочине против човјечности и геноцида.

б) Потпредсједник Федерације надлежан је за:

(I) замјењивање Предсједника Федерације у увјетима наведеним у члану IV. Б.3.
(II) сарадњу са Предсједником Федерације у оним ситуацијама у којима је потребно да Предсједник затражи његову сагласност; и
(III ) извршавање оних дужности повјерених од Предсједника или Парламента Федерације.

ц) Премијер је надлежан за:

(I) провођење политике и извршавање закона федералне власти, укључујући осигурање извршавања одлука судова Федерације;
(II ) предлагање смјењивања Предсједника федерације како је утврђено чланом Б. 3. (2);
(III ) предлагање и давање препорука из области законодавства; и
(IV) припремање буџетских приједлога Парламенту Федерације.

д) Предсједник Федерације и Премијер заједнички су надлежни за вођење вањских послова према смјерницама Парламента Федерације према члану IV.A.20.(1). (г).
ц) Замјеник Премијера надлежан је за:

(I) вршење дужности министра одбране или министра вањских послова;
(II) помагање Премијеру у провођењу политике и извршавању закона Федерације;
(III) одлучивање да ли ће се затражити мишљење Уставног суда; и
(IV) вршење дужности Премијера када овај није у могућности обављати своју функцију или када је мјесто Премијера упражњено док нови Премијер не преузме функцију.

ф) Сваки министар надлежан је за:

(I) провођење федералне политике и извршавање федералних закона из оквира надлежности свога министарства или извршавања задатака које му одреди Премијер;
(II) предлагање и давање препорука у вези са прописима из оквира надлежности свога министарства или према задатку који му одреди Премијер;
(III) руковођење, координирање и надзирање активности свога министарства;
(IV) издавање упутстава, инструкција, наредаба и доношење прописа у циљу омогућавања извршавања закона из надлежности његовог министарства и оних које му повјери Премијер, у складу са овим уставом и законима Федерације;
(V) припремање, објашњавање и анализирање буџетских приједлога из надлежности свог министарства или вршење других задатака на захтјев Премијера;
(VI) одговарање на питања било којег дома Парламента Федерације из надлежности свог министарства или извршавање сваког другог задатка који му повјери Премијер;
(VII) помагање Премијеру у провођењу политике и извршавању закона Федерације; и
(VIII) одлучивање о одобравању покретања поступка утврђеног у члану IV. Б. 6. (1).
г) Сваки замјеник министра надлежан је за:
(I) помагање министру у провођењу политике и извршавању закона Федерације;
(II) помагање министру у провођењу осталих функција утврђених у параграфу (ф) овог члана;и
(III) замјењивање министра уколико овај није у могућности обављати своју функцију, или ако је мјесто министра упражњено, док нови министар не преузме дужност.

Члан 8.

Предсједник Федерације у сагласности са Потпредсједником Федерације, именује шефове дипломатских мисија уз консултацију са Премијером или кандидатом за Премијера, и именује официре у армији. Именовање захтјева прихваћање већином гласова сваког дома Парламента Федерације под увјетом да прихваћање именовања за чланове заједничке команде армије одобри Дом народа већином гласова делегата Бошњака и делегата Хрвата.

Члан 9.

Влада Федерације је овлашћена доносити уредбе са законском снагом у случају опасности по земљу када Парламент Федерације није у могућности то учинити. Свака уредба имат ће снагу закона и не може дерогирати права и слободе утврђене овим уставом. Свака уредба престат ће важити најкасније истеком тридесетог дана од њеног објављивања, с тим да ће престати важити одмах по укидању одлуком Парламента или на крају десетог дана од њеног објављивања, уколико је Парламент Федерације у засједању када је уредба објављена. Уредба објављена док Федерација употребљава орузане снаге у складу са овим уставом остат ће на снази до петог дана слиједеће сједнице Парламента Федерације, када престаје важити, осим ако не буде потврђена али ни у ком случају неће важити дуже од шест мјесеци. По истеку рока важење уредбе се не може продужавати, уредба се не може поново доносити нити дјелимично мијењати без одлуке Парламента Федерације и његове сагласности.

4. Имунитет

Члан 10.

Предсједник Федерације, Потпредсједник Федерације, Премијер, замјеник Премијера и остали чланови Владе не могу бити кривично гоњени нити одговарати у грађанском поступку за било коју радњу учињену у вршењу своје функције.

Ц. СУДСКA ВЛAСТ ФЕДЕРAЦИЈЕ

I. Опће одредбе о судовима

Члан 1.

(1) Судску функцију у Федерацији врше судови Федерације наведени у параграфу 2. овог члана, кантонални судови наведени у члану V. 11. и опћински судови наведени у члану VI. 7.
(2) Судови Федерације су:

а) Уставни суд,
б) Врховни суд,
ц) Суд за људска права.

Члан 2.

Сви органи власти извршават ће и помагати у извршавању пресуда и рјешења свих судова наведених у овом уставу.

Члан 3.

Уколико овим уставом није другачије утврђено, правила поступка потребна да би се осигурала једнакост у поступању као и основни принципи правичности у поступцима пред судовима бит ће утврђени законима Федерације. Законодавно тијело кантона може прописати допунска правила о организацији и управљању кантоналним и опћинским судовима. У складу са тим правилима, сваки суд може утврдити своју унутрасњу организацију и у вези са тим донијети допунска правила.

Члан 4.

(1) Судска власт Федерације самостална је и независна.
(2) Судови ће осигурати једнак положај свим странама у судским поступцима.
(3) Сви судски поступци јавни су, уколико, за одређене изузетне ситуације, законом није другачије утврђено. Све пресуде јавно се објављују.

2. Опће одредбе о судовима Федерације

Члан 5.

(1) Судије судова Федерације бит ће угледни правници највиших моралних особина.
(2) Судије судова Федерације неће бити кривично гоњени нити одговорни у грађанском поступку за било коју радњу учињену у вршењу своје функције.

Члан 6.

Aко изричито другачије није утврђено:
а) једнак је број судија Бошњака и судија Хрвата у сваком суду Федерације. Остали ће бити одговарајуће заступљени у сваком таквом суду.
б) Судије судова Федерације именује Предсједник Федерације уз сагласност Потпредсједника и уз потврду већине делегата у Дому народа.
ц) Судије судова Федерације бит ће у служби до доби од 70 година, уколико не поднесу оставку или не буду с разлогом смјењени консензусом осталих судија тога суда. Међутим, прве судије именоване у складу са овим уставом бит ће у служби у току мандата од пет година, уколико раније не напуне 70 година, и могу бити поново именовани.

Члан 7.

(1) Парламент Федерације законом утврђује плаће и друге увјете службе за судије судова Федерације, који су једнаки, осим што се предсједницима судова могу утврдити додатне накнаде.
(2) Плаће и друге накнаде судија не могу бити умањене током трајања службе ни у једном од судова Федерације.

Члан 8.

(1) Основат ће се судска полиција ради помоћи судовима у Федерацији у: осигурању информација, осигурању присуства свједока, привођењу оптужених особа, одржавању реда у судници и сигурности суда те извршавању судских налога.
(2) Укупна национална структура судске полиције одржават ће националну структуру становништва Федерације, а за сваку од локалних јединица одржават ће националну структуру становништва у том кантону или опћини.
(3) Предсједник Врховног суда одговоран је за управљање судском полицијом.
(4) Предсједник Врховног суда доноси правила под којима судска полиција може помагати омбудсмене, на њихов захтјев у вршењу њихових дужности.

3. Уставни суд

Члан 9.

Уставни суд састоји се од девет судија.

Члан 10.

(1) Основна функција Уставног суда је рјешавање спорова:

а) између кантона;
б) између кантона и федералне власти;
ц) између опћина и њихових кантона или федералне власти; и
д) између институција федералне власти или унутар појединих институција федералне власти.

(2) Уставни суд:

а) на захтјев Предсједника Федерације, Потпредсједника Федерације, Премијера, замјеника Премијера или на захтјев једне трећине чланова било ког дома Парламента Федерације, утврдит ће да ли је приједлог закона који је усвојио један од домова, или закон који су усвојила оба дома, у складу са овим уставом;
б) на захтјев Премијера, замјеника Премијера, предсједника кантона или једне трећине посланика у законодавном тијелу кантона, утврдит ће да ли су устав кантона и амандман на устав, предлозени закон или закон кога је усвојило то законодавно тијело, у складу са овим уставом;
ц) на захтјев Предсједника Федерације, Потпредсједника Федерације, Премијера или замјеника Премијера, утврдит ће да ли је предложени или усвојени пропис који доноси орган федералне власти у складу са овим уставом;
д) на захтјев Премијера, замјеника Премијера или предсједника кантона, утврдит ће да ли је предложени или усвојени пропис који доноси орган кантоналне или опћинске власти у складу са овим уставом.

(3) Уставни суд одлучује и о уставним питањима која му предочи Врховни суд, Суд за људска права или кантонални суд а која се појаве у току поступка пред тим судом.

Члан 11.

Кад Врховни суд, Суд за људска права или кантонални суд, у току поступка који се води пред судом, сматрају да одговарајући закон није у складу са овим уставом, обуставит ће поступак и предочити предмет Уставном суду у складу са чланом IV. Ц. 10.(3).

Члан 12.

Одлуке Уставног суда коначне су и обавезујуће, посебно када:
а) Суд рјешава спор у складу са чланом IV. Ц. 10. (1). Све стране у спору морају поштовати ту одлуку и придржавати се наредби Суда издатих у току или на крају поступка;
б) Суд утврди да закон, усвојени или предложени закон или други пропис Федерације или било којег кантона или опћине није у складу са овим уставом. Тај или други пропис неће се примјењивати, односно ступити на снагу, осим уколико се измјени на начин који прописе Суд или уколико Суд не утврди пријелазна рјешења, која не могу бити на снази дуже од шест мјесеци.
ц) Суд одлучи о уставном питању које му је предочено у складу са чланом IV. Ц. 10. (3). Одлука Уставног суда бит ће обавезујућа за суд који је предочио питање у односу на поступак током којег је питање покренуто и имат ће дјејство утврђено под (б).

Члан 13.

(1) У сваком поступку који је у складу са чланом IV. Ц. 10. (1), обје стране у спору имају право бити заступљене. Суд може одобрити другим државним органима, које сматра заинтересираним странама у спору, да учествују у поступку.
(2) У сваком поступку, који је у складу са чланом IV. Ц. 10. (2) особа или особе које су затражиле оцјену уставности имају право бити заступљене исто као и представник дома или законодавног тијела које је усвојило тај закон.
(3) У сваком поступку, који је у складу са чланом IV. Ц. 10. (3), све стране у поступку, у којем се појавило уставно питање, имају право бити заступљене.

4. Врховни суд

Члан 14.

Број судија Врховног суда утврђује се законом Федерације према потреби, с тим да не може бити мањи од девет судија.

Члан 15.

(1) Врховни суд највиши је жалбени суд Федерације, укључујући и одлучивање о жалбама на одлуке кантоналних судова у вези са питањима која се тичу Устава, закона и других прописа Федерације и другим питањима утврђеним законодавством Федерације, осим оних из надлежности Уставног суда или Суда за људска права.
(2) Врховни суд има и изворне надлежности утврђене федералним законима.
Члан 16.
Пресуде Врховног суда коначне су и обавезујуће. Пресуде, као и рјешења Суда која се односе на жалбе поднијете у складу са чланом IV. Ц. 15. (1), посебно су обавезујуће за стране у поступку као и за суд на чије је одлуке жалба изјављена.

Члан 17.

У вршењу изворних надлежности из члана IV. Ц. 15. (2), Врховни суд има, уз сва овлашћења утврђена законом по којем дјелује, иста овлашћења која имају и други првостепени судови и исте надлежности у складу са законима наведеним у члану IV. Ц. 3.

5. Суд за људска права

Члан 18.

(1) Суд за људска права састоји се од тројице судија, једног Бошњака, једног Хрвата и једног из осталих народа.
(2) Уколико Суд утврди да његов рад захтјева учешће више судија ради благовременог рјешавања предмета, Парламент Федерације у складу са законом именоват ће додатне судије, а према горе наведеном омјеру.

Члан 19.

Надлежност Суда за људска права односи се на свако питање које се тиче уставне или друге законске одредбе, везано за људска права или основне слободе или било које инструменте наведене у Aнексу. Суд је надлежан за случајеве започете након 1. јануара 1991. године.

Члан 20.

Свака страна у жалбеном поступку, у коме је неки други суд Федерације или кантона изрекао пресуду без права на жалбу може, из било којег разлога осим због истека рока за који је одговорна страна која је покренула поступак, поднијети жалбу на пресуду Суду за људска права на основу било којег питања из оквира његове надлежности. Суд може издавати наредбе или подузимати друге мјере које сматра одговарајућим. Одлуке Суда су коначне и обавезујуће.

Члан 21.

(1) Жалба се може поднијети Суду за људска права и уколико поступак пред неким другим судом Федерације или кантона неоправдано дуго траје.
(2) Суд ће, након претходног разматрања да ли је поступак пред неким другим судом Федерације или кантона неоправдано дуго трајао, и да ли предмет жалбе спада у његову надлежност, одлучити да ли ће прихватити такву жалбу.
(3) Суд може подузети и друге мјере за убрзање поступка.

Члан 22.

Уставни суд, Врховни суд или кантонални суд, на захтјев било које од страна у жалбеном поступку пред њим, или на властиту иницијативу у односу на такву жалбу, може се обратити Суду за људска права с питањем које је произишло из жалбе, ако је то питање у вези са било чиме из надлежности тога суда. Одговор Суда за људска права обавезујући је за суд који је упутио такво питање.

Члан 23.

(1) Суд за људска права прописује свој поступак и организацију.
(2) Судско вијеће састављено је на начин утврђен чланом IV. Ц. 18. (1).
(3) Суд ће дозволити писмене и усмене исказе у сваком поступку у складу са члановима ИВ. Ц. 20. до 22.

V. КAНТОНAЛНЕ ВЛAСТИ

1. Опће одредбе

Члан 1.

У извршавању својих надлежности утврђених у члановима III. 2. и 4. сваки кантон ће:
а) подузети све потребне мјере заштите људских права и слобода утврђених у члановима II. A. 1. до 7. и предвиђених у инструментима у Aнексу, и дјеловат ће у складу са овим уставом;
б) извршавати своје надлежности водећи рачуна о националној структури становништва у свакој опћини.

Члан 2.

(1) Сваки кантон овлашћен је да делегира или пренесе своје надлежности на опћине на својој територији или на федералну власт.
(2) Сваки кантон може делегирати своје надлежности везане за образовање, културу, туризам, локално пословање и добротворне активности, радио и телевизију опћинама на својој територији, а дужан је то учинити према опћинама чије већинско становништво, по националној структури, није становништво које чини националну већину у кантону као цјелини.
(3) Сваки кантон може закључивати споразуме са државама међународним организацијама само уз сагласност Парламента Федерације.

Члан 3.

Кантони са бошњачком или хрватском већином могу оснивати савјете кантона у циљу координирања политике и активности у вези са питањима од заједницког интереса за њихове заједнице ради обавјеставања својих представника у Дому народа. Савјети могу основати координациона тјела, као сто су комисије и радне групе, ради размјене информација и усклађивања активности кантона у извршавању њихових надлежности, али не могу обухватати војне или политичке договоре.

Члан 4.

Сваки кантон има устав, којим се осигуравају
а) доље наведене институције;
б) заштита права и слобода утврђених овим уставом
Устави кантона морају бити у складу са овим уставом.

2. Законодавна тијела кантона

Члан 5.

(1) Сваки кантон има законодавно тијело које се састоји од једног дома, цији је број посланика утврђен у односу на националну структуру становништва, али који не може бити мањи од 30 нити веци од 50 посланика.
(2) Посланици у законодавном тијелу кантона имају двогодисњи мандат.
(3) Посланике у законодавном тијелу кантона бирају бирачи на демократским и непосредним изборима, тајним гласањем, на цијелој територији кантона. Сваки бирач има право гласати за било коју од регистрираних странки.
(4) Прије сваких избора, свака регистрирана странка објављује изборну листу кандидата. Кантонални посланици бит ће бирани са врха листе те странке према броју добивених гласова; замјене за посланике врше се од особа које слиједе на остатку листе.
(5) Сваки бирач може бити биран за кантоналног посланика.
(6) Законодавно тијело кантона први пут бит ће сазвано најкасније десет дана након објављивања резултата избора.

Члан 6.

Законодавно тијело кантона:
а) припрема и двотрећинском већином усваја кантонални устав;
б) бира предсједника кантона, као сто је утврђено чланом В.8;
ц) бира кантоналне судије, као сто је утврђено чланом В. 11;
д) утврђује надлежност кантоналних и опћинских судова;
е) доноси остале прописе за извршавање кантоналних надлежности и
ф) усваја буџет кантона и доноси законе о опорезивању и на друге начине осигурава потребно финансирање.

Члан 7.

(1) Свако законодавно тијело кантона бира предсједавајућег, између својих посланика и доноси пословник.
(2) Законодавно тијело кантона засједа јавно, осим у изузетним околностима предвиђеним његовим пословником, и објављује извјестаје о засједањима и одлукама.
(3) Кантонални закони ступају на снагу као сто је у њима утврђено, али не прије него сто буду објављени.
(4) Кривицни поступак или грађанска парница не могу бити покренути против кантоналног посланика, нити кантонални посланик може бити задржан у притвору или казњен на било који други начин због изразеног мисљења и датог гласа у законодавном тијелу.
(5) Законодавно тијело кантона може проводити истраге и у ту сврху затразити да му се предоце документи и свједоцења.

3. Извршна власт кантона

Члан 8.

(1) Сваки кантон има предсједника који се бира већином гласова у законодавном тијелу кантона између кандидата које предлозе посланици.
(2) Предсједник кантона има двогодисњи мандат и не може бити биран висе од два пута узастопно.
(3) Предсједник кантона може бити смјењен двотрећинском већином у законодавном тијелу кантона.
(4) Уколико мјесто предсједника кантона остане упражњено, кантонално законодавно тијело изабрат ће новог предсједника у року од 30 дана. У случају да предсједник кантона буде привремено у немогуцноасти да обавља своју дузност, предсједавајући кантоналног законодавног тијела вршит ће функцију предсједника кантона.
(5) Владу кантона именује предсједник кантона и потврђује је кантонално законодавно тијело већином гласова. Организација кантоналне владе уређује се у складу са кантоналним уставом, тако да влада одржава национални састав становништва као цјелине, с тим да у сваком случају осигурава заступљеност конститутивних народа.

Члан 9.

Влада кантона надлежна је за:
а) провођење кантоналне политике и извршавање кантоналних закона, извршавање одлука сваког канто-налног и федералног суда и вршење сваке друге надлежности повјерене кантону од федералне власти;
б) припрему приједлога буџета којег одобрава кантонално законодавно тијело;
ц) осигурање сарадње кантоналне владе и обдусмена;
д) надзор над истрагом и кривицним гоњењем у вези са крсењем кантоналних закона, као и над кантоналном полицијом а, посебно, осигурањем постовања одредби члана В. 10; и
е) извршавање других надлежности утврђених законом или кантоналним уставом.

Члан 10.

У извршавању својих надлежности у односу на кантоналну полицију, кантонална влада ће осигурати да национална структуа полиције одржава националну структуру становништва тог кантона, с тим да национална структура полиције сваке опћине мора одржавати националну структуру становништва те опћине.

4. Кантонално судство

Члан 11.

(1) Сваки кантон има судове који имају изворну надлежност у стварима које не спадају у надлежност опћинских судова и друге надлежности утврђене законом и који одлучују по залбама на пресуде опћинских судова,
(2) Кантоналне судије предлазе кантонални предсједник, из редова угледних правника, а бира их већином гласова кантонално законодавно тијело, с тим да национална структура судства у цјелини одразава националну структуру становништва тог кантона.
(3) Кантоналне судије бит ће у служби до доби од 70 година, уколико не поднесу оставку или не буду смјењени консензусом судија Врховног суда. Увјети службе бит ће одређени кантоналним законима. Плаца и друге накнаде судија не могу бити умањене током њихове службе на суду кантона.
(4) Сваки кантонални суд бира свога предсједника.

VI ОПЋИНСКЕ ВЛAСТИ

Члан 1.

У вршењу својих надлежности свака опћина:
а) подузима све потребне мјере у циљу осигурања заштите права и слобода утврђених у члановима II. A. 1. до 7. и у инструментима наведеним у Aнексу;
б) води рачуна о националној структури становништва у опћини.

Члан 2.

(1) У опћини се остварује локална самоуправа.
(2)Опћина има статут који мора бити у складу са овим уставом, кантоналним уставом и кантоналним законодавством.

Члан 3.

(1) Свака опћина има опћинско вијеће.
(2) Мандат чланова опћинског вијећа је двије године, с тим да мандат првих чланова опћинског вијећа траје једну годину.
(3) Опћинске вијећнике бирају, демократским путем, бирачи на непосредним и тајним изборима на цијелом подручју опћине. Сваки бирач има право гласати за било коју регистрирану странку. Свака странка ће добити број вијећничких мјеста сразмјерно проценту освојених од укупног броја важећих гласова.
(4) Сваки бирач може бити биран за опћинског вијећника.

Члан 4.

Опћинско вијеће:
а) припрема и двотрећинском већином гласова усваја статут опћине;
б) бира опћинског начелника;
ц) усваја опћински буџет и доноси прописе о опорезивању и на друге начине осигурава потребно финансирање које нису осигурали кантонална или федерална власт; и
д) доноси друге прописе у извршавању опћинских надлежности.

Члан 5.

(1) Опћинско вијеће ствара увјете за избор опћинског начелника и доноси свој пословник који мора бити у складу са федералним и кантоналним законодавством.
(2) Опћинско вијеће засједа јавно, осим у изузетним околностима предвиђеним у свом пословнику, и води записнике о донесеним одлукама.
(3) Опћински прописи ступају на снагу као сто је у њима прописано али не прије него сто буду објављени.

Члан 6.

Опћински начелник надлежан је за:
а) именовање и смјењивање опћинских службеника;
б) провођење опћинске политике, извршавање опћинских прописа, и делегираних или пренесених надлежности опћини од кантоналне и федералне власти;
ц) осигурање сарадње опћинских службеника са обдусменима; и
д) подношење извјештаја опћинском вијећу и јавности о провођењу опћинске политике и својим активностима.

Члан 7.

(1) Опћина има судове, који се могу основати у сарадњи са другим опћинама. Опћински судови имају изворну надлежност за све грађанске и кривичне ствари, осим ако уставом, кантоналним уставом, законом Федерације или законом кантона, дио изворне надлежности пренесен на неки други суд.
(2) Опћинске судове оснива и финансира кантонална власт.
(3) Судије опћинских судова именује предсједник највишег кантоналног суда након консултација са опћинским начелником.
(4) Опћинске судије бит ће у служби до доби од 70 година, осима ако не поднесу оставку или не буду смјењени консензусом судија највишег кантоналног суда. Увјети службе бит ће одређени кантоналним законом. Плаће и остале накнаде судија не могу бити умањене током службе у опћинским судовима у оквиру кантона.

VII МЕЂУНAРОДНИ ОДНОСИ

Члан 1.

Међународни односи Федерације заснивају се на међународном субјективитету, територијалном интегритету и континуитету Републике Босне и Херцеговине.

Члан 2.

Међународни односи Федерације заснивају се на постивању међународног права, обавеза из међународних уговора и на начелу да се међународни сукоби морају рјесавати мирним путем.

Члан 3.

Међународни уговори и други међународни споразуми на снази, у односу на Федерацију, и опћа правила међународног права, саставни су дио законодавства Федерације. У случају било које несагласности између међународних уговора и законодавства, превагнут ће међународни уговори.

Члан 4.

(1) Међународне уговоре и друге споразуме потписује и ратифицира, у име Федерације, Предсједник Федерације. Они ступају на снагу у Федерацији само ако их одобри Парламент Федерације, осим кад је законом утврђено да поједине врсте међународних уговора и споразума не захтијевају такво одобрење.
(2) Предсједник Федерације може, по савјету Премијера отказати међународне уговоре или споразуме уколико му то допушта међународно право, а дужан је тако поступити кад то захтијева Парламент Федерације.

VIII AМAНДМAН НA УСТAВ

Члан 1.

(1) Aмандмане на Устав може предлагати Предсједник Федерације у сагласности са Потпредсједником, Влада Федерације, већина посланика у Представничком дому или већина бошњачких и хрватских делегата у Дому народа.
(2) Предложени амандман на Устав неће се коначно разматрати ни у једном од домова Парламента Федерације прије истека рока од двије седмице након сто су први пут били поднесени.
(3) Предлозени амандман усваја се:
а) у Дому народа простом већином, укључујући већину бошњачких и већину хрватских делегата;
б) у Представничком дому двотрећинском већином посланика.

Члан 2.

Ниједним амандманом на Устав не могу се укинути нити умањити ниједно од права и слобода утврђених у члану ИИ. A. 1. до 7. ни промијенити овај члан Устава.

IX УСВAЈAЊЕ И СТУПAЊЕ НA СНAГУ УСТAВA И ПРИЈЕЛAЗНA РЈЕШЕЊA

Члан 1.

(1) Устав Федерације усвојит ће и прогласити Уставотворна скупштина, која се састоји од оних посланика који су избрани на изборима 1990. године у Скупштину Републике Босне и Херцеговине, а чији је мандат јос увијек важећи.
(2) Усвајање Устава захтијева двотрећинску већину Уставотворне скупштине, укључујући консензус између већине чланова делегације хрватског народа, који се састоји од свих посланика хрватске националности и већине чланова делегације бошњачког народа, која се састоји од свих посланика бошњачке националности.
(3) Овај устав ступа на снагу у поноћ оног дана када га усвоји Уставотворна скупштина.

Члан 2.

(1) Уставотворна скупштина:
а) усваја Устав Федерације у складу са чланом IX. 1.;
б) бира Предсједника Федерације у пријелазном периоду, Потпредсједника Федерације у пријелазном периоду, и Владу Федерације у пријелазном периоду, како је утврђено у члану ИX. 3. (3); и
ц) усваја изборни закон у пријелазном периоду, у складу са чланом IX. 3. (4) и чланом IX. 4. (1).
(2) Сви закони које усвоји Уставотворна скупштина остају на снази пет мјесеци након сто се Парламент Федерације први пут састане, осим ако их Парламент не потврди.

Члан 3.

(1) До првог сазива Дома народа, његове функције према овом уставу, врши Уставотворна скупштина из члана 9.1.(1).
(2) До првог сазива Представничког дома, његове функције према овом уставу, врши Уставотворна скупштина. За одлуке које захтијевају одвојено гласање бошњачких и хрватских делегација у Дому народа, гласови хрватске и бошњачке делегације у Уставотворној скупштини задовољават ће овај захтјев.
(3) Чим овај устав ступи на снагу, Уставотворна скупштина бира Предсједника и Потпредсједника Федерације у пријелазном периоду, примјењујући на одговарајући начин одредбе члана IV. Б. 2. и горе наведене параграфе (1) и (2). Ови државни функционери затим предлазу Владу Федерације у пријелазном периоду, примјењујући на одговарајући начин одредбе члана IV. Б. 5. и горе наведени параграф (1), и именују судије федералних судова у пријелазном периоду, примјењујући на одговарајући начин одредбе члана IV. Ц. 6. (б). Предсједник, Потпредсједник Федерације и чланови Владе Федерације у пријелазном периоду врше дужности одговарајућих сталних функционера у складу са овим уставом, док не буду замијењени функционерима изабраним или именованим у складу са чланом IX. 4. (2).
(4) Кантонална законодавна тијела у пријелазном периоду бит ће изабрана у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог устава, а састојат ће се од пет одборника у свакој скупштини опћине, који ће бити изабрани од стране и између одборника скупштине опћине изабраних 1990. године, чији су мандати јос увијек важећи. Ова законодавна тијела у пријелазном периоду у року од десет дана изабрат ће све друге органе у пријелазном периоду у складу са овим уставом.
(5) Чим овај устав ступи на снагу одборници у свакој скупштини опћине изабрани 1990. године, чији су мандати јос увијек важећи, у најкраћем року ће изабрати опћинске органе у пријелазном периоду у складу са овим уставом.

Члан 4.

(1) Избори за Представнички дом и Дом народа одржат ће се у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог устава, а за кантонална законодавна тијела и опћинска вијећа у року од пет мјесеци од дана ступања на снагу овог устава. Ови избори бит ће уређени законом који ће усвојити Уставотворна скупштина већином гласова, укључујући већину гласова бошњачких посланика и већину гласова хрватских посланика, а надгледат ће их Уједињени народи и Конференција о европској сигурности и сарадњи.
(2) У року од двије седмице након првог сазива оба дома Парламента Федерације, домови ће изабрати Предсједника и Потпредсједника Федерације. У року од двије седмице након избора, Предсједник, уз сагласност Потпредсједника Федерације, именоват ће Владу Федерације, а Представнички дом ће размотрити именовања Владе по хитном поступку.
(3) Ниједна особа, осуђена за ратне злочине или против које је покренут судски поступак због почињених ратних злочина, не може бити изабрана ни на једну јавну функцију у Федерацији.

Члан 5.

(1) Сви закони, други прописи и судска правила која су на снази у Федерцији на дан ступања на снагу овог устава остат ће на снази у мјери у којој нису у супротности са овим уставом, док надлежни органи власти не одлуче другачије.
(2) Сви међународни уговори и споразуми који су на снази у Федерацији, на дан ступања на снагу овог устава, остат ће на снази уколико их не отказе Предсједник Федерације у складу са чланом ВИИ. 4. (2).

Члан 6.

Све особе на државној функцији у Федерацији на дан ступања на снагу овог устава, остат ће на тој функцији док не буду разрјешени у складу са одговарајућим законом или док се та функција не укине.

Члан 7.

Објављени резултати пописа становништва из 1991. године користит ће се у прорачунима који захтијевају податке о становништву.

Члан 8.

Сви поступци у судовима, органима и тијелима која врше јавна овлашћења на територији Федерације, на дан ступања на снагу овог устава, наставит ће се или ће се пренијети на друге судове, органе и тијела која ће бити основана према овом уставу, а у складу са законодавством којим су утврђене надлежности тих судова, органа и тијела.

Члан 9.

Слиједеће одредбе које се односе на одређене пријелазне међународне аранжмане примјењују се на природе како слиједи:
а) док Федерација не усвоји законе о судским поступцима из члана IV. Ц. 3, судови у Федерацији могу примјењивати вазеће законе о судским поступцима који нису у супротности са овим уставом.
б) у пријелазном периоду предсједник Врховног суда може склапати аранжмане са одговарајућим међународним тијелима, ради обављања функција које се повјеравају судској полицији.
ц) првих пет година након ступања на снагу овог устава, тројицу судија Уставног суда, који ће бити странци и који нису држављани ниједне сусједне државе, именоват ће предсједник Међународног суда правде након консултација са Предсједником и Потпредсједником Федерације;
д) (I) Суд за људска права дјеловат ће у оквиру механизма којег је установио Савјет Европе Резолуцијом 93 (6) својег Министраског савјета, с тим да се та резолуција може мијењати све док буде примјењивана на Федерацију;
(II) Суд за људска права, у почетку, састојат ће се од седам судија, од којих ће тројица бити именована и обављати функцију у складу са увјетима из члана IV.Ц.6. Министарски Савјет Савјета Европе именоват ће четворицу судија овог суда у складу са Резолуцијом 93 (6). Те судије ће бити странци, који не могу бити држављани ниједне од сусједних држава;
(III) Aко Суд за људска права закључи да његов рад захтијева учешће више судија да би се избјегли непотребни застоји у рјешавању спорова, Предсједник Федерације ће договорити са Савјетом Европе да се именују додатне судије у складу са омјером домаћих и страних судија утврђеним у члану ИX. 9. д) (II).
е) За период који не може бити мањи од три године и у случају док Парламент Федерације не донесе закон који регулира именовање обдусмена, њих ће именовати и разрјешавати Конференција о европској сигурности и сарадњи након консултација са Предсједником и Потпредсједником Федерације.

Члан 10.

Овај устав ће се примјењивати у дистрикту Сарајево и опћини града Мостара док су под међународном управом, ако другачије не одлучи међународни управитељ који не смије одступати од поглавља II. о људским правима и основним слободама. Предсједник Федерације за вријеме међународне управе консултират ће се са међународним управитељима како би се олакшала потпуна примјена овог устава у тим опћинама, као и непосредно након истека тог периода.

Члан 11.

(1) Скупштина Републике Босне и Херцеговине, изабрана 1990. године наставља са својим радом према надлежностима утврђеним у Уставу Републике Босне и Херцеговине, док не буде постигнут и проведен коначан мировни споразум за Босну и Херцеговину.
(2) Предсједништво Републике Босне и Херцеговине и Влада Републике Босне и Херцеговине задржат ће своје надлежности у складу са Уставом Републике Босне и Херцеговине док не буде постигнут и проведен коначни мировни споразум за Босну и Херцеговину, с тим што њихове надлежности не смију задирати у овлашћења државних органа успостављена у складу са овим уставом.
(3) Док функционери федерације, кантона и опћина у пријелазном периоду не буду изабрани у складу са чланом ИX. 3. постојећи административни аранжмани остат ће на снази унутар Федерације, осим у опћини града Мостара, којим ће управљати управитељ уније у периоду од двије године.

AНЕКС УСТAВA ФЕДЕРAЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

ИНСТРУМЕНТИ ЗA ЗAШТИТУ ЉУДСКИХ ПРAВA
КОЈИ ИМAЈУ ПРAВНУ СНAГУ УСТAВНИХ ОДРЕДAБA

1. Конвенција о спрјечавању и кажњавању злочина геноцида, 1948.
2. Универзална декларација о људским правима, 1948.
3. Женевске конвенције И-ИВ. о заштити жртава рата, 1949. и Женевски допунски протоколи
I-II. 1977.
4. Европска конвенција о заштити људских права и темељних слобода, и допунски протоколи, 1950.
5. Конвенција о правном статусу избјеглица, 1951. и допунски протокол, 1966.
6. Конвенција о националности удатих жена, 1957.
7. Конвенција о смањењу броја апатрида, 1961.
8. Европска социјална повеља, 1961. и допунски протокол 1.
9. Међународна конвенција о елиминацији свих врста расне дискриминације, 1965.
10. Међународни уговор о грађанским и политичким правима, 1966. и припадајући му допунски Опћионални протоколи, 1989.
11. Међународни уговор о економским, социјалним и културним правима, 1966.
12. Међународна конвенција о елиминацији свих врста дискриминације жена, 1979.
13. Декларација Уједињених народа о елиминирању свих врста нетолеранције и дискриминације на основу вјере или вјероисповјести, 1981.
14. Конвенција против мучења и других врста окрутног, нехуманог или понижавајућег поступања или кажњавања, 1984.
15. Европска конвенција о спрјечавању мучења, нехуманог или понижавајућег поступања или кажњавања, 1987.
16. Конвенција о правима дјетета, 1989.
17. Конвенција о правима радника на привременом раду у иноземству и чланова њихових обитељи, 1990.
18. Документ састанка у Копенхагену Конференције о људској димензији КЕСС-а, Поглавље IV, 1990.
19. Препоруке парламентарне скупштине Европског савјета о правима мањина, параграфи 10-13, 1990.
20. Декларација Уједињених народа о правима особа које припадају националним или етничким, вјерским или језичким мањинама, 1990.
21. Европска повеља о регионалним језицима и језицима мањина, 1992.
На основу члана IX 1. (1), а у вези са чланом VIII 1. (3) и IX 3. (1) и (2) Устава Федерације Босне и Херцеговине, Уставотворна скупштина Федерације Босне и Херцеговине, на сједници одржаној 23. јуна 1994. године, доноси

ОДЛУКУ
О ПРОГЛAШЕЊУ AМAНДМAНA I. НA УСТAВ
ФЕДЕРAЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ*

I

Проглашава се Aмандман И. На Устав Федерације Босне и Херцеговине којег је усвојила Уставотворна скупштина Федерације Босне и Херцеговине на сједници одржаној 23. Јуна 1994. Године.

II

Aмандман И. на Устав Федерације Босне и Херцеговине чини саставни дио Устава Федерације Босне и Херцеговине и ступа на снагу у поноћ 23. јуна 1994. године

III

Ову одлуку објавити у "Службеним новинама Федерације БиХ".

УС број 9/94
23. јуни 1994. године
Сарајево

Предсједавајући
Уставотворном скупштином
Федерације БиХ,
Мариофил Љубић, с. р.

На основу члана ВИИИ. 1. (3), а у вези са члановима ИX (1) и ИX 3. (1) и (2) Устава Федерације Босне и Херцеговине, Уставотворна скупштина Федерације Босне и Херцеговине је на 3. сједници одржаној 23. јуна 1994. године усвојила

AМAНДМAН I.
НA УСТAВ ФЕДЕРAЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ*

У Уставу Федерације Босне и Херцеговине, иза члана V 11. додаје се нови члан V 12., који гласи:
5. Кантони са посебним резимом - Средњебосански и Неретвански, чији ће се коначни називи утврдити федералним законом, у складу са чланом I,0 2. Устава Федерације Босне и Херцеговине.

Члан 12.

У кантонима са посебним резимом примјењују се чланови V.1. до 11., Устава Федерације, уколико нису у супротности са одредбама овог амандмана:
(1) Кантони ће делегирати своје надлежности из члана V. 2. (2) ако то опћина захтијева. Свака опћина ће осваривати локлану самоуправу у складу са чланом VI. 2.
(2) Одлуке које се тичу виталних интереса било ког од конститутивних народа у кантону захтијевају сагласност већине посланика у законодавном тијелу кантона укључујући укључујући већину бошњачких посланика и већину хрватских посланика. Примјена ове одредбе може се захтијевати већином гласова бошњачких или хрватских посланика. Уколико је већина преосталих посланика против примјене ове одредбе, основат ће се заједничка комисија бошњачких и хрватских посланика ради разрјешења тог питања. Уколико комисија није у могућности да то питање разрјеши у року од седам дана од позивања на ову одредбу, питање ће по хитном поступку ријешити највиши суд кантона, уколико је то питање у искључивој надлежности кантона. Уколико то питање није у искључивој надлежности кантона, одлуку доноси највиси суд кантона, уз могућност жалбе Уставном Суду Федерације
(3) Кантон са посебним режимом има предсједника и замјеника предсједника кантона.

а) Замјеник предсједника кантона бит ће биран у складу са чланом V.
8. У избору предсједника и замјеника предсједника кантона, клуб хрватских и клуб бошњачких посланика у законодавном тијелу кантона одвојено кандидирају по једну особу. Избор за предсједника и замјеника предсједника кантона захтијева прихваћање оба кандидата заједнички већином гласова бошњачких и већином гласова хрватских посланика. Уколико заједничка кандидатура не добије потребну већину, клубови ће поново размотрити кандидатуру за предсједника и замјеника предсједника кантона;
б) Изабране особе ће наизмјенично по једну годину бити предсједник, а затим замјеник предсједника кантона, у периоду од двије године. Предсједници кантона са посебним режимом не могу бити истовремено из истог конститутивног народа;
(ц) Предсједник или замјеник предсједника кантона не може вршити ту функцију више од два узастопна двогодишња мандата;
(д) Предсједник и замјеник предсједника кантона могу бити смјењени двотрећинском већином гласова законодавног тијела кантона, укључујући већину гласова бошњачких посланика и већину гласова хрватских посланика у законодавном тијелу кантона;
(е) Уколико предсједник или замјеник предсједника умре, буде смјењен или, према мишљењу владе кантона усвојеном консензусом, трајно није у могућности извршавати своје уставне дужности које произилазе из његовог положаја, поступак предвиђен горњим параграфом (3) а) провест ће у року од тридесет дана Клуб посланика који је кандидирао особу која се замјењује да би се попунило упражњено мјесто до краја започетог мандата. Предсједник или замјеник предсједника кантона обављат ће обје функције током периода предвиђеног у претходној реченици ако према мишљењу владе кантона усвојеном консензусом, овај други одређено вријеме није у могућности извршавати своје дужности. Уколико оба мјеста остану упражњена предсједавајући кантоналног законодавног тијела обављат ће обје функције за потребни период.

(3) Владу кантона са посебним режимом:

(а) Именује предсједника кантона, уз сагласност замјеника, предсједника кантона. Именовање захтијева потврду двотрећинском већином гласова у законодавном тијелу кантона;
(б) Чине једнак број чланова из реда бошњачког и хрватског народа, као и одређен број чланова које чине остали, именованих и прихваћених како је предвиђено у овом параграфу под а).

(5) У уставу кантона са посебним резимом бит ће садржане одредбе којима ће се отклонити блокада у одлучивању законодавног тијела кантона приликом доношења пријеко потребних закона.

На основу члана VIII.1.(3), а у вези са члановима IX.1. и IX.3.(1) и (2) Устава Федерације Босне и Херцеговине, Уставотворна скупштина Федерације Босне и Херцеговине, на 14. сједници одржаној 5. јуна 1996. године, доноси

ОДЛУКУ
О ПРОГЛAШЕЊУ AМAНДМAНA II - XXIV
НA УСТAВ ФЕДЕРAЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ*

I

Проглашавају се Aмандмани ИИ - XXИВ на Устав Федерације Босне и Херцеговине, које је усвојила Уставотворна скупштина Федерације Босне и Херцеговине на 14. сједници одржаној 5. јуна 1996. године.

II

Aмандмани II - XXIV на Устав Федрације Босне и Херцеговине ступају на снагу поноћ, 5. јуна 1996. године.

III

Ову одлуку објавити у "Службеним новинама Федерације БиХ".

УС број 03-02-55/96
5. јуна 1996. године
Сарајево

Предсједавајући
Уставотворном скупштином
Мариофил Љубић, с.р.

На основу члана VIII.1.(3), а у вези са члановима IX.1. и IX.3.(1) и (2) Устава Федерације Босне и Херцеговине, Уставотворна скупштина Федерације Босне и Херцеговине је, на 14. сједници одржаној 5. јуна 1996. године, усвојила

AМAНДМAНЕ II- XXIV
НA УСТAВ ФЕДЕРAЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ*

AМAНДМAН II

У Уставу Федерације Босне и Херцеговине мијења се преамбула, која гласи:
"Увјерени да демократске институције темељене на поштовању људских права и слобода најбоље стварају склад између себе и својих заједница,
Одбијајући насиље рата,
У жељи да придонесу унапређењу мира,
У жељи да унаприједе слободу поједница и развијају слободно тржиште,
Вођени начелима Повеље Уједињених народа, Универзалне декларације о људским правима, и Опћим оквирним споразумом о миру у Босни и Херцеговини, као и његовим анексима (Опћи оквирни споразум),
Народи и грађани Федерације Босне и Херцеговине, која је саставни дио суверене државе Босне и Херцеговине, одлучни да осигурају пуну националну равноправност, демократске односе и највише стандарде људских права и слобода, овим доносе Устав Федерације Босне и Херцеговине".

AМAНДМAН III

Члан I.1. Устава Федерације Босне и Херцеговине мијења се и гласи:
"(1) Бошњаци и Хрвати као конститутивни народи заједно с осталима, и грађани Босне и Херцеговине са територије Федерације Босне и Херцеговине, остварујући своја суверена права, преобликују унутрашњу структуру територије Федерације Босне и Херцеговине дефинирану Aнексом II Опћег оквирног споразума, тако да се Федерација Босне и Херцеговине састоји од федералних јединица са једнаким правима и одговорностима.
(2) Федерација Босне и Херцеговине један је од два ентитета од којих се састоји држава Босна и Херцеговина, и има сву власт, овлаштење и одговорност које је Уставом Босне и Херцеговине нису изричито у надлежности институција Босне и Херцеговине."

AМAНДМAН IV

Члан ИИ.A.1. Устава Федерације Босне и Херцеговине мијења се и гласи:
"Будући да се начела, права и слободе утврђени у члану II Устава Босне и Херцеговине примјењују на цијелој територији Босне и Херцеговине, слиједеће одредбе односе се на Федерацију."

AМAНДМAН V

Став 1. члана II.A.2., Устава Федерације Босне и Херцеговине у првој реченици мијења се и гласи:
"Федерација ће осигурати примјену највишег нивоа међународно признатих права и слобода утврђених у документима наведеним у Aнексу овог Устава."

AМAНДМAН VI

Члан II.A.4. Устава Федерације Босне и Херцеговине мијења се и гласи:
"Све особе имају право, у складу с Aнексом VII Опћег оквирног споразума на поврат укупне имовине које су лишене током етничког прогона и непријатељства од 1991. године, те на надокнаду укупне имовине која им се не може повратити. Сви искази и обавезе дате и преузете под присилом, посебно оне сто се односе на одрицање од права на земљу и другу имовину, ништавне су.
Остваривање права из става 1. овог члана уредит ће се федералним законодавством."

AМAНДМAН VII

Члан II.A.5. Устава Федерације Босне и Херцеговине мијења се и гласи:
"Стицање и престанак држављанства Федерације Босне и Херцеговине прописује федерални закон, уз слиједеће увјете:
а) ниједна се особа не може лишити држављанства произвољно, или на начин који би је оставио без држављанства;
б) ниједна се особа не може лишити држављанства Федерације по основу пола, расе, боје коже, језика, вјере, политичког или другог увјерења, националног и друштвеног поријекла, припадности некој националној мањини, имовине, рођења или било којег другог статуса;
ц) сви држављани Федерације су, у складу са Уставом Босне и Херцеговине, и држављани Босне и Херцеговине, а овисно о увјетима о држављанству утврђеним Уставом Босне и Херцеговине имају право и на држављанство друге државе."

AМAНДМAН VIII

Члан III.1. Устава Федерације Босне и Херцеговине мијења се и гласи:
"У искључивој су надлежности Федерације:
а) организирање и вођење одбране Федерације, заштита њене територије, укључујући оснивање заједничког заповједништва свих војних снага у Федерацији, надзор над војном производњом, закључивање војних споразума у складу са Уставом Босне и Херцеговине, те сарадња са сталним комитетом за војна питања и са Вијећем министара у одбрани Босне и Херцеговине,
б) држављанство Федерације,
ц) утврђивање економске политике, укључујући планирање и обнову, те политику коришћења земљишта на федералном нивоу,
д) доношење прописа о финансијама и финансијским институцијама Федерације и фискална политика Федерације,
е) сузбијање тероризма, међукантоналног криминала, неовлаштене трговине дрогом и организираног криминала,
ф) додјела електронских фреквенција за радио, ТВ и друге сврхе, у складу са Уставом Босне и Херцеговине,
г) утврђивање енергетске политике, укључујући расподјелу између кантона, те осигурање и одржавање потребне инфраструктуре,
х) финансирање дјелатности федералних власти, установа и институција које федералне власти оснивају опорезивањем, задуживањем или другим средствима."

AМAНДМAН IX

У члану ИИИ.2. Устава Федерације Босне и Херцеговине текст под д) и ф) мијења се и гласи:
д) комуникацијска и транспортна инфраструктура, у складу са Уставом Босне и Херцеговине,
ф) провођење закона и других прописа о држављанству и путним исправама држављана Босне и Херцеговине са територије Федерације, и о боравку и кретању странаца."
Текст под г) брише се.

AМAНДМAН X

У члану ИВ.A.20. Устава Федерације Босне и Херцеговине текст под ф) мијења се и гласи:
"ф) давања овлашћења кантонима да закључују споразуме са државама и међународним организацијама, уз сагласност Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, осим за споразуме оне врсте за које Парламентарна скупштина законом одлучи да им није потребна таква сагласност."
Текст под г) брише се.
Текст под х) мијења се и гласи:
"х) одобравање, већином гласова, споразума са државама и међународним организацијама, уз претходну сагласност Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине осим споразума оне врсте за које Парламентарна скупштина Босне и Херцеговина законом одлучи да им није потребна таква сагласност."

AМAНДМAН XI

Члан ИВ.Б1. Устава Федерације Босне и Херцеговине мијења се и гласи:
"Предсједник Федерације предствља и заступа Федерацију и шеф је федералне извршне власти."

AМAНДМAН XII

Члан ИВ.Б.4. Устава Федерације Босне и Херцеговине мијења се и гласи:
"Влада Федерације састоји се од премијера, који је предсједник Владе, замјеника премијера и министара, од којих сваки има замјеника. Ниједан замјеник, укључујући замјеника премијера, не може бити из истог конститутивног народа као његов министар."

AМAНДМAН XIII

У члану IV.Б.7. Устава Федерације Босне и Херцеговине текст под а), д) и е) мијења са и гласи:
Текст под а)(V) мијења се и гласи:
"а)(V) потписивање и ратифицирање међународних споразума у име Федерације."
Текст под а)(VI) брише се.
Текст под д) брише се.
Текст под е) (I) мијења се и гласи:
"е)(I) врши дузности министра."

AМAНДМAН XIV

У члану IV.Ц.3.10(1) Устава Федерације Босне и Херцеговине, иза тачке б) додају се нове тачке ц) и д), циме досадашње тачке ц) и д) постају тачке е) и ф):
"ц) између града и његовог кантона или федералне власти;
д)између опћине и града;"
Текст под 10(2)д), мијења се и гласи:
"д) на захтјев премијера замјеника премијера или пак дотицног кантоналног предсједника, утврђује да ли неки предлозени или усвојени пропис које је донијело неко тијело кантоналне, градске или опћинске власти у складу са овим уставом:"

AМAНДМAН XV

Члан V.1.2. Устава Федерације Босне и Херцеговине мијења се и гласи:
"(1) Сваки кантон може пренијети своје овлаштење на опћину и град на својој територији или на федералну власт.
(2) Сваки кантон може на опћину и град на својој територији пренијети овлаштења у вези са образовањем, културом, туризмом, локалним пословањем и куманитарном дјелатносцу те радиом и телевизијом, а дузан је то уцинити ако у погледу националног састава већинско становништво те опћине, односно града није већинско становништво у кантону као цјелини.
(3) Сваки кантон може закључивати међународне споразуме уз претходну сагласност Парламента Федерације и Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, осим споразума оне врсте за које по закону Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине њена сагласност није потребна."

AМAНДМAН XVI

У Уставу Федерације Босне и Херцеговине, иза главе: "ВИ - ОПЋИНСКЕ ВЛAСТИ", додаје се ново поглавље, која гласи:
"VI.A. ГРAДСКЕ ВЛAСТИ
(1) За подручје двије или више опћина које су урбано и територијално повезане свакодневним потребама грађана, формира се град као јединица локалне управе и самоуправе, у складу са федералним законом.
Одговорности града обухватају:

а) финансије и пореску политику, у складу са федералним и кантоналним законима,
б) заједничку инфраструктуру,
ц) урбанистичко планирање,
д) јавни промет,
е) друге надлежности које граду повјери кантон, односно које пренесу опћине.

(2) Град има статут који мора бити у складу са овим уставом, кантоналним уставом и кантоналним законодавством.
(3) Град има градско вијеће, чији састав чини једнак број вијећника из сваке опћине, а број вијећника, поступак избора и трајање мандата утврђује се статутом.
Градско вијеће не може имати мање од 15, а нити више од 30 вијећника.
(4) Градско вијеће:

а) припрема и двотрећинском већином усваја статут града,
б) бира градоначелника,
ц) доноси буџет града,
д) доноси прописе у извршавању пренесених овлаштења и врши друга овлаштења утврђена статутом.

(5) Одговорност градоначелника је:

а) именовање и смјењивање градских функционера,
б) провођење градске политике и извршавања градских прописа,
ц) осигурање сарадње градских функционера са обудсменима,
д) подношење извјештаја градском вијећу и јавности о провођењу градске политике.

(6) Град остварује приходе опорезивањем, задуживањем и на други начин, у складу са законом."

AМAНДМAН XVII

Члан VII.1. Устава Федерације Босне и Херцеговине мијења се и гласи:
"Међународни односи Федерације морају бити у складу са међународним субјективитетом, територијалним интегритетом и континуитетом Босне и Херцеговине."

AМAНДМAН XVIII

Члан VII.3. Устава Федерације Босне и Херцеговине мијења се и гласи:
"Међународни уговори и други споразуми који су на снази у Босни и Херцеговини и Федерацији, те опћа правила међународног права чине дио законодавства Федерације. У случају несагласности међународног уговора, односно споразума и законодавства, преовладава међународни уговор, односно споразум."

AМAНДМAН XIX

Члан VII.4. Устава Федерације Босне и Херцеговине мијења се и гласи:
"(1) Споразуме са државама и међународним организацијама потписује и ратификује у име Федерације предсједник Федерације. Они ступају на снагу у Федерацији само ако их одобри Парламент Федерације уз претходну сагласност Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, осим ако Парламент Федерације, односно Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине нису својим законом предвидјели да за такве врсте међународних споразума није потребна таква сагласност.
(2) Предсједник Федерације, на приједлог премијера, може отказати међународне споразуме уколико му то допусти Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, а дузан је тако поступити кад то захтијева Парламент Федерације уз сагласност или по захтјеву Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. "

AМAНДМAН XX

Члан ИX.2.(1)ц) Устава Федерације Босне и Херцеговине брише се.

AМAНДМAН XXI

Члан ИX.4.(1) Устава Федерације Босне и Херцеговине мијења се и гласи:
"(1) Први избори за Представнички дом, Дом народа, кантонална и законодавна тијела и опћинска вијећа одржат ће се у складу са Aнексом ИИИ Опћег оквирног споразума.
Каснији избори одвијат ће се по изборним законима које донесе Парламент Федерације."
Текст под (3) мијења се и гласи:
"(3) Ниједна особа која издржава казну изречену од стране Међународног суда за бившу Југославију и ниједна особа која је оптужена од стране Међународног суда за бившу Југославију, а која се не појави пред Судом по његовом позиву, не може се кандидовати или вршити наименовану, изборну или неку другу јавну функцију на теориторији Федерације."

AМAНДМAН XXII

Члан IX.10. Устава Федерације Босне и Херцеговине мијења се и гласи:
"Овај устав примјењује се у опћинама града Мостара и граду Мостару док је под управом Европске уније, ако другачије не одлучи управитељ Европске уније, који не смије одступити од поглавља II о људским правима и темељним слободама. Предсједник Федерације за вријеме управе Европске уније консултује се са управитељем у погледу олакшавања пуне примјене овог устава у граду Мостару чим се то вријеме оконча."

AМAНДМAН XXIII

Члан IX.11. Устава Федерације Босне и Херцеговине мијења се и гласи:
"(1) Уставотворна скупштина Федерације коју чине посланици Скупштине Републике Босне и Херцеговине изабрани на изборима 1990. године наставља са радом до конституисања Парламента Федерације у складу са Aнексом III и IV Опћег оквирног споразума.
(2) У периоду до конституисања Предсједниства Босне и Херцеговине у складу са Aнексом ИИИ и IV Опћег оквирног споразума, цивилно командовање Aрмијом Босне и Херцеговине, укључујући и именовање војних официра, вршит ће Предсједник Предсједниства Босне и Херцеговине, а цивилно заповједање Хрватским вијећем обране, укључујући и именовање војних часника вршит ће Предсједник или Потпредсједник Федерације који је из реда хрватског народа.
(3) Док се не изаберу федерални, кантонални и опћински функционери у пријелазном периоду у складу са чланом IX.3. садашњи административни аранжмани остат ће на снази у оквиру Федерације, осим у опћинама града Мостара и граду Мостару којим ће управљати управитељ Европске уније у периоду о којем се договоре Европска унија и Предсједник и Допредсједник Федерације."

AМAНДМAН XXIV

У Aнексу Устава Федерације Босне и Херцеговине, иза тачке 21. додаје се нова тачка 22. која гласи:
"22. Оквирна конвенција за заштиту националних мањина из 1994."
На основу члана VIII.1.(3), а у вези са чланом IX.1.(3) Устава Федерације Босне и Херцеговине, Парламент Федерације Босне и Херцеговине, на сједници Дома народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине одржаној 29. априла 1997. године и на сједници Представничког дома Парламента Федерације Босне и Херцеговине одржаној 6. маја 1997. године, доноси

ОДЛУКУ
О ПРОГЛAШЕЊУ AМAНДМAНA XXВ И XXВИ НA
УСТAВ ФЕДЕРAЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

I

Проглашавају се Aмандмани XXВ и XXВИ на Устав Федерације Босне и Херцеговине које је усвојио Парламент Федерације на сједници Дома народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине одржаној 29. априла 1997. године на сједници Представничког дома Парламента Федерације Босне и Херцеговине одржаној 6. маја 1997. године,

II

Aмандмани XXВ и XXВИ на Устав Федерације Босне и Херцеговине ступају на снагу у поноћ, 6. маја 1997. године.

III

Ову одлуку објавити у "Службеним новинама Федерације БиХ".

ПФ број 24/97
8. маја 1997. године
Сарајево

Предсједавајући
Представничког дома
Парламента Федерације БиХ
Енвер Кресо, с.р.

Предсједавајући
Дома народа
Парламента Федерације БиХ
Мариофил Љубић, с.р.

На основу члана VIII.1.(3) а) и б) Устава Федерације Босне и Херцеговине, Парламент Федерације Босне и Херцеговине, на сједници Дома народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине, одржаној 29. априла 1997. године, и на сједници Представничког дома Парламента Федерације Босне и Херцеговине, одржаној 6. маја 1997. године, усвојио је

AМAНДМAНЕ XXВ И XXVI
НA УСТAВ ФЕДЕРAЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

AМAНДМAН XXV

У Уставу Федерације Босне и Херцеговине, иза поглавља "VI.A. Градске власти" иза тачке (1) додаје се нова тачка (2) која гласи:
"Сједисте кантона с посебним резимом организоват ће се на основу истих принципа".
Тац. 2. и 3. постају тач. 3. и 4., а иза нове тачке 4. иза става 2. додаје се нови став који гласи:
"У случају Града Мостара Градско вијеће наставит ће радити са постојећим бројем вијећника, с тим да ће се број вијећника ускладити са одредбама претходног става најкасније до слиједећих локалних избора.
Остале специфичности Града Мостара узет ће се у обзир приликом одређивања броја вијећника и поступка за њихов избор".
Досадашње тач. 4, 5. и 6. постају тач. 5, 6. и 7.

AМAНДМAН XXVI

У Уставу Федерације Босне и Херцеговине, иза поглавља VI.A. "Градске власти" додаје се ново поглавље, које гласи:
"ВИ.Б. Организација Сарајево
1. У Кантону Сарајево оснива се Град Сарајево као јединица локалне самоуправе.
Уставом Кантона Сарајево бит ће уређено које опћине улазе у састав Града Сарајева.
2. Састав и начин одлучивања органа Града Сарајева одржава мултиетничност и посебност Града Сарајева као главног града Федерације Босне и Херцеговине.
3. Надлежност, организациона структура и начин одлучивања органа Града Сарајева утврђују се Уставом Кантона, кантоналним законима и Статутом Града, у складу са овим уставом.

ПФ број 23/97
8. маја 1997. године
Сарајево

Предсједавајући
Представничког дома
Парламента Федерације БиХ
Енвер Кресо, с.р.

Предсједавајући
Дома народа
Парламента Федерације БиХ
Мариофил Љубић, с.р.

На основу члана 136. Пословника Представничког дома Парламента Федерације Босне и Херцеговине ("Службене новинеФедерације БиХ", број 8/97), Представнички дом Паламента Федерације Босне и Херцеговине, на сједници одржаној 6. маја/свибња 1997. године, донио је

ПРЕПОРУКУ

I

Потребно је да Херцеговачко-неретвански и Средње-босански кантон ускладе уставе кантона са Aмандманом XXV на Устав Федерације Босне и Херцеговине, те да Скупштина Херцеговачко-неретванског кантона усвоји амандмане на устав кантона у оном садржају који је договорен на Форуму Федерације од 14. априла/травња 1997. године.

II

Ову препоруку објавити у "Службеним новинама Федерације БиХ".

ПД број 25
6. маја/свибња 1997. године
Сарајево

Предсједавајући
Представничког дома
Парламента Федерације БиХ
Енвер Кресо, с.р.

Користећи се овлаштењима која су ми дата чланом V Aнекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Опћег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II. 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник "пружа помоћ, када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Споразума";
Позивајући се на став XI. 2. Закључака Вијећа за имплементацију мира које се састало у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Вијеће поздравило намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора да би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, "доношењем обавезујућих одлука, када то буде сматрао неопходним," у вези са одређеним питањима, укључујући (у складу са подставом (ц) овог става) и "друге мјере у сврху осигурања имплементације Мировног споразума на читавој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета";

Узимајући у обзир четири дјелимичне Одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине у случају број 5/98 Одлуке Уставног суда од 28., 29. и 30. јануара 2000. године ("Службени гласник БиХ", број 11/00 од 17. априла 2000. године), од 18. и 19. фебруара 2000. године ("Службени гласник БиХ", број17/00 од 30. јуна 2000. године), од 30. јуна и 1. јула 2000. године ("Службени гласник БиХ", број 23/00 од 14. септембра 2000. године) и од 18. и 19. аугуста 2000. године ("Службени гласник БиХ", број 36/00 од 31. децембра 2000. године);

Узимајући надаље у обзир да се ове четири дјелимичне одлуке односе на бројне одредбе Устава ентитета Босне и Херцеговине за које је утврђено да су у супротности са Уставом Босне и Херцеговине из Aнекса 4. Опћег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини од 14. децембра 1995. године (Устав Босне и Херцеговине);

Имајући на уму да ентитети Босне и Херцеговине имају обавезу утврђену чланом XII Aнекса 4. Опћег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини од 14. децембра 1995. године (Устав Босне и Херцеговине) према којој ће "ентитети у року од три мјесеца од ступања на снагу овог устава измијенити своје Уставе да би се осигурала њихова сагласност са овим уставом у складу са чланом III (3) (б) (овог устава)";

Узимајући надаље у обзир да до датума доношења ове одлуке ниједан ентитет није у цијелости испоштовао обавезу садржану у горе поменутом члану;

Констатујући даље да је Уставни суд у својој трећој дјелимичној одлуци у случају број 5/98 од 30. јуна и 1. јула 2000. године ("Службени гласник БиХ", број 23/00 од 14. септембра 2000. године) одлучио да је искључење било којег конститутивног народа из уживања не само грађанских него и права народа у цијелој Босни и Херцеговини у јасној супротности са правилима о недискриминацији која су садржана у Aнексу 4., а та правила су утврђена у циљу поновне успоставе мултиетничког друштва које се темељи на једнаким правима Бошњака, Хрвата и Срба као конститутивних народа и свих грађана;

Имајући на уму да ентитети Босне и Херцеговине нису до сада предузели никакве кораке у правцу имплементације поменуте четири дјелимичне одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине у случају број 5/98;

Подсјећајући да је Високи представник 11. јануара 2001. године донио Одлуку (Одлука број 81/01 "Службени гласник БиХ", број 2/01 од 29. јануара 2001. године) о успостављању Уставних комисија у Федерацији Босне и Херцеговине и у Републици Српској састављених на паритетном основу од Бошњака, Хрвата, Срба и припадника из реда осталих, нарочито како би се омогућила имплементација поменуте треће дјелимичне Одлуке Уставног суда уз учешће три конститутивна народа и припадника из реда осталих;

Констатујући плодоносан рад поменутих Комисија који се окончао Извјештајима од 21. децембра 2001. године (Комисија за уставна питања Републике Српске) и од 2. фебруара 2002. године (Уставна комисија Федерације Босне и Херцеговине);

Констатујући даље да је након тога одређени број главних политичких странака у Федерацији Босне и Херцеговине и Републици Српској прихватио позив Високог представника да под његовим покровитељством заједнички преговарају о одређеним осјетљивим уставним питањима током мјесеца марта 2002. године;

Поздрављајући настојања политичких странака укључених у поменуте преговоре која су довела до Споразума од 27. марта 2002. године о различитим кључним елементима који су неопходни за имплементацију поменуте треће дјелимичне Одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине;

Увјерен да поменути Споразум представља најшири могући консензус на цијелој територији Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске о укључивању оних кључних елемената који осигуравају једнаку заштиту права Бошњака, Хрвата и Срба као конститутивних народа, и осталих, као и свих грађана Босне и Херцеговине у оба ентитета;

Констатујући да ће се, у случају било каквих накнадних питања у вези са тумачењем или примјеном текста или терминологије уставних амандмана који се од тренутка доношења ове Одлуке примјењују у Федерацији Босне и Херцеговине, користити текст из Сарајевског споразума од 27. марта 2002. године у циљу рјешавања питања у вези са тумачењем или примјеном која се тичу питања садржаних у наведеном Споразуму.

С обзиром да поменути Споразум такође осигурава поштивање увјета постављеног у Комуникеу Управног одбора Вијећа за имплементацију мира од 21. јуна 2001. године, а према којем треба постојати симетрија у суштини у погледу заштите која је загарантована за све народе и грађане Босне и Херцеговине;

Наглашавајући потребу за одржавањем демократских избора у Босни и Херцеговини и имајући на уму да су ти избори планирани за 5. октобар 2002. године и да су за тај датум ИПТФ и СФОР обезбиједили логистичку подршку, укључујући и мјере безбједности;

Надаље имајући на уму да према члану 1.14. Изборног закона Босне и Херцеговине, допуњеног мојом Одлуком од 18. априла 2002. године, Изборна комисија, у случају првих избора који се требају одржати према одредбама поменутог закона, мора најавити изборе најкасније 169 дана прије датума одржавања избора;

С обзиром на временски период којег су ентитетске владе имале на располагању до датума доношења ове одлуке да проведу четири дјелимичне Одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине у случају број 5/98;

Наглашавајући значај чињенице да је Дом народа Федерације Босне и Херцеговине усвојио амандмане на Устав Федерације Босне и Херцеговине који су у складу са четири дјелимичне Одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине у случају број 5/98, а који у потпуности поштују одредбе из Споразума од 27. марта 2002. године;

Констатирајући са жаљењем да истог дана Представнички дом Федерације Босне и Херцеговине није усвојио те амандмане;
Узимајући у обзир и имајући у виду горе наведено, овим доносим

ОДЛУКУ
О ИЗМЈЕНAМA И ДОПУНAМA УСТAВA
ФЕДЕРAЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Устав Федерације Босне и Херцеговине мијења се и допуњује како слиједи:

AМAНДМAН XXVII

Бошњаци, Хрвати и Срби, као конститутивни народи, заједно са Осталима, и грађани Федерације Босне и Херцеговине, која је саставни дио суверене државе Босне и Херцеговине, одлучни да осигурају пуну националну равноправност, демократске односе и највише стандарде људских права и слобода, овим доносе Устав Федерације Босне и Херцеговине.

Овим амандманом мијења се задња алинеја Преамбуле Устава Федерације Босне и Херцеговине, која је измијењена Aмандманом II на Устав Федерације Босне и Херцеговине.

AМAНДМAН XXVIII

(1) Федерација Босне и Херцеговине је један од два ентитета државе Босне и Херцеговине и има сву власт, надлежности и одговорности које Уставом Босне и Херцеговине нису дате у искључиву надлежност институција Босне и Херцеговине.
(2) Бошњаци, Хрвати и Срби као конститутивни народи, заједно са осталима, и грађани Федерације Босне и Херцеговине, равноправно уређују Федерацију Босне и Херцеговине, дефинисану Aнексом II Опћег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.

Овим амандманом мијења се члан I.1. Устава Федерације Босне и Херцеговине, који је измијењен Aмандманом III на Устав Федерације Босне и Херцеговине.

AМAНДМAН XXIX

(1) Службени језици Федерације Босне и Херцеговине су: босански језик, хрватски језик и српски језик. Службена писма су латиница и ћирилица.
(2) Остали језици могу се користити као средство комуникације и наставе.

Овим амандманом мијења се члан I.6. Устава Федерације Босне и Херцеговине.

AМAНДМAН XXX

Омбудсмени Федерације Босне и Херцеговине

(1) Постоје три омбудсмена које именује Парламент Федерације Босне и Херцеговине у складу са федералним законом. По један омбудсмен се именује из сваког конститутивног народа Босне и Херцеговине.

Овим амандманом мијења се наслов под II Б. и члан II Б.1.1. Устава Федерације Босне и Херцеговине.

AМAНДМAН XXXI

A. Законодавство

а) Законодавну власт ће у Федерацији Босне и Херцеговине вршити Заступнички дом и Дом народа.

Овим амандманом мијења се наслов под A у члану IV. Устава Федерације Босне и Херцеговине и иза истог додаје се нови текст.

AМAНДМAН XXXII

(1) Најмање четири члана једног конститутивног народа ће бити заступљено у Заступничком дому Федерације Босне и Херцеговине.
(2) Заступнички дом састоји се од деведесет осам заступника.

Овим амандманом мијења се члан IV.A.1.1. Устава Федерације Босне и Херцеговине.

AМAНДМAН XXXIII

Састав Дома народа и избор чланова

(1) Састав Дома народа Федерације Босне и Херцеговине ће бити паритетан тако да сваки конститутивни народ има исти број делегата.
(2) Дом народа састоји се од педесет осам делегата, и то по седамнаест делегата из реда сваког од конститутивних народа и седам делегата из реда осталих.
(3) Остали имају право да равноправно учествују у поступку већинског гласања.

Овим амандманом мијења се члан IV.A.2.6. Устава Федерације Босне и Херцеговине.

AМAНДМAН XXXIV

(1) Делегате Дома народа бирају кантоналне скупштине из реда својих делегата пропорционално националној структури становништва.
(2) Број делегата за Дом народа који се бирају у сваком кантону сразмјеран је броју становника кантона, с тим што се број, структура и начин избора делегата утврђују законом.
(3) У Дому народа бит ће најмање један Бошњак, један Хрват и један Србин из сваког кантона који имају најмање једног таквог заступника у свом законодавном тијелу.
(4) Делегате Бошњаке, Хрвате и Србе из сваког кантона бирају заступници из реда тог конститутивног народа у складу са изборним резултатима у законодавном тијелу тог кантона, а избор делегата из реда осталих уредит ће се законом.
(5) У Дому народа не може вршити функцију делегата ни један заступник у Заступничком дому нити вијећник опћинског вијећа.

Овим амандманом замјењује се члан IV.A.2.8. Устава Федерације Босне и Херцеговине.

AМAНДМAН XXXV

Престаје да важи чланIV.A.2.9. Устава Федерације Босне и Херцеговине.

AМAНДМAН XXXVI

(1) Сваки дом ће већином гласова усвојити свој пословник о раду и изабрати међу својим члановима предсједавајућег и два потпредсједавајућа, који не могу бити из реда истог консти- тутивног народа или из реда осталих.

Овим амандманом мијења се члан ИВ.A.3.11. Устава Федерације Босне и Херцеговине.

AМAНДМAН XXXVII

Дефиниција виталног интереса

Витални национални интереси конститутивних народа су дефинирани на слиједећи начин:
- остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним,
извршним и правосудним органима власти;
- идентитет једног конститутивног народа;
- уставни амандмани;
- организација органа јавне власти;
- једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука;
- образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе;
- територијална организација;
- систем јавног информисања
и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног интереса, уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Дому народа.

Овим амандманом иза члана IV.A. 4.17. додаје се наслов под 5. и нови члан 17а. Устава Федерације Босне и Херцеговине.

AМAНДМAН XXXVIII

Парламентарна процедура за заштиту виталних интереса

(1) Закони или други прописи или акти који се поднесу Заступничком дому у Федерацији Босне и Херцеговине, такођер се усвајају у Дому народа Федерације Босне и Херцеговине.
(2) У Уставном суду Федерације Босне и Херцеговине оснива се Вијеће за заштиту виталних интереса, како би одлучивало о питањима виталног интереса, према процедури у складу са овим уставом. Ово вијеће разматра сва питања која су од виталног интереса.
(3) Вијеће за заштиту виталног интереса састоји се од седам чланова, два из сваког конститутивног народа, и један члан из реда осталих. Судије бира Заступнички дом и Дом народа.

Овим амандманом иза новог ч1ана IV.A.5.17а. додаје се нови наслов под 6. и нови члан 17б.

AМAНДМAН XXXIX

Процедура за законе у вези са виталним интересом, како је то дефинисано у листи из амандмана XXXVII.

1. Уколико више од једног предсједавајућег или потпредсједавајућег Дома народа сматра да закон спада у питања од виталног националног интереса дефинисана у Aмандману XXXBII на Устав Федерације Босне и Херцеговине, закон ће бити уврштен у дневни ред Дома народа као питање од виталног интереса.
2. Aко само један предсједавајући или потпредсједавајући тврди да закон спада у питања од виталног интереса, 2/3 већина одговарајућег клуба може прогласити да је ријеч о питању са листе виталних интереса. У том случају ће се слиједити процедура описана у Aмандману XL.
3. Предсједавајући и потпредсједавајући морају донијети одлуку у року од једне седмице.
4. Уколико већина сваког клуба који има делегате у Дому народа гласа за такве законе или друге прописе или акте, сматрат ће се да су они усвојени.
5. Уколико се у Дому народа постигне сагласност о амандманима, такав закон, пропис или акт се поново подноси Заступничком дому на одобравање.
6. Уколико сагласност није могућа у Дому народа или уколико се на приједлог амандмана не добије сагласност, формират ће се заједничка комисија од представника Заступничког дома и Дома народа. Заједничка комисија је састављена на паритетном основу и одлуке доноси концензусом. Заједничка комисија усаглашава текст закона. Уколико се текст закона усагласи закон се сматра усвојеним.
7. Уколико се не постигне сагласност, закон неће бити усвојен, те се исти враћа предлагачу на нови поступак. У том случају предлагач не може поново поднијети исти текст закона, прописа или акта.

Овим амандманом мијења се члан ИВ.A.4.18. Устава Федерације Босне и Херцеговине.

AМAНДМAН XL

Процедуре за законе који се односе на витални национални интерес, уколико је одлучено 2/3 већином једног од клубова конститутивних народа у Дому народа

1. У случају да 2/3 једног од клубова конститутивних народа у Дому народа одлучи да се закон, други пропис или акт односи на витални интерес, закон ће разматрати Дом народа.
2. Уколико већина сваког клуба заступљеног у Дому народа гласа за тај закон, други пропис или акт, исти се сматра усвојеним.
3. Уколико се Дом народа усагласи о амандманима, закон, пропис или акт се поново доставља на одобрење Заступничком дому.
4. Уколико Заједничка комисија из Aмандмана XXXIX не постигне сагласност, питање се прослијеђује Уставном суду Федерације Босне и Херцеговине да донесе коначну одлуку да ли се предметни закон односи на витални интерес једног од конститутивних народа.
5. Вијеће за заштиту виталног интереса при Уставном суду Федерације Босне и Херцеговине одлучује о прихватљивости таквих случајева 2/3 већином у року од једне седмице, а у року од мјесец дана одлучује о меритуму случајева који се сматрају прихватљивим.
6. У случају да процедуру према овом амандману покрене 2/3 већина једног од клубова, потребан је глас најмање двојице судија да би Суд одлучио да се ради о виталном интересу.
7. Уколико Суд донесе позитивну одлуку о виталном интересу, тај закон се сматра неусвојеним, те се документ враћа предлагачу који треба покренути нову процедуру. У том случају предлагач не може поново доставити исти текст закона прописа или акта.
8. У случају да суд одлучи да се предметни закон не односи на витални интерес, сматра се да је закон усвојен/биће усвојен простом већином.

Овим амандманом иза члана IV.A.4.18 додаје се нови наслов и члан 18а. Устава Федерације Босне и Херцеговине.

AМAНДМAН XLI

Предсједник Федерације има два потпредсједника из различитих конститутивних народа. Они се бирају у складу са овим уставом.

Овим амандманом допуњује се члан IV.Б.1. Устава Федерације Босне и Херцеговине, који је измијењен Aмандманом XI на Устав Федерације Босне и Херцеговине.

AМAНДМAН XLII

(1) У избору предсједника и два потпредсједника Федерације Босне и Херцеговине, најмање трећина делегата из клубова бошњачких, хрватских или српских делегата у Дому народа могу кандидовати предсједника и два потпредсједника Федерације Босне и Херцеговине.
(2) Избор за предсједника и два потпредсједника Федерације Босне и Херцеговине захтијева прихватање заједничке листе три кандидата за предсједника и потпредсједнике Федерације, већином гласова у Заступничком дому, а затим и већином гласова у Дому народа, укључујући већину клуба сваког конститутивног народа.
(3) Уколико ни једна листа кандидата не добије потребну већину у оба Дома, поступак кандидовања се понавља.
(4) Уколико и у поновљеном поступку један од Домова одбије заједничку листу, сматраће се да су кандидоване особе изабране прихватањем листе у само једном Дому.
(5) Мандат предсједника и потпредсједника Федерације Босне и Херцеговине је четири године.

Овим амандманом мијења се члан IV. Б.2. Устава Федерације Босне и Херцеговине.

AМAНДМAН XLIII

У члану IV.Б.3. (2) текст иза прве реченице, до краја члана брише се.

AМAНДМAН XLIV

Минимална заступљеност у Влади Федерације Босне и Херцеговине у пријелазном периоду до потпуне проведбе Aнекса 7.

(л) Влада Федерације Босне и Херцеговине (премијер/предсједник Владе и шеснаест министара) састоји се од осам министара из реда бошњачког, пет министара из реда хрватског и три министра из реда српског народа. Једног министра из реда осталих може именовати премијер/предсједник Владе из квоте најбројнијег конститутивног народа. Влада има и премијера/предсједника Владе који има два замјеника, из различитих конститутивних народа, који се бирају из реда министара.
(2) Након потпуне проведбе Aнекса 7., најмање 15% чланова Владе мора бити из једног конститутивног народа. Најмање 35% чланова Владе мора бити из два конститутивна народа. Један члан Владе мора бити из реда осталих.

Овим амандманом мијења се члан IV.Б.2.4. Устава Федерације Босне и Херцеговине, који је измијењен Aмандманом XII на Устав Федерације Босне и Херцеговине.

AМAНДМAН XLV

Избор Владе

(1) Предсједник Федерације, уз сагласност оба потпредсједника Федерације, именује Владу Федерације након консултација са премијером или са кандидатом за ту функцију. Влада Федерације Босне и Херцеговине је изабрана, након што је њено именовање потврдио већином гласова Заступнички дом Федерације. Свако упражњено мјесто попуњава се истим поступком.
(2) Уколико Заступнички дом не потврди именовање Владе, предсједник Федерације у сагласности с потпредсједницима Федерације, а уз консултацију са премијером или кандидатом за ту функцију, поново ће поступити у складу са ставом 1. овог члана.

Овим амандманом мијења се члан IV.Б.2.5.(I) и додаје нови став 2., а досадашњи став 2. постаје став 3.

AМAНДМAН XLVI

Престаје да важи члан IV.Б.2.6. Устава Фадерације Босне и Херцеговине.

AМAНДМAН XLVII

У члану IV.Ц.2.6. уводна реченица и тачка а) брише се.
Досадашње тач. б) и ц) постају тач. а) и б).

AМAНДМAН XLVIII

Уставни суд састоји се од девет судија, од којих су најмање по два из реда сва три конститутивна народа и један из реда Осталих.

Овим амандманом мијења се члан IV.Ц.3.9. Устава Федерације Босне и Херцеговине.

AМAНДМAН XLIX

Дистрибуција кључних функција у структури федералне власти

(1) Премијер/предсједник Владе и замјеници премијера/ потпредсједници Владе не могу бити из реда истог конститутивног народа.
Од ниже наведених функција највише двије се могу попунити из реда једног конститутивног народа или из реда осталих:
1. премијер/предсједник Владе
2. предсједавајући Заступничког дома
3. предсједавајући Дома народа
4. предсједник Врховног суда
5. предсједник Уставног суда
6. федерални тужилац.

Овим амандманом иза члана ИВ.Ц.5.23. додаје се нови наслов ИВ.Д. и члан ИВ.Д.1.

AМAНДМAН L

(1) Aмандмане на Устав може предлагати предсједник Федерације, у сагласности са потпредсједницима, Влада Федерације, већина делегата у Заступничком дому или већина бошњачких, хрватских и српских делегата у Дому народа.
(2) Предложени амандман усваја се:
(а) у Дому народа простом већином укључујући већину бошњачких, већину хрватских и већину српских делегата;
(б) у Заступничком дому двотрећинском већином заступника.

Овим амандманом замијењује се члан ВИИИ 1. Устава Федерације БиХ.

AМAНДМAН LI

Објављени резултати пописа становништва из 1991. године на одговарајући начин ће се користити за сва израчунавања која захтијевају демографске податке док се Aнекс 7. у потпуности не проведе.

Овим амандманом мијења се члан IX.7 Устава Федерације Босне и Херцеговине.

AМAНДМAН LII

Пријелазне и завршне одредбе

Члан 11а.

1. Пропорционална заступљеност у свим јавним органима власти, укључујући и судове
Конститутивни народи и група Осталих ће бити пропорционално заступљени у јавним институцијама у Федерацији БиХ.
Као уставни принцип, таква пропорционална заступљеност ће се базирати на попису из 1991. године, док се Aнекс 7. у потпуности не проведе, у складу са Законом о државној служби Босне и Херцеговине. Овај опћи принцип ће се прецизирати ентитетским законима. Ентитетски закони ће утврдити конкретне рокове и регулираће поменути принцип, у складу са регионалном етничком структуром ентитета и кантона.
Јавне институције у смислу овог члана су министарства у Влади Федерације БиХ и владама кантона, опћински органи власти, кантонални и опћински судови у Федерацији Босне и Херцеговине.

Члан 11б.

2. Усаглашавање принципа у вези са кантонима Федерације Босне и Херцеговине
У року од девет мјесеци од усвајања ових амандмана, принципи садржани у овим амандманима примјењују се на кантоне.
У кантонима ће се формирати органи за заштиту виталног интереса, а гарантират ће се минимална заступљеност у погледу кантоналне владе.

Члан 11ц.

3. Дужности дома народа
Од датума усвајања амандмана на Устав Федерације Босне и Херцеговине, Дом народа Федерације Босне и Херцеговине ће се придржавати принципа садржаних у овим амандманима.

Члан 11д.

У року од девет мјесеци од дана усвајања ових амандмана, устави кантона, закони, други прописи и акти и судска правила бит ће усклађени са Уставом Федерације Босне и Херцеговине.

Члан 11е.

У року од три мјесеца од дана усвајања ових амандмана престат ће се примјењивати одредбе овог устава које се односе на Суд за људска права Федерације Босне и Херцеговине.
Законом ће се уредити питање преузимања послова, опреме, архиве и других средстава, као и радно правни статус упослених у Суду за људска права Федерације Босне и Херцеговине.

Овим амандманом иза члана IX.11. додају се нови чл. 11а., 11б., 11ц., 11д. и 11е.

AМAНДМAН LIII

У члану V. 5.2 ријечи: "двије године" замјењују се ријечима: "четири године".

AМAНДМAН LIV

У члану VI.3.2 ријечи: "двије године" замјењују се ријечима: "четири године".

Број 149/02
19. априла 2002. године
Сарајево

Високи представник
Wолфганг Петритсцх, с. р.